Manje od mesec dana nakon razgovora s haškim istražiteljima, kojima su srpske vlasti već dostavile hiljade stranica dokumenata koje ga terete za ratne zločine, Ramuš Haradinaj, lider Alijanse za budućnost Kosova i nekadašnji komandant OVK, izabran je za predsednika privremene pokrajinske vlade
Vrlo je nelogično, ali se zaista desilo: građanin jedne države protiv koga je, u okviru te države, podignuta poternica i 108 krivičnih prijava, pod sumnjom da je izvršio dela ubistva civila, terorizma i udruživanja radi neprijateljske delatnosti, postao je u ponedeljak predsednik vlade dela teritorije te iste države.
Tako bar proizilazi iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN-a, prema kojoj je, teoretski, Kosovo još deo državne zajednice Srbije i Crne Gore, pa je i Ramuš Haradinaj, novoizabrani premijer Kosova, građanin SCG.
Lider treće po snazi kosovske partije – Alijanse za budućnost Kosova i nekadašnji komandant Oslobodilačke vojske Kosova, preuzeo je u ponedeljak dužnost nakon saopštenja Civilne misije UN-a na Kosovu da nema ovlašćenja da usliši zahtev Vlade Srbije o poništavanju njegovog izbora za premijera. Šef civilne misije Soren Jesen Petersen time, međutim, nije stavio tačku na razmatranje svojih ovlašćenja vezanih za „demokratski izabranog premijera“: prema nekim mišljenjima, jedna od šest haških optužnica, čije je objavljivanje do kraja godine najavila glavna tužiteljka Tribunala Karla del Ponte, mogla bi glasiti upravo na Haradinajevo ime. Ukoliko bi razgovor haških istražitelja i Haradinaja, vođen 10. i 11. novembra u Prištini, neposredno nakon što je Karla del Ponte na Skupštini NATO-a najavila nove optužnice (pomenuvši u tom kontekstu i optužnice protiv nekih lidera OVK), zaista predstavljao uvertiru za podizanje optužnice protiv Haradinaja, Jesen Petersen bi mogao biti u prilici da potpiše nalog za hapšenje i izručenje političara čiji je izbor upravo (principijelno) podržao.
USPEŠAN BOJKOT:Haradinajeva Alijansa za budućnost Kosova osvojila je na oktobarskim izborima treće mesto, odnosno devet poslaničkih mandata. Zahvaljujući dogovoru sa Demokratskim savezom Kosova novog–starog kosovskog predsednika Ibrahima Rugove, koji je osvojio najviše – 47 poslaničkih mandata, čoveka koga Srbi (uglavnom) doživljavaju kao jednog od najvećih ratnih zločinaca, a Albanci (uglavnom) kao nacionalnog heroja, izabran je za premijera baš uoči početka razgovora o konačnom statusu Kosova. Koalicija Rugovine i Haradinajeve partije u opoziciji je ostavila drugoplasiranu Demokratsku partiju Kosova Hašima Tačija (30 mandata) i Građansku inicijativu Ora, prištinskog izdavača i odnedavno političara Vetona Suroija, koja je osvojila sedam poslaničkih mesta. Albanska demohrišćanska stranka Kosova ima dva mandata, a još pet albanskih stranaka ima po jednog poslanika. Od ukupno 120 poslaničkih mesta, 20 je pripalo manjinskim zajednicama. Osim devet, koje su podelile Srpska lista za Kosovo i Metohiju i Građanska inicijativa „Srbija“, ostatak je pripao koaliciji Vakat, strankama kosovskih Turaka i predstavnicima Goranaca, Bošnjaka i Roma.
„Da su Srbi izašli na izbore i da su u parlamentu dobili 20 mesta, ti poslanici su mogli da glasaju drugačije i ja ne bih bio izabran za premijera“, rekao je Haradinaj u intervjuu beogradskoj agenciji Beta u ponedeljak, odmah po preuzimanju dužnosti premijera. Slično su prethodnih dana tvrdili zagovornici izlaska Srba na kosovske izbore održane 23. oktobra (Dragan Šutanovac, visoki funkcioner Demokratske stranke predsednika Srbije Borisa Tadića, pravio je čak i paralelu sa Hrvatskom, gde tri srpska poslanika „kontrolišu Sanaderovu vladu“).
I zagovornici uspelog srpskog bojkota (na izbore je izašlo svega 0,3 odsto Srba, koji čine 12 odsto biračkog tela) u izboru Haradinaja, međutim, našli su potvrdu uspešnosti svoje strategije. Najradikalniji je, naravno, bio Aleksandar Vučić, generalni sekretar Srpske radikalne stranke (koja je upravo najavila rušenje predsednika Tadića, a potom i vlade, pa bi joj, u slučaju raspisivanja prevremenih izbora dolazak desnog ekstremiste na funkciju kosovskog premijera i svaljivanje krivice za to na aktuelnu srpsku vlast, prema nekim mišljenjima, moglo dodatno popraviti rejting ). Izrazivši bojazan da Srbiji, po pitanju izbora Haradinaja za premijera, ne ostaje mnogo instrumenata na raspolaganju, Vučić je dodao da je „ipak dobro da se ukaže na to kakva zločinačka tvorevina nastaje u srcu Evrope i to pod patronatom i Evrope i SAD“. Vučić je ocenio i da je izbor Haradinaja „pokazatelj kome je i na koji način Boris Tadić davao lažni legitimitet, pozivom Srbima da izađu na pokrajinske izbore“.
POZIV SRBIMA: Nešto više optimizma iskazao je Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice, ocenivši da je negativan stav UNMIK-a prema zahtevu Vlade (sročenom na sednici kojoj su prisustvovali i predsednik Tadić, predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković, ministar spoljnih poslova SCG Vuk Drašković, ministar odbrane Prvoslav Davinić i šef Koordinacionog centra za Kosovo Nebojša Čović) samo „odgovor na prvu loptu“.
„Ako istrajemo na jedinstvenom stavu i prevaziđemo političke razlike, neće izostati ni pozitivnija reakcija međunarodne zajednice“, ocenio je Aligrudić. Predstavnici svih parlamentarnih stranaka u Skupštini Srbije u ponedeljak su do jednog jedinstvenog stava već došli – svi su se, naime, složili u proceni da niko od beogradskih zvaničnika neće komunicirati sa novim kosovskim premijerom. Haradinaj je, s druge strane, pokušao da postigne poen izjavom da je u interesu Kosova spreman da u svakom trenutku dođe u Beograd i razgovara sa svima koji iz Beograda dođu na Kosovo. Pozivajući raseljene Srbe da se vrate na Kosovo, on je rekao da nijedan Srbin ne bi imao bezbednosnih problema kada bi vlada imala kompetencije iz oblasti sigurnosti. „Sigurni smo da ćemo dobiti nezavisnost Kosova. Ono što nam treba je da većina Albanaca mora da bude jaka da garantuje bezbednost manjinama. To se mora uraditi istinski, a ne samo rečima“, poručio je novi predsednik privremene vlade Kosova. U toj varijanti Srbi bi, prema njegovim rečima, imali pravo na dvojno državljanstvo.
Sudeći po saopštenju iz kabineta visokog predstavnika EU-a za bezbednost Havijera Solane, izdatom u ponedeljak uveče, Haradinajