Ekonomski savet Demokratske stranke Srbije, sa Nenadom Popovićem na čelu, predstavio je svoju strategiju za izlazak Srbije iz ekonomske krize. Iz DSS-a navode da je najbitnije razvijati domaću privredu i povećavati njenu konkurentnost, jer je u uslovima krize ekonomski protekcionizam nužna mera
PREDAVAČ: Nenad Popović
Krajem oktobra prošle godine pominjalo se da je u svetskoj finansijskoj krizi i mogućoj recesiji može naći šansa za ubrzani razvoj Srbije. Danas to nije finansijska kriza, već ekonomska, recesija nije više tek mogućnost, a uverenje da će nas ova kriza zaobići ne dele ni najveći optimisti. Jasno je da je kriza „svačija“, samo je pitanje ko će proći najmanje loše. Industrijska proizvodnja je u Srbiji, samo u januaru 2009, u odnosu na isti period prošle godine, opala za 17,1 odsto (jedan od ministara je taj pad objasnio velikim brojem neradnih dana u mesecu, na šta je opozicija odgovorila da januar svake godine ima isti broj neradnih dana). Vlada je tražila pomoć od međunarodnih institucija, najavljuje se rebalans budžeta, smanjenje javne potrošnje, „stezanje kaiša“, ali vlast jasno ne izlaže dugoročniju strategiju. Kažu da, pošto je kriza nepredvidiva, čekaju da vide kako će se stvari razvijati.
U Demokratskoj stranci Srbije (DSS), međutim, tvrde, da je neophodno „napraviti celovit, dugoročan i realan program“ umesto „pojedinačnih, nepovezanih mera“, kako oni ocenjuju dosadašnje delovanje Vlade. Pa je tako Ekonomski savet DSS-a izložio svoju strategiju za izlazak iz krize, koja sadrži deset koraka, a insistira na razvoju konkurentnosti domaće proizvodnje. Nenad Popović, predsednik Ekonomskog saveta DSS-a, predstavio je pomenuti program i u okviru trodnevnog, zajedničkog seminara Demokratske stranke Srbije i fondacije „Konrad Adenauer Stiftung“, održanog na Divčibarama. Popović je glavni akcenat stavio na domaću privredu, objašnjavajući da u vremenima krize dolazi do izražaja ekonomski protekcionizam, za šta su dobar primer događanja u auto industriji u Nemačkoj i Francuskoj.
KORACI: Velika prepreka za razvitak domaće privrede je, prema Popoviću, jednostrana primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koja stvara neravnopravnu konkurenciju domaćim proizvođačima. Direktan gubitak od takve primene SSP-a godišnje će iznositi oko 300 miliona evra, a poljoprivreda će biti direktno ugrožena, smatra Popović i zato predlaže moratorijum na jednostranu primenu SSP-a. Takođe, zalaže se za povećanje subvencija poljoprivredi (koje su znatno manje u odnosu na prosek u Evropskoj uniji), kao i za subvencionisanje 50 odsto kamata za preduzeća. Kao jednu od mera preporučuje i formiranje interventnog fonda koji bi bio dovoljno jak da obezbedi likvidnost za veći deo preduzeća koja su pogođena krizom. Iz DSS-a poručuju da mere koje Vlada sada preduzima „neće pomoći celokupnoj privredi, već manjini. A toj manjini, od nekih deset do 20 odsto, i pre tih Vladinih poteza nije bilo loše. Već je blokirano 60.000 preduzeća, a kredite će iz banke moći da dobiju samo najbogatiji.
U programu DSS-a predlaže se uzimanje kredita od Ruske Federacije – polovina tog kredita bila bi u novcu, a druga polovina u opremi. Popović je govorio i o važnosti koncesija i javno privatnih partnerstava kao „investicija bez zaduživanja u inostranstvu i bez trajnog gubitka resursa“. Predstavljanju programa DSS-a prisustvovao je i urednik magazina „Ekonomist“ Milan Ćulibrk. On je istakao kao manu dosadašnjih koncesija i aranžmana njihovu nedovoljnu transparentnost.
