Driblanje narodnim parama

Prošle godine u ovo vreme delovalo je nemoguće da predlog republičkog budžeta stigne u Skupštinu na vreme, prema budžetskom kalendaru – početkom novembra. Isto tako, delovalo je nemoguće da će poslanici imati dovoljno vremena da budžet pažljivo prouče, da neće biti hitnog postupka, da rasprava o budžetu neće da bude natrpana predlozima još desetina drugih zakona kako bi se skratilo vreme za raspravu, kao i da sve neće biti zagušeno stotinama besmislenih amandmana raznih atlagića, martinovića i drugih rističevića, e da opozicija ne bi stigla ni da zucne tokom tih nekoliko sati rasprave o najvažnijem zakonu u toku godine.

foto: aleksandar dimitrijević

Ničeg od tih smetnji ove godine nema. Vlast je rekla da „sve predloge prihvata“ i sve ustupke daje opoziciji – neće više da opstruira rad Skupštine, za budžet će biti dovoljno vremena, neće da ga „garniraju“ drugim zakonima uz sve ostalo prihvaćeno na tzv. dijalogu vlasti i opozicije. Vlada je čak učinila i toliki napor da u septembru zaključkom „ukaže“ kako funkcioneri i državni službenici treba da poštuju član 29. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Nema, dakle, smetnji za raspravu o budžetu koja treba da usledi ali, u velikom broju, nema više ni opozicije u Skupštini. Osim što je arbitrarno „dopustila“ da Skupština može da funkcioniše, time efikasno pokazujući da je tu istu Skupštinu blokirala toliko dugo, vlast opoziciji – a ni građanima – nije ponudila ništa osim kozmetičkih mera u zamenu za izlazak na izbore na proleće. Nije ni taknuto pitanje medija koji su uglavnom pod kontrolom Srpske napredne stranke, nije bilo ni pomena o prestanku naprednjačkog kontrolisanja i zloupotreba tužilaštva, policije, REM-a, pomenute Agencije za borbu protiv korupcije, državnih preduzeća…

Umesto toga, Vučić i dalje šparta državom u svojoj kampanji „Budućnost Srbije“, stvara pseudodogađaje koji su potom glavna vest svugde i jede burek u po noći sa radnicima Gradske čistoće. Za to vreme pripadnici opozicije i građani koji je podržavaju trpe sadističko iživljavanje te iste vlasti (valjda po „Četam haus“ pravilima): vređanje i omalovažavanje po svim tabloidima, nacionalnim frekvencijama i portalima, etiketiranje da su fašisti, ološ, bitange, kriminalci, silovatelji… Naravno, sve ovo bez ikakve šanse da oni koji te uvrede trpe uopšte privire na medije. Kad se takva retka prilika i zgodi, tu su spremni razni orlići da glasno govore uglas sa opozicijom, kako se nijedna reč ne bi čula.

KAPITALCI

No, natrag na budžet. Iako je Vlada, u naletu dobre volje, u septembru Skupštini prosledila čitav niz predloga Zakona o završnom računu budžeta (za period 2003–2014), ipak su završni računi za potonje godine ostali tajna, pa tako i za 2018. i 2019, te se ne može oceniti šta je od prethodnih budžeta ostvareno, a šta nije.

Kao i prethodni, onaj za 2018, i onaj za 2017. godinu, i ovaj budžet je najavljen kao „razvojni“, što može delovati čudno za zemlju koja uporno ima najniže stope rasta u odnosu na uporedive zemlje. Razlog za ovaj atribut „razvojni“ nalazi se u predviđenim kapitalnim izdacima za 2020. godinu, što će, prema najavama, obezbediti „ubrzani privredni razvoj“. Tako, ministar finansija magistar Siniša Mali u intervjuu za „Novosti“ od 4. novembra (naslov intervjua: „Počinje preporod, dok drugi stagniraju, mi rastemo“) kaže da se budžetom za 2020. godinu „označava završetak procesa fiskalne konsolidacije i nastavak ubrzanog privrednog razvoja naše zemlje“, te da „ovaj budžet znači i početak realizacije Nacionalnog investicionog plana, kojim će Srbija doživeti preporod, u pravom smislu te reči“, a to sve znači „da je budžet razvojni, da podstiče još veći privredni rast, a da, sa druge strane, omogućava bolji kvalitet života građana Srbije“.

