Na početku vežbe niko nije našao za shodno da se minutom ćutanja oda pošta stradalom kolegi starijem vodniku prve klase Dejanu Stojkoviću. Zanimljivo je da čak ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije našao za shodno da uputi telegram saučešća porodici ili bar to nije saopšteno. Jedan podoficir više-manje, ne treba kvariti "veličanstveni uspeh istorijske vežbe"
Na dan održavanja vežbe „Munjeviti udar 2021“, 27. juna ujutro, deo Ibarske magistrale od Kraljeva do Raške bio je sav u crveno–plavim bojama: „tutnjali“ su službeni „audiji A6“, „BMW“, „škode superb“ što civilnih registracija, što vojnih, sa upaljenim „blinkerima“, preticali preko pune linije jer za njih zakoni ne vrede, pa čak ni davno dato obećanje Aleksandra Vučića da će narediti uklanjanje tih uređaja. Razlog žurbe – funkcioneri su išli na vežbu, zvanično najavljivanu kao „jednu od najvećih u poslednjih nekoliko decenija“, pa da stignu na vreme.
U isto vreme, tugovali su porodica, rodbina i kolege starijeg vodnika prve klase Dejana Stojkovića (1982), izbeglice iz Prizrena. Čovek je tokom pripreme za vežbu stradao u oklopnom transporteru BVP M-80 jer se aktivirao sistem za gašenje požara u tom borbenom sredstvu. Ceo slučaj je predstavljen kao da je tom podoficiru pozlilo i da mu nije bilo spasa (vidi okvir „Nema ko da zabrani“). Očigledno je reč o podmetačini, ali čak i da je to istina, kako je moguće da uoči vežbe nije napravljen sistematski pregled za sve učesnike? Inače, na početku vežbe niko nije našao za shodno da se minutom ćutanja oda pošta stradalom kolegi. Zanimljivo je da čak ni samozvani „vrhovni komandant Vojske Srbije“ Aleksandar Vučić nije našao za shodno da uputi telegram saučešća porodici ili bar to nije saopšteno. Jedan podoficir više-manje, ne treba kvariti „veličanstveni uspeh istorijske vežbe“.
foto: jadranka ilić / tanjug / za uvećanu sliku desni klik pa »open image...«…gađanje iz helikoptera…
PARAUNIFORMIRANI VULIN I OSTALI
A na vežbi, kao preslikanoj onoj iz 2019. godine, iste ceremonije, isti napad neprijatelja, iste jedinice, iste borbene grupe, isti raspored jedinica i njihovog dejstva, isti „počasni gost“ Milorad Dodik (zlobnici kažu „vršilac dužnosti zamenika predsednika Srbije“). Razlika je samo što Aleksandar Vulin nije više ministar odbrane nego unutrašnjih poslova, pa je došao u parauniformi sa grbom MUP-a, a bivši ministar policije dr Nebojša Stefanović je sad preuzeo resor odbrane, ali i obukao kombinaciju u sivomaslinastoj boji – običnu majicu i pantalone. U SMB je, po običaju, bio stvarni komandant vežbe, v. d. pomoćnika ministra za materijalne resurse Nenad Miloradović, zvani Baća, koji je i autor čitavog scenarija, kako bi pokazao koliko su „moćna“ sredstva u razvoju „Jugoimporta SDPR“, državne firme za trgovinu oružjem čiji je on odavno zastupnik u Ministarstvu.
Zvanice su vojnici rasporedili u svečanu ložu. Uskoro su stigli i veterani sa bitke na Košarama 1999. po posebno napravljenom spisku „podobnih“, sa sve rasporedom prevoza. Tu su i bivši načelnici Generalštaba – Branko Krga, Miloje Miletić, Ljubiša Diković (možda je bio i Dragan Paskaš, ali autor teksta ga nije video). Nedostaje, po običaju, Zdravko Ponoš, koji je takođe obavljao tu funkciju. Na kratku poruku da li je dobio poziv, sledi još kraći odgovor Ponoša: „Otkako je Milan Mojsilović NGŠ, ne dobijam pozive za prisustvo ni za jednu vojnu aktivnost, uključujući vežbe i svečanosti.“
Kopirajući Vulina, na svečanu binu stiže i predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti Igor Bečić, upasan u parauniformu sa čudnim oznakama, ali sa sve opasačem koji koriste specijalne policijske jedinice. U sličnom „izdanju“ je i direktor BIA Bratislav Gašić. Jedini koji se razlikuje je predsednik Skupštine Ivica Dačić u odelu. Odnos prema novinarima je vrhunski. Sve obezbeđeno – od mesta u šatoru da se zaklone od sunca, interneta, utičnica za napajanje uređaja, do sitnih znakova pažnje poput lepih polo-majica sa znakom Ministarstva odbrane.
