Doći ću ti ‘de sam dolazio

Na drugom kraju seoskog igrališta, na kome, tradicionalno, Dani kupine, do potoka, red zastrtih tezgi, na kojima dvadesetak gajbi sa kupinom. Ispod svake gajbe zahvalnica Dana kupine, sa imenom učesnika, proizvođača. Čovek, naget nad gajbom kupine, uze kaže da se još ne zna cena, teško da će biti prava, beru i predaju, vele 40 dinara, nadaju se boljoj ceni, ima kupinu na trideset ari, biće pet tona… I šljiva rodila, ali nikakva cena, malina imala zadovoljavajuću cenu, izašla na 200 dinara, džaba, kad podbacila…

Ispred reda gajbi sa kupinom, gospodin što Samostalni stručnjak za voćarstvo daje izjavu u kameru, bili u obilasku kupinjaka, težak zadatak da izaberu najbolje, svi zaslužuju nagradu jer su ostali na selu, teško je, cene se menjaju, dobra cena tek svake tri-četiri godine, trudiće se da izaberu pet najboljih, sad je cena od 40–70 dinara, što je solidno, imaju dvadesetak izloženih gajbi, poseta je lepa, važno je da se manifestacija omasovljava…

DA SE OKUPI NAROD

Novinara opazi stari poznanik, narodni pesnik Srba Simenunović, opet mu nisu dali da bude u umetničkom programu, izvadi ‘artiju, pa se reče: Kupina se u špaliru diči/ mlad Podgorac kroz redove piči/ ženska s jedne, a on s druge strane/ žustro bere, ne ume da stane/ Strasni poriv u njemu se budi/ kad ugleda razgolitne grudi/ popucaše dugmići u nizu/ dve su kruške u nedrima blizu/ on pristupi slatkom nedrogrizu… Kad opriča poeziju, Srba izvadi artijicu, isečak iz novina, gde pisalo da je Stanislav Vinaver, za reč nedrogriz, rek’o da je to ujed za nedra, ženske grudi, objasni da je to naučno objašnjenje. Iako je na papiru, na kome bila pesma, bio i broj telefona, reče da to ne mora da se meće u novine, dovoljno je, Srba Simeunović, narodni pesnik!

Reporter nastavi radi pos’o, levo, prema bini, se igrao fudbal, u okviru seoskih igara, na centralnom igralištu bile tezge, natkrivene belim plastičnim folijama. Na tezge svega, šajkače i šeširi, vuneni džemperi i puloveri, kuvani paradajz u flašama, kupinovo vino u flašama, liciderska srca, opet kupinovo vino, sirup od kupina, liciderska srca, slatko od jagoda, med, sirup od zove, platnene torbe, male i bele kutijice, na kojima pisalo da to lek, za artritis, vene, kostobolju, pete, ekceme…

Novinar dođe do bine, koja bila drvena i ukrovljena. Pod od beton, mikrofoni, zvučnici, panoi Sportskog saveza Srbije, napred, po betonu, korpe sa cvećem, ima ruže, ima gladiole, i ima nešto ko jorgovan, a nije jorgovan… Reporter sede odmori, pod belu šatru za zvanice, prihvati se kafe i rakijice, jedan, što reče da se preziva Lukić, se predstavi kao predsednik FK „Rakac“ i predsednik Organizacionog odbora. Nije predsednik Mesne zajednice, predsednik MZ je, pokaza rukom, onaj u beloj majici, on je to što je rek’o. Pa uze veli da je ovo 12. manifestacija po redu, i da joj je cilj promocija mesta Stave, na proizvodnju kupine utiče cena, a oni imaju za cilj da se čuje nešto pozitivno o mestu, zamislili su da se okupi narod, da se druži, dâ sebi oduška…

Kako se od bine ču voditeljka, novinar se primače na tu stranu, zabeleži da su Stave divno podmedvedničko mesto. Još zabeleži da se Dani kupine iz godine u godinu razrastaju, program se obogaćuje, pa ove godine imamo izuzetnu manifestaciju, sportske seoske igre, u organizaciji Sportskog saveza Srbije. Javi se predsednik Mesne zajednice, crnomanjast, bela majica, beli zavoj na levoj ruci, koji pozdravi sve učesnike, i pozdravi SNS gradonačelnika dr Slobodana.

Pa se na mikrofon javi SNS odbornik, koji predsednik Seoskih sportskih igara Valjeva, koji reče, U moje lično ime i ime gradonačelnika Valjeva dr Slobodana… Kako ozvučenje ne radilo, SNS odbornik ponovi radnju, Dobar dan svima, da vam se zahvalim u moje lično ime, u ime Organizacionog odbora i gradonačelnika Valjeva dr Slobodana… Reč dobi sekretar Sportskog saveza Srbije, koji prenese pozdrave predsednika Sportskog saveza Srbije, olimpijskog šampiona Štefaneka, i pozdravi gradonačelnika Valjeva dr Slobodana…

Pa dadoše obaveštenje za sve učesnike, koji bili u sportskoj opremi, da stanu na teren, ispred bine, za jedno lepo i zajedničko slikanje. Obavi se slikanje, na teren pristiže fijaker sa dva konja, neka budu đogati, koji su imali crvene kićanke. Među zvanice pristiže i gospodin koga svi zvali Teča, jerbo je na okolnost da teča od gospodin ministar policije dr Nebojša, kao penzioner, postao član Gradskog veća, i to kao „stručnjak za više oblasti“.

