Direktan prenos zatvaranja

Od četvrtka (15. februara 1995) Nezavisna televizija Studio B nije više nezavisna. Gradska Skupština; je po hitnom postupku primila k znanju odluku Vrhovnog suda koji je poništio privatizaciju Studija B od pre šest godina i hitno je proslavila novi Upravni odbor sastavljen većinom od gradskih socijalističkih činovnika, a ovaj novog direktora.

Staro rukovodstvo Studija B (Dragan Kojadinović, predsednik starog Upravnog odbora, Milorad Roganović, direktor i glavni urednik) delovalo je deprimirano, a mlada ekipa Studija B odlučila se da u prvom dnevniku opstrukcijom sludi novog direktora Dragišu Kovačevica, prvog čoveka nedavno ukinutog „SOS kanala“ i da mimo njegove volje saopšti kako dosadašnje NTV nema. Junakinja log događaja Olivera Bojović (sa ekipom dežurnom u desku) rizikovala je gubitak posla, ali se na početku karijere prkosnim otporom prema novom upravniku upisala u privilegovanu listu gubitnika zahvaljujući kojima opstoje beogradsko novinarstvo, ili bar njegov žilavi duh samopoštovanja.

Gledaoci su mogli da vide direktni prenos umiranja jedne od vlasti nezavisne televizije: vesti u sedam u četvrtak 15. februara počele su najavom koja nagoveštava neizvesnost sudbine Studija B, potoni izjavom starog glavnog urednika, a dok je išla ta izjava, neko je pritisnuo pravo dugme da bi se videlo kako novi šef Kovačević tokom emisije panično interveniše u samom studiju – videlo se kako se neko šunja iza voditeljke Olivere Bojović, a potom se videlo i nešto poput otimanja papira sa stola. Kovačević je voditeljki naložio da se zbog izjave izvini gledaocima (kao, čitala pogrešan tekst), a kada je ona to odbila, vesti su prekinule. Vesti u deset sati uveče više nisu bile kao pre. Sa programa je potom nestala i jedna dokumentarna emisija kao i satirični program koji priprema redakcija „Ježa“. U subotu je s programa skinuta i emisija VIN (Videonedeljnik, koji proizvod i nezavisna producentska grupa sa autorima iz cele bivše Jugoslavije) sa zvaničnim ohrazloženjem da su neraščišćeni finansijski odnosi, a po sumnji vinovaca, možda i zbog toga što je emisija sadržala prilog o preuzimanju Studija B. Program VIN je sponzorisan na neprofitnoj osnovi, ne sadrži reklame i Studiju B je ustupan besplatno.

D. Kovačević je sa svoje strane obećavao da će kao sportski novinar uvesti ferplej, da će opoziciju puštali u program (i više nego do sada), ali da će tražili da bude pristojna. Ekipa koja sada vodi Studio B, naravno, ponavlja tvrdnje kako većina novinara radi i pokušava da svoju ulogu objasni lojalnošću svojoj matičnoj kući, u njenom teškom trenutku. Desa Čavić, veteran Studija B, sada na jednoj od važnih funkcija, na primer, kaže da ostaje u ovoj stanici od koje je za 20 godina dobila samo bolest.

Gradski političari su davali izjave kako se program Studija B neće menjati, a kako će pare dati, kako će se realizovati ideja o modernom i efikasnom informativnom centru Beograda, ali propuštaju da objasne zašlo kao prelazilo rešenje ka tom stanju nisu izabrali nekoga sa većini fondom reči i iznenađuju se kada im se saopšti da su u akciji preuzimanja studija bili aktivni i „nečiji“ telohranitelji. Pojedini pobunjeni novinari tvrde da su u svojini stanovima izloženi pretnjama. „Parada telohranitelja“, inače, i nije neka novost u burnoj istoriji ove kuće; jedan radnik Studija B pretučen je u studiju pre nekoliko godina; po pričanju jednog veterana, bilo je veoma napetih trenutaka, kada bi se u redakciji susretale razne „garde“ i kada bi, na primer, jedan revolveraš rekao drugom: „Ti si mrtav čovek!“; jednom je čitave noći ekipa urednika sedela zabarikadirana posle lažnog (?) alarma da predstoji paramilitarni upad u ovu stanicu.

DVA ČISTA MRAKA: Poslednji čin pokoravanja Studija B trajao je godinu dana. Na početku prošle 1995. srpska opozicija je govorila kako su „dva gusta mraka, strujni i informativni, prekrili Srbiju“ i pretila je da će svećama rasterati laj mrak.

U to vreme u Skupštini Srbije najavljeno je razmatranje predloga o ukidanju televizijskih prenosa skupštinskih zasedanja. Savezna vlada, koja je pre toga lišila gostoprimstva desetine stranih novinara, krajem godine je pod kontrolu slavila nezavisni list „Borba“, a Gradska skupština Beograda pokušavala je da uspostavi kontrolu nad Nezavisnom TV Studio B.

Nezavisni mediji su nastavili svoju borbu, redakcija „Borbe“ je pružala otpor i formirala novi list „Naša Borba“, redakcija kragujevačke „Svetlosti“ je postala „Nezavisna Svetlost“ pošlo su socijalisti poništili privatizaciju. A NTV Studio B? Redakcije elektronskih medija su u težem položaju. s obzirom da država ima monopol nad frekvencijama. Rukovodeći tim Kojadinović- Roganović napravio je, pre godinu dana, kompromis sa beogradskim vlastima, uz neki džentlmenski sporazum sa gradonačelnikom Čovićem, ali to je samo produžilo agoniju.

I ekipa Studija B koja je stekla slavu u martu 1991. i u 1992. razbežala se pre toga usled unutrašnjih sukoba u redakciji.

Slobodna javnost nije umela da reaguje na neutralizaciju nekoliko jakih autorskih individualnosti, koje je doskorašnje rukovodstvo potcenjivački eliminisalo. Apel Suda častu Nezavisnog udruženja novinara da se smire strasti i da se četrdesetak autora koji su iz protesta otišli iz redakcije oficijelno pozovu da prekinu protest nije prihvaćen.

LAK PLEN: Neposredno pre podržavljenja u Studiju B su se svađali oko „SOS kanala“, nije bilo novca za plate, poverioci nisu isplaćivali dugove, pretio je štrajk, a stari Upravni odbor je, čak istog dana kada se dogodilo „podržavljenje“, raspravljao i o mogućnosti pripajanja ovog medija holdingu „BK Telekom – Večernje novosti“.

Oslabljeni Studio B bio je, zapravo, lak plen. Odlučila je na kraju bespomoćnost grupe mladih priučenih novinara, kojih je u ovoj kući bilo prilično: pristali su da sednu i pred državne kamere i da zapravo spreče štrajk. Jelena Kosanić, poslednji voditelj kultne emisije „Utisak nedelje“, potvrdila je da takvih novinara ima, ali se nada da će gledaoci primetiti da to nije stari Studio B. Nezavisni sindikat novinara Studija B tvrdi da od 27 novinara 20 odbija saradnju sa novim rukovodstvom.

Sindikat „Nezavisnost“ ponudio je svoje prostorije Odboru za odbranu Studija B.

Nezavisni sindikat radnika Studija B preuzeo je dalju borbu za svoja prava – najavljuje komplikovanu i neizvesnu pravnu bitku za zaštitu interesa deoničara studija B, od Gradske skupštine traži da bar povuče odluku o imenovanju novog v.d. direktora, a javnost beznadežno poziva na skupove solidarnosti.

ANEMIJA: Na prvu vest (usred zime, kad joj vreme nije) da je Studio B podržavljen, ispred „Beograđanke“, u kojoj su prostorije Studija B, skupilo se samo stotinjak građana.

Opozicioni političari poput Vuka Draškovića, Zorana Đinđića, Vojislava Šešelja, Vojislava Koštunice, Vesne Pešić uputili su oštar verbalni protest, uz poruke da ovo ne može ovako potrajati i da će se sve to jednoga dana nekome obiti o glavu i na tome se prvog dana praktično sve završilo. U petak (16) oko podneva održan je miting koji su zakazali novinari i opozicija, ali on je okupio relativno mali broj ljudi. Opozicija je onda održala još jednu konferenciju za štampu.

GSS je u međuvremenu započinjao građansku akciju – počeo da prikuplja potpise na peticiji za zaštitu Studija B. DS (predsednik spoljnopolitičkog odbora Đukić) i SPO obratili su se međunarodnoj javnosti. Reagovalo je Nezavisno udruženje novinara Srbije, a ubrzo potom i Međunarodna federacija novinara i nekoliko svetskih političara, uključujući tu i predstavnika Evropske unije. SPO je izjavio da svoje predstavnike neće slati da učestvuju u živim emisijama koje bude pravila sadašnja uređivačka ekipa.

Afera sa Studijom B unekoliko podiže temperaturu pred godišnjicu 9. marta kao bunta slobode, koja ove godine ima lucidan radni naslov „Bauk komunizma okružen Evropom“ (V. Drašković). Jaka poruka je to da uspostavljanje kontrole nad Studiom B predstavlja još jedan, i to prilično očigledan poraz „9. marta“.

„HOĆEMO ISTINU“ : Tokom martovskih demonstracija 1991. policija je upala u Studio B i zabranila emitovanje.

Produžetak demonstracija zbio se uz slogane „Hoćemo istinu!“ i „Studio B“, koje su skandirali najpre studenti na Novom Beogradu, a onda hiljade ljudi na Terazijama.

Novinari Studija B uvek su imali male plate, ali tih dana su dobijali onu mnogo veću nagradu slobodne javnosti. Ta javnost je, kako se pokazalo, površna, malo ko pamti i ne vraća ništa. Zato, kad je sledeći put budu tukli, možda neće imati uz sebe nezavisnog svedoka.

Opozicija, koja je i početkom prošle godine najavljivala da će demonstracijama braniti nezavisnost Studija B, nije na kraju balade više bila sposobna za zajedničke akcije. Između srpskih radikala i ostalih postojao je, doduše, „zajednički imenitelj“ za odbranu medija, ali su ostale bitne političke razlike ostale prevelike.

Pošto je ostala bez direktnih skupštinskih TV prenosa kao tribine, opozicija je sada izgubila još jednu mogućnost da neometano komunicira s javnošću. Ona je i bez toga prolazila kroz krizu izraza, kao da nije znala o čemu bi sad.

BEOFOLIS I BEOPOLIS: Vlast, sada s medom na usnama, otvorenije nego ranije teži da sve medije stavi pod svoju kontrolu, da od informativnih kuća napravi veliku marketinšku agenciju, za izdavačke poteze predsednikove supruge ili za Beopolis, u operaciji velikog zabašurivanja koja je u toku.

Javnost, pak, iscrpljena glađu i siromaštvom obolela je od anemije, a to odgovara kako nomenklaturi vlasti, tako i beogradskoj školi foliranja i tzv. slavskoj partiji u krugu beogradske dvojke. To ilustruje i rastući cinizam kojim se, recimo, Ribnikarovo načelo iz 1903. da će slobodna štampa, zato što zastupa interese javnosti, uvek biti malo više na strani opozicije nego na strani vlade, sada pretvara u pohvalu probitačnosti po kojoj novinari u stvari treba da daju najmanje 10 odsto popusta vladi.

Socijalisti, koji se nikad nisu pomirili sa gubitkom kontrole nad bilo kojim medijem, pohvalili su podržavljenje Studija B, isto je učinio i JUL, a na žalost to je učinila i Nova demokratija, čiji su neki funkcioneri bili junaci marta 91.

Ovdašnji ministar informacija g. Vico, već dvadeset godina u funkciji odbrane države od novinarstva, hladno u Nemačkoj izjavljuje da vlada neće dati frekvencije onima koji je napadaju, a povodom slučaja Studija B objašnjava nešto što možda treba da znači kako, u stvari, nisu nezavisni oni koji kritikuju vladu, već da su zapravo nezavisni oni koji vladu hvale, ili oni što su spiskali narodne pare za „širenje istine o Srbiji“ u koju niko nije poverovao.

Klasična politička maksima kaže kako vlast kvari, a kako apsolutna vlast kvari apsolutno. Tri osnovna mehanizma služe da se to spreči: smenjivost vlasti, mogućnost da jedna „grana“ vlasti zaustavi drugu i javna kontrola. Eliminacija politički slobodnih medija obezbeđuje suprotan strateški cilj vladajuće nomenklature – da vlast ostane nekontrolisana, nesmenjiva i da joj ništa ne stoji na putu. U tome, kao što pokazuje i slučaj NTV Studija B, vlast ne nailazi na ozbiljniji otpor.