Ćulibrk i Popović osvrnuli su se i na jednokratno povećanje penzija, koje je bilo politički ustupak, ali, po njima, ekonomski veoma loš potez. Povećanje najnižih penzija jeste bilo neophodno, ali taj rast nije trebalo da prate najviše penzije. Taj raspon iznosi 10:1. Naime, penzioner sa najskromnijim primanjima ima oko 10.000 dinara, dok neke penzije prelaze 100.000 dinara.
Predsednik Ekonomskog saveta DSS-a je, razmatrajući tri najvažnije stavke budžeta – plate, penzije i javne troškove – dodao da je važno smanjiti broj zaposlenih u državnoj upravi, koji je sada nepotrebno velik, kao i kontrolisati javnu potrošnju. „Dešava se da pojedini ministri imaju važne poslovne obaveze u Australiji, baš kad je Australijan open, ili moraju na službeni put u Francusku baš kad se održava Rolan Garos“, dodao je urednik „Ekonomista“, naglasivši potrebu za nezavisnom revizorskom komisijom koja bi kontrolisala budžet.
Popović, inače osnivač i predsednik ABS Holdinga, kazao je da su najvažnije stavke u borbi protiv ekonomske krize, osim pomoći domaćoj privredi, obezbeđivanje stabilnosti dinara i očuvanje radnih mesta. Govoreći o radnim mestima, on se založio za vraćanje na posao radnika Zastave i, uopšte, redefinisanje ugovora sa Fijatom. Program DSS-a se zalaže za obnavljanje proizvodnje „juga“ i „zastave“ (sa ovakvim državnim subvencijama za kupovinu putnih vozila, jugo bi vredeo 1500 evra), ističući nezavidnu poziciju u kojoj su se našle kooperantske firme. Popović je govorio i o važnosti socijalne odgovornosti, što podrazumeva i generacije koje dolaze, a koja se pokazuje kroz pojačanu socijalnu zaštitu građana.
PLURALITET STRATEGIJA: Važno je još reći da je predstavljanje ekonomskog programa DSS-a u javnosti pomogla fondacija „Konrad Adenauer Stiftung“ (KAS), koja pripada vladajućoj nemačkoj Demohrišćanskoj partiji (CDU). KAS se najviše bavi edukacijom i treningom podmlatka političkih stranaka, a intenzivnu saradnju održava sa DSS-om i strankom G17 plus koje pripadaju familiji evropskih narodnjačkih partija. Gordana Pilipović, koja se u okviru fondacije bavi partijama, istakla je značaj angažovanosti celog društva i institucija u vremenima kriza. „Ukoliko nemamo pluralitet mišljenja, pa i strategija, nećemo uspeti da se na pravi način izvučemo iz krize koja je u zamahu, ali je daleko od svog vrhunca.“ Ona takođe smatra da nema mnogo ljudi u bilo kojoj od stranaka koji bi mogli da predstavljaju oslonac baš u svim segmentima. Važno je uključiti i mlade snage i stručnjake koji nisu primarno članovi stranaka, ali su vezani za neke od njih, da bi došlo do bržeg razvoja i da bi se iznedrio koncept koji bi mogao najbolje da pomogne zemlji.
Pre nekoliko meseci, KAS je, u jednom od svojih izveštaja, pisao o dubokoj podeljenosti medija i društva u Srbiji. Postavili smo pitanje kako će se stvari razvijati sada kada, zbog krize, društvo još više nazaduje, a podele se produbljuju. „Programi koje fondacija KAS ima upravo idu ka tome da se društvo obrazuje. Naše ciljne grupe su, od vrlo specifičnih, kao što su novinari, političari, podmladak stranaka, do uopšte svih građana. To je jedini način da se prevaziđu podele. Obrazovanjem do koncenzusa“, zaključila je Gordana Pilipović.
O ekologiji
Nakon predstavljanja programa, razgovor između učesnika seminara, među kojima je bio i podmladak Demokratske stranke Srbije, došao je i do ekologije. Naime, Milica Vojić-Marković, poslanica u parlamentu, izrazila je bojazan da li bi se koncesionari, pogotovo sada kada je “novac skuplji”, pridržavali ekoloških standarda. Ona je takođe otvorila pitanje o dobrim i lošim stranama reciklaže automobila u Srbiji, iznosivši tvrdnje da postoji 16 “izabranih firmi” koje će reciklirati automobile, a kriterijumi odabira baš tih firmi su, po njenim informacijama, njihovi vlasnici.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