ZAMAH RAZVOJU

Nanovo se javi voditeljka, objavi da u toku izložba narodnih rukotvorina, ponuda je velika i široka, 12. Dani kupine treba zvanično da počnu, organizatori su FK „Rakac“ i MZ Stave, pokrovitelj grad Valjevo, u ime pokrovitelja, manifestaciju će otvorenom svečano proglasiti dr Miroljub Ivanović, član Gradskog veća. Za mikrofon stade gospodin Teča, sivo odelo zakopčano na jedno dugme, košulja bledo-žuta, koja je vukla na zeleno, stručno rečeno, pošto teča stručnjak, bila je to toplo zelena boja. Pa se javi gospodin Teča, U ime Gradskog veća i gradonačelnika dr Slobodana, pozdravljam vas i želim dobrodošlicu na 12. Dane kupine, ova privredno-turistička i sportska manifestacija obuhvata kulturno-zabavni program, izlaganje domaće radinosti, takmičenje u pravljenju gulaša i pasulja i Seoske igre… Ođe, na oklonost odsutnog gradonačelnika dr Slobodana, treba reći da je otišao na zasluženi odmor, jer je koji dan ranije najoštrije osudio napade na Aleksandra Vučića i njegovu porodicu, i tako u potpunosti ispunio plan i program za ovu godinu.

Gospodin Ivanović, koji doktoriro’ fiskulturu, koji rezervni potpukovnik i koji teča na ministar Nebojša, kao čovek za više oblasti, nastavi da se ulaže u poljoprivredu, i da se stvaraju uslovi, asvaltira se i u selima, gradonačelnik dr Slobodan doneo odluku da se u 23 pravca, u 23 sela poprave makadamski putevi, u tri sela 30, 50 kilometar makadama. Na kraju, kako se izrazi dr Teča, Želim takmičarima sportsku sreću, da tržišni uslovi povećaju cenu maline(!), da će Kupinijada dati zamah razvoju poljoprivrede, kulture i sporta. Završi, futrolu za naočare, koju drž’o u levoj ruci, metu pod levu mišku, i završno dade sam sebi aplauz.

Voditeljka objavi da organizator želi da zahvali pokrovitelju jednim skromnim poklonom. Izađe predsednik MZ, u beloj majici, i predade drvenu kutiju, na kojoj pisalo „Kutija Valjevskog kraja“, gospodinu dr Teči, koji bio u košulji, rekosmo li, toplo zelene boje. Otvoriše kutiju, zatvoriše kutiju, pa je još jedared, zarad lepog slikanja, otvoriše. Na binu stupi kulturno-zabavni program, reporter se povrati do bele šatre za zvanice, dovrši započetu rakijicu. I tu bio kulturno-zabavni program, harmonika i bas su, po želji gostiju, prešli na Kuće male, krečene u belo… takva nam je Šumadija, ljudi…

Novinar izoda na drugi kraj igrališta, do potoka, gde bilo to takmičenju u kuvanju gulaša i pasulja, od svega izbroja tri kotlića, i jedno prase na ražnju. Svrati do tezge sa duborez Stanislava iz Svileuve, zimnicu nije poneo, ima drveni sanduk, drvene svećnjake, dve ikone na dasci, Sv. Jovan i Sv. Stefan, i „ikonopisanog“ Čiča Dražu.

Od bine je tuk’o kulturno-zabavni program, Oj livado, rosna travo, javore, javore/ ko po tebi čuva stado, zlato moje… Takoreći ispod bine uređena tezga Dragice Stepanović iz Suvodanja, koja u akciji Privredne komore Srbije proglašena za „Ženu-zmaja“. Kod gospođe Dragice, koja sa tapiranu kosu, ogrlicu, crnu haljinu sa crvene ruže i zeleni listovi, svega, pa i kolača i štrudle. Proizvodi sve, slatko, džemove, sokove… bavi se i seoskim turizmom. Zamolimo da je uslikamo, uze crvenu korpicu sa kupinama i stade u položaj za slikanje.

I na džadi kroz Stave, putu Valjevo–Pecka, živo, tezge sa nošenom garderobom, i „nošenim“ igračkama“, a imaju i liciderska srca, svilene bombone. Ima i velika i dupla šatra, prazna, vele da će proradi predveče, kad za’ladi. Radi bašta kafane, gde se na zvučnici odvrnulo Srce mi se opasno u tebe zaljubilo, dva mladića, koji nisu odavle, nazdravljaju pivom…

Kulturno-zabavni program na bini je i dalje tek’o, pevač, sa bežičnim mikrofonom, upravo je završio jednu od numera, Ide Rade niz livade, njega vole cure mlade… Priđoše mu dve gospođe, jedna sa pivom, druga sa obe ruke gore, krenu specijalna želja, Doći ću ti ‘de sam dolazio… Dođi, dragi, koje ‘oćeš doba/ za tebe je otvorena soba…