NEOČEKIVANA, DOBRODOŠLA POBEDNICA: Milica Mandić / foto: tanjug
Sve ovo me podseća na titulu Šabana Trstene u Los Anđelesu 1984. godine, samo što Milica nije pravila premete preko tatamija.
Iako sam bio tek završio prvi razred osnovne škole, Igre u LA sam upamtio kao najveći sporski događaj. One su bile zanimljive i zbog toga što je ondašnja Jugoslavija osvojila najveći broj medalja, čini mi se 18, što je za tri više od zamišljenog rezultata ovogodišnjih Igara na kojima su ekipe iz nekadašnje Juge sakupile čak 15 „odličja“.
Radovale su nas pobede rukometašica, zlato Ante Josipovića boksera, sanjali smo da budemo Karl Luis, ali je najupečatljivije bilo radovanje jednog rvača, Šabana Trstene, makedonskog Albanca, koji je postao olimpijski prvak. Sve drugo su donosili „veliki sportovi“, takmičari koje smo ovako ili onako poznavali, a Trstena je bio čovek od gume koji je uspeo da u „novom sportu“ donese tako veliki uspeh.
Od prošle subote svi poznajemo Milicu, tekvondo majstora iz Beograda iz kluba Galeb, za koji znaju samo stanari koji žive u Preradovićevoj ulici i okolini. Za ogromnu većinu i sportskih komentatora, Milica je meteor koji je došao niotkuda i pogodio pravo u centar. Ona nas je naterala da u subotu 11. avgusta tražimo šta je to tekvondo, a bivši se savetnik Borisa Tadića, Nebojša Krstić, zapitao na Tviteru kako se TO piše ćirilicom.
Srbija je imala i druge predstavnike u tekvondou na OI i da su imali malo više sreće možda bi bilo još medalja pa bi ova država bila „zemlja streljaštva i tekvondoa“, što znači da postoje entuzijasti koji se bave ovom veštinom na vrhunski način i sada treba videti da li je moguće celu stvar malo izdići od nivoa pukog incidenta.
Milica Mandić ima 20 godina i rekla je da se deset godina spremala za ovaj dan, što govori o tome da je rođena šampionka, da je posebne vrste koja se rađa i koju treba paziti od onih koji mogu da je upropaste. Nije uspevala da nađe kredit da bi platila studije na Megatrendu, a sada joj se ovaj „univerzitet“ javio da je sponzoriše. Roditelji su joj „obični“ ljudi: otac, sa srčanim problemima i zabranom da gleda nastupe ćerke, ipak je uspeo da odgleda finale i bezmerno se raduje.
Milica dolazi iz male priče, zbog poretka stvari, koja postaje velika zbog fantastičnog uspeha. Za sve one koji u tišini nekog podruma vežbaju ili trče kroz srpske kasabe pazeći da ih ne ugrize pas lutalica, ona je nada da je moguće pokazati sav svoj talenat na najznačajnijem mestu za sve sportiste. Milica je napravila nešto što je za sva vremena upisuje u sportske anale i oslobodila je put za one koji će doći iza nje u želji da budu zlatni na OI. Ima dvadeset godina, a već je na vrhu. Treba je osloboditi pritiska i dati joj šansu da zaboravi šta je uradila. Da bi pobeđivala opet. Da ne ostane kao Šaban, upamćena samo po jednom jedinom trenutku.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