U istom intervjuu, ministar Mali je rekao da „dok sve evropske ekonomije usporavaju, mi, prema prvim procenama, u trećem kvartalu imamo rast od čak 4,7 odsto“, da u budžetu nije bilo „nikada više novca“ za kapitalne investicije, „i to prvenstveno za saobraćajnu i železničku infrastrukturu“. Na tim investicijama je „najveći fokus“, jer su one deo Nacionalnog investicionog plana, a taj plan je „predsednik Srbije Aleksandar Vučić definisao kao apsolutni prioritet“, objasnio je Mali.

I zbilja, kapitalne investicije planirane budžetom za 2020. godinu jesu više nego ikada – planiranih 198,9 milijardi je uvećanje za čak 20,2 odsto u odnosu na ono što je predvideo budžet za 2019. godinu (165,5 milijardi za kapitalne investicije). Ovo je uvećanje i u odnosu na tek doneti rebalans budžeta za 2019. godinu, koji je predvideo 182,3 milijarde.

Pa, gde je onda problem? Najpre, za razliku od 2018. godine, kada je, nasuprot višegodišnjoj praksi, znatno premašen iznos kapitalnih rashoda (predviđeno budžetom 127,2, a prema podacima Ministarstva finansija te godine, na te namene utrošeno je 141,2 milijarde dinara), ove godine deluje da će kapitalni rashodi podbaciti.

Prema podacima Ministarstva finansija o primanjima i izdacima budžeta, država je u periodu od januara do septembra 2019. (dakle, za ¾ ili za 75 odsto proteklog vremena ove godine) potrošila svega 102,2 milijarde na kapitalne rashode. Ovo je, za sada, podbačaj i u odnosu na prvobitni budžetski plan, jer je to tek 61,7 odsto od predviđenog. Međutim, s obzirom da je u oktobru donet rebalans budžeta, kojim je za ove namene predviđeno 182,3 milijarde, situacija je onda još lošija, jer bi tako izvršenje ovog dela budžeta na kraju septembra bilo na tek 56,1 odsto.

Sa druge strane, za šta su planirane sve ove milijarde? Istina je, najveći „korisnik“ kapitalnih investicija jeste Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture sa ukupno 67 milijardi dinara. Od toga, najviše „vuče“ projekat mađarsko-srpske železnice (14,6 milijardi dinara u 2020. godini), potom različiti putevi: tzv. Moravski koridor (Pojate-Preljina, 4,5 milijarde u 2020), potom razne deonice auto-puta ka Crnoj Gori, odnosno, odskora, po želji predsednika, auto-puta „Miloš Veliki“ (Preljina-Požega, 5,27 milijardi, Surčin-Obrenovac, dve milijarde dinara), delovi obilaznice oko Beograda, auto-put Beograd-Sarajevo (4,64 milijarde), tzv. Fruškogorski koridor, odnosno put Ruma-Šabac-Loznica (5,5 milijardi)…

Ovi i slični projekti, ako budu realizovani, pomoći će rastu BDP-a, mada, ostaje pitanje cene. Na primer, država je budžetom predvidela da će da se zaduži 60 miliona evra za deonicu auto-puta „Miloš Veliki“ između Surčina i Novog Beograda, koja je nešto kraća od 8 kilometara. Uprkos ravnom terenu, idealnom za gradnju auto-puta, prema najavama, ova deonica imaće 4 mostovske konstrukcije i nadvožnjak i koštaće oko 7,6 miliona evra po kilometru. Pa čak i ovako neuobičajeno skupa deonica auto-puta za ravničarski predeo jeftinija je od cene po kojoj Goran Vesić i SNS renoviraju beogradske ulice – Kraljice Marije, Cara Dušana i 27. marta, pošto one koštaju kao da se pravi auto-put u planini, oko 9 miliona evra po kilometru…

Osim ulaganja u puteve, budžet za 2020. predviđa 2,4 milijarde dinara za izgradnju Data centra u Kragujevcu, 13,2 milijarde biće odvojeno za eksproprijaciju zemljišta zarad izgradnje kapitalnih projekata, nešto iznad dve milijarde ide za drugu fazu projekta informativnog povezivanja osnovnih i srednjih škola i tako dalje.

No, osim ovih, predviđene su i „kapitalne investicije“ koje neće biti od koristi za najveći broj građana. Tako, 4 milijarde je predviđeno za „zanavljanje i modernizaciju flote helikopterske jedinice“ Ministarstva unutrašnjih poslova. Takođe za MUP predviđene su 1,62 milijarde za drugu fazu projekta video-nadzora u saobraćaju. I inače, MUP je sa skoro 11 milijardi predviđenih za kapitalne investicije visoko na listi ministarstava – u 2019. budžetom je bilo predviđeno 8,75 milijardi za ove namene u

MUP-u, a u 2020. bi zaposlenima na sve načine u ovom ministarstvu trebalo da bude isplaćeno 53,3 milijarde dinara za zarade (2018: 45,5 milijardi).

Iako se ne vode kao kapitalni izdaci, Ministarstvo odbrane bi, prema budžetu, u 2020. trebalo da potroši 9,56 milijardi za modernizaciju i remont sredstava NVO (naoružanja i vojne opreme) – znatan skok sa 2,46 milijardi iz budžeta za 2018. Takođe, budžetom je predviđeno i 2,2 milijarde dinara za izgradnju stanova za pripadnike bezbednosti.

I Bezbednosno-informativna agencija je korisnik budžeta države Srbije, ali građani ne mogu da znaju za šta se troše njihove pare u BIA. Naime, budžetom je za BIA predviđeno 6,63 milijarde dinara, ali ta brojka je jedino što se iz budžeta može saznati (2018: 5,3 milijarde, rast od 25,1 odsto) – ni slučajno na šta će te pare biti potrošene. Takođe, za „kapitalne projekte BIA“ predviđeno je 359 miliona – neznano za šta i čemu.

Kad smo već kod ovoga, ukupne kapitalne investicije Ministarstva za zaštitu životne sredine zaustavile su se na 270 miliona dinara, dok je za rekonstrukciju i dogradnju Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini opredeljeno oko 260 miliona dinara. Poređenja radi, u 2020. planirano je oko 650 miliona dinara za multifunkcionalnu dvoranu u Košutnjaku u Beogradu.

Ko je još finansijski „avanzovao“ budžetom za 2020? Nešto više od 13 milijardi opredeljeno je Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima sa direktorom Markom Blagojevićem na čelu (2018: 2,94 milijarde). Kabinetu ministra bez portfelja Nenada Popovića je nakon prošlogodišnjih 746 miliona dinara, u 2020. namenjeno 952,7 miliona (rast od skoro 28 odsto), Kancelariji saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka budžet je porastao za skoro 40 odsto (sa 38,3 na 51,3 miliona dinara), dok je, na primer, Savetu za borbu protiv korupcije uvećan za manje od 4 odsto (ukupno 22,4 miliona).

ZAJMOVI, GARANCIJE I BAČENE PARE

Ima u budžetu i raznih zanimljivih planiranih zaduženja i izdatih garancija. EPS-u je, tako, odobrena garancija od 40 miliona evra za projekat pametnih brojila; za drugu fazu izgradnje stanične zgrade železničke stanice Beograd Centar garantovano je 6,4 milijarde dinara.

Podsetimo, Vučić je, u svojstvu predsednika vlade, još u januaru 2016. svečano „otvorio“ ovu stanicu: „‘Beograd centar’ je završen, stigli smo i imamo odakle da krenemo dalje, ovde se bavimo planom, brzinom i ciljem, ovde se ne radi o vozovima, već o Srbiji, o pokretanju zemlje, o njenoj satnici, koja je precizna. Konačno znamo kuda idemo i gde ćemo da stignemo. Voz kojim smo pokrenuli, kojim Srbija ide napred, treba da preveze i one s leve strane, i one sa desne, i one iz centra, i one koji su se ukrcali kao slepi putnici, ali svako od njih mora da plati kartu. To je karta Srbije za Evropu. Ovo je prva stanica. Kašnjenja neće biti“, rekao je Vučić obeležavajući završetak „prve faze“, uz napomenu da će stanica „u potpunosti biti završena do 2018. godine, godinu dana pre roka, kao i da će to biti jedna od najlepših stanica u Evropi“.

foto: d. kujundžić / tanjug

Na spisku projektnih i programskih zajmova koje bi, prema budžetu za 2020, Srbija trebalo da uzme, nalaze se, između ostalog i 185 miliona evra za izgradnju prve faze dve deonice auto-puta Niš-Priština, 800 miliona evra za auto-put Pojate-Preljina („Moravski koridor“), projekat unapređenja infrastrukture za zaštitu životne sredine vredan pola milijarde evra (bez daljih pojedinosti – šta, kome, zašto…), pa onda još 275 miliona evra za projekat izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda grada Beograda, milijarda evra za rekonstrukciju deonica pruge od Beograda preko Niša do granice sa Severnom Makedonijom, novi most preko Save (100 miliona evra), 550 miliona evra za brzu saobraćajnicu Novi Sad – Ruma…

Iako su Beograđani još početkom 2018. mogli od Aje Jung i ostalih naprednjaka da uzmu kartu za „metro“, pa čak i da se provozaju autobusom ofarbanim da liči na metro, tek se u budžetu za 2020. javlja metro kao stavka za koju bi se valjalo zadužiti: ukupno 580 miliona evra za prvu fazu projekta, za koji je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić u septembru najavio da će da ga rade jedna francuska („Alstom“) i jedna kineska kompanija („Powerchina“). Naravno, ne na osnovu nekog tendera ili javne nabavke, već, po običaju, na osnovu budućeg međudržavnog sporazuma (za sada je pomenut samo onaj sa Kinom).

foto: m. drobnjaković / ap photo / za uvećanu sliku desni klik pa »view image«

Budžet predviđa i zaduživanje od 600 miliona evra kod kineskih banaka za izgradnju dela obilaznice oko Beograda Bubanj Potok – Pančevo, iako je, koliko u budžetu za prošlu godinu, brojka za istu ovu deonicu iznosila 510 miliona – ali dolara. Predviđeno je i izdavanje državnih obveznica na međunarodnom finansijskom tržištu u iznosu od dve milijarde evra (nedavno je postignuta rekordno niska cena za desetogodišnje državne obveznice Srbije od 1,25 odsto).

Takođe, budžetom za 2020. predviđeno je zaduživanje od 250 miliona evra za „projekat urbanog razvoja sa izgradnjom nacionalnog stadiona“ (jednog!), 120 miliona evra za izgradnju koncertne dvorane („naraslo“ sa 100 miliona koliko je predviđao prošlogodišnji budžet), kao i 27 miliona evra za izgradnju gondole Brzeće-Mali Karaman.

foto: filip krainčanić / tanjug

I dok bi za sve ove potonje projekte moglo lako da se kaže kako u državi zbilja postoje mnogo važnije stvari na koje treba potrošiti pare (Fiskalni savet: Najveći ekonomski i društveni problemi zemlje su nedovoljan privredni rast, loše stanje osnovne infrastrukture /putevi, železnica i drugo/ i veliko ekološko zagađenje zemlje), nažalost, daleko od toga da su to jedine „bačene“ pare iz budžeta.

Šta, na primer, reći za odeljak koji „duži“ Ministarstvo kulture i informisanja? Budžetom za 2018. predviđen je skoro 21 milion dinara za „razvoj sistema u oblasti javnog informisanja i nadzor nad sprovođenjem zakona“, da bi u 2020. za istu namenu bilo planirano 29 miliona. Za šta? Koji su rezultati ovog projekta, kakav je sistem uspostavljen, kako je sprovođen zakon? Koja je svrha planiranih 208 miliona dinara za „podršku ostvarivanju javnog interesa u oblasti informisanja“, i tako 200 miliona svake godine? Kakvo to građani imaju informisanje, u javnom interesu, ili u interesu jedne stranke i jednog čoveka?

Ili, RTS i RTV: tri milijarde dinara za „finansiranje osnovne delatnosti javnih medijskih servisa“. Šta je osnovna delatnost javnog medijskog servisa? Po zakonu, to je „ostvarivanje javnog interesa“, odnosno „proizvodnja, kupovina, obrada i objavljivanje radio, televizijskih i multimedijalnih sadržaja, naročito informativnih, obrazovnih, kulturno-umetničkih, dečjih, zabavnih, sportskih, verskih i drugih koji su od javnog interesa za građane, a koji za cilj imaju ostvarivanje ljudskih prava i sloboda, razmenu ideja i mišljenja, negovanje vrednosti demokratskog društva, unapređivanje političke, polne, međunacionalne i verske tolerancije i razumevanja…“.

foto: jaroslav pap / tanjug

S obzirom da prvonavedena funkcija javnog servisa – informativna – u realnosti nema nikakve veze sa onim što dalje zakon propisuje, šta su sve ovo nego bačene pare? Šta je 263 miliona dinara namenjenih „prevenciji korupcije i kontrole u funkciji sprečavanja korupcije“, koje će da dobije Agencija za borbu protiv korupcije, na čelu sa direktorom, bivšim finansijerom i članom SNS? Bačene pare.

PLATE I SUBVENCIJE

Još jedna stvar kojom se Siniša Mali hvalio u vezi sa budžetom za 2020. jeste novo veliko povećanje plata u javnom sektoru, jer će time, po rečima Siniše Malog, „omogućiti bolji kvalitet života građana Srbije“.

Hoće – ali ne svima. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zaposleni u javnom sektoru već imaju prosečnu neto zaradu za 17,3 odsto veću nego zaposleni van javnog sektora (60.200 prema 51.318 dinara). Rebalansom budžeta, koji će efekte povećanja da prenese i u 2020, biće dodatno povećane zarade budžetskih korisnika od 8 do 15 odsto – u proseku za 9,5 odsto.

Evo šta je Fiskalni savet u oktobru rekao tim povodom: „Preterano povećanje zarada u opštoj državi podriva jedan od osnovnih stubova na kojima počiva održivost javnih finansija Srbije.(…) Višak u budžetu pripada svim građanima Srbije, a ne samo budžetskim korisnicima i trebalo bi ga usmeriti tamo gde su potrebe zemlje najveće, a to svakako nije neosnovano povećanje zarada u javnom sektoru.“

I na drugom mestu: „Umesto da Vlada grešku koju je napravila u budžetu za 2019. ispravi kada za to bude vreme – tj. ublaži povećanje zarada u budžetu za 2020. godinu – ona se opredelila da već rebalansom budžeta za 2019. dodatno poveća plate u opštoj državi za još veći procenat, u proseku za preko 9,5 odsto (iako BDP usporava). Ovakvo povećanje plata u opštoj državi koje nema utemeljenje u privrednom rastu fiskalno i ekonomski je neodrživo i neodgovorno.“

Uz to, Fiskalni savet opominje da se za planiranje budžeta ne uzima projekcija rasta koja kaže da će BDP u 2020. da poraste za 4 odsto – što Vlada nije poslušala, već preporučuju konzervativniji račun, sa rastom BDP od 3 odsto. I još dodaju: „Iza dugoročno niskog privrednog rasta Srbije stoje ekonomski i društveni fundamenti – visoka korupcija, nedovoljna vladavina prava, neizgrađene institucije, loš obrazovni sistem, neuspešno poslovanje javnih preduzeća, uz njihovo nedovoljno investiranje i drugo. (…) Dve oprobane i dokazane mere koje mogu ubrzati privredni rast u kratkom roku su targetirano smanjenje poreza privredi i povećanje ulaganja države u infrastrukturu – i na njih je potrebno usmeriti sav (ili makar preostali deo) fiskalnog prostora u 2020. godini.“

Kada je reč o subvencijama – ima ih i u budžetu za 2020. Osim „uobičajenih“ za poljoprivredu, železnicu, rudnik Resavicu, te JP „Putevi Srbije“ i „Koridori Srbije“, tu su i subvencije privatnim preduzećima – i opet sve „džumle“, na gomili, bez previše detaljisanja koliko kojoj firmi i zašto. A suma nije mala, iako je manja nego u budžetu za 2019. – reč je o oko 100 miliona evra, tj. 11,9 milijardi dinara. Među njima su i Fijat i Er Srbija – Ana Brnabić je pre nekoliko meseci izjavila da je ono što se vodi kao „subvencije“ od dvadesetak miliona evra u finansijskim izveštajima Er Srbije zapravo vraćanje istorijskih dugova JAT-a. Time je, posredno, priznala ono što je belodano svima osim vlastima ovdašnjim – da je Er Srbija debeli gubitaš: pošto od tih dvadesetak miliona evra „ni dinar nije dat Er Srbiji“, a de facto prave nekakvu fiktivnu „dobit“, bez njih bi „nacionalni avioprevoznik u 2018. bio „u buli“ za više od 8,5 miliona evra.

No, za razliku od ovih subvencija privatnim preduzećima, iz godine u godinu u budžetu raste nešto još neprozirnije – odeljak „ostale subvencije“: 11,6 milijardi u budžetu za 2018, 12,5 milijardi u 2019, čak 21,7 milijardi u rebalansu budžeta za 2019, i napokon 16 milijardi u predlogu budžeta za 2020. Više od pola milijarde evra za tri godine, u odeljku „ostalo“.