Na kraju stiže „vrhovni“ Vučić, kapetan komandir počasne čete Garde, gazeći strojevi korak po nasutom tucaniku, predaje mu raport i predsednik Srbije obilazi stroj. Kaže: „Oficiri, podoficiri i vojnici, zdravo“ i dobija identičan odgovor. Sve to ide u direktnom prenosu na državnoj televiziji, zbog toga je čitav događaj i osmišljen, što nigde nije praksa. Autoru teksta stiže poruka od iskusnog oficira u penziji, koji je pratio prenos: „Pravilo službe je nekad bilo da se strojevi korak pri predaji raporta može gaziti samo na asfaltu, tako je bilo i u vreme Tita.“ Ništa makadam, zemljani put, tucanik, zna se kako se to radi i kojim korakom, uz upotrebu sablje. Ali kad je Vučić u pitanju, pravila se menjaju, kao i u slučaju kad je komandant Garde, u vreme dok je predsednik Srbije bio Tomislav Nikolić, za potrebe „scenografije“ prilikom polaganja venaca na Krfu, „plavoj grobnici“, obukao uniformu u kojoj se „ženio Arkan“ i tako ponizio državu Srbiju i njenu vojsku, a sve povlađujući jednoj od službenica Nikolićevog kabineta.
foto: jadranka ilić / tanjug / za uvećanu sliku desni klik pa »open image...«…i padobranci
BEZ GUBITAKA I „PANCIRA“
Počinje vežba: neprijateljske snage su u veličini dva ojačana bataljona (u najboljem slučaju 1600 ljudi) zauzele jugozapad Srbije, prostor vazdušne linije je 100 kilometara, a pošto se radi o planinskim predelima, najmanje 2-2,5 puta više, i onda Vojska sprema „munjeviti udar“. Kako su uspeli to da urade, gde su bile obaveštajne i bezbednosne strukture države, o tom ni reči. Onda se na malom prostoru Peštera, koji su navodno zauzele dve neprijateljske pešadijske čete, slije silna srpska tehnika i „oklop“, sa sve PVO sistemima KUB. Toliko oklopa po kvadratnom kilometru nije bilo ni u bici kod Kurska u Drugom svetskom ratu, najvećoj takve vrste u istoriji.
U carstvo laže i paralaže vojnih podobnih „stratega“ sve to lepo se uklopilo, uključujući obmanu da je letelo 11 lovaca MiG-29, čime se „vrhovni“ samozadovoljno pohvalio. Istina je da je letelo njih osam, što lepo stoji u vodiču vežbe, ona prva tri što su simulirala vazdušni dvoboj vratila su se da dejstvuju.
Dejstvovala su dva ruska „pancira“; udar topovima od 30 milimetara, za koje je Vučić tvrdio da očas „srežu brdo“ nije se desio. Dejstvovalo je 11 protivavionskih sistema PASARS, sa „Boforsovim“ topovima od 40 milimetara, po istom brdu, ali ga ni oni nisu „sasekli“.
Vojnici su, boraveći 15 dana u logorskim uslovima, svoj posao, po običaju, izveli savršeno. Ako je negde „fulala“ tehnika, a to je slučaj u gađanju vođenom raketom „maljutka“ sa vozila POLO-83, to nije bilo do njih – hoće i tehnika da zataji.
Na vežbi nijedan srpski tenk ili transporter nije pretrpeo gubitke pa tako nije ni pokazana sposobnost izvlačenja takvih sredstava van dometa „neprijatelja“, ni spasavanje ljudstva. A to je deo realne borbe. Nije pokazano ni izvlačenje ranjenika, ni „asanacija terena“, što je takođe deo obuke u vojnim školama.
Predsednik i „vrhovni“ je pohvalio vojsku, čak i ministra Stefanovića, čiju smenu su složno zatražili svi opštinski odbori SNS u Srbiji, uključjući one kosovske. Pa neka se zamisle za šta su se izjašnjavali.
Nema ko da zabrani
Smrt starijeg vodnika prve klase Stojkovića otvorila bi, da je ovo pravna država, mnoga pitanja. Pored ostalog i to kako se i na koji način aktivirao protivpožarni sistem uređaja za gašenje punjenog halonom.
Kad je, neposredno uoči vežbe, sahranjen na groblju u Kragujevcu, nije se pojavio ni komandant njegove brigade, niti bilo ko iz Komande Kopnene vojske, već je samo sa Peštera stigao autobus sa njegovim kolegama. Ministarstvo odbrane je demantovalo samo sebe jer je, iako su prethodno saopštili da je on preminuo pošto mu je pozlilo, priznalo da se aktivirao protivpožarni uređaj u BVP, ali da se do obdukcije ne može utvrditi da li je to uzrok smrti, o čemu će se izjasniti tužilaštvo.
Uređaj za gašenje u BVP ima mlaznice unutar čitavog BVP-a: u slučaju da transporter bude pogođen „zoljom“ ili tenkovskom granatom, stvara automatski temperaturu od minus 20 stepeni. On bi trebalo da se aktivira na temperaturi od 110 stepeni. U tom trenutku kad se aktivirao, u neposrednoj blizini BVP je aktiviran topovski udar, a dejstvovao je i tenk, na pet metara. Stariji vodnik Stojković je radio-vezom izvestio da ima problem, ali mu je rečeno da ide napred i izvuče se iz kolone. Oko 20 sekundi bio je onesvešćen i vozač BVP.
„Ako je izvestio da ima problem, treba ispitati ko je naredio da ide dalje, pogotovo u situaciji kad je tolika temperatura i spolja i u vozilu“, kaže izvor „Vremena“ iz vojske.
Drugi izvor, penzionisani pukovnik tehničke službe, učesnik tri rata na prostoru bivše Jugoslavije, vrlo je konkretan: „Nekadašnji inspektori za sudove pod pritiskom i protivpožarna sredstva i opremu mogli su da zabrane upotrebu borbenih sredstava i objekata koji su imali neispravna protivpožarna sredstva. Takvoj zabrani nisu mogli da se suprotstave ni komandanti. Ali i tada su ginule posade borbenih i neborbenih vozila zbog neispravnosti protivpožarnih sistema. Kako je sada, mogu da naslutim, jer nema ko da zabrani.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Režim ne zna kud udara. To se vidi po, čak i za njegove standarde učestalim, javnim obraćanjima nepomenika. Vidi se i po tome što je pogubljen i konfuzan, a često se građanima obraća i u vidno alkoholisanom stanju. Samokontrola nikada nije bila njegova jača strana, a sada je potpuno nestala. Slabost se ogleda i u metodi borbe protiv masovnog studentskog i građanskog pokreta. Metoda se zove – majmunsko oponašanje. Njihov položaj je sve gori kako vreme odmiče. Ne samo na političkom nego i na ekonomskom planu. Plate kasne, budžetska sredstva su sve tanja
Opozicija i njoj naklonjena javnost očekuje veći angažman Evropljana kada je u pitanju srpski politički prostor, vlast takve najave koristi da argumentuje tezu o obojenoj revoluciji, ali bi sa radošću ugostila bilo koga sa te strane, posebno ako daju neke pare. Čini se da i jedna i druga strana preteruju: niti će Evropa doći da nam organizuje izbore, niti će više stizati bilo kakva lova kojom će vlast da krpi budžetske rupe nastale vanrednim korupcionaškim troškovima
Vojska Srbije nema kapacitet da izvede paradu poput nekadašnje JNA, koja je 1985. godine imala više od 300.000 pripadnika, a na poslednju paradi 9. maja te godine direktno je izvela njih 6.690. Plus prateće službe, kojih je bilo više od 4.000. Na toj paradi bila su borbena sredstva koja će se pokazati i sad, 40 godina kasnije. Reč je o tenkovima M-84, helikopterima “gazela”, avionima “orao” i “super galeb G-4”, oklopnim transporterima i kamionima. Sada će svi oni biti predstavljeni kao “modernizovana čuda” iako su im odavno istekli resursi
Glas svakog fakulteta, ali i mogućnost stavljanja veta uz obavezan intervju i prihvatanje ideološkog minimuma, deo su procesa kroz koji svaki potencijalni kandidat za “studentsku listu” mora da prođe, saznaje “Vreme”. Iako Aleksandar Vučić žali što njegov protivnik još nema lik, studenti baš strateški ne žele da vlastima i tabloidima daju mogućnost za satanizaciju izabranih ljudi
Kao sa statistima na naprednjačkim okupljanjima, predsednik Srbije nema sreće ni sa siledžijama: em ih je malo, em su sitna boranija. Da nemaju policijski kordon iza leđa, davno bi ih narod razjurio. Ovako zavise od tetošenja onih koji bi ih – da je zakona i pravde u Srbiji – morali hapsiti. Prosto rečeno, jadni su i oni, a i ovi koji ih angažuju
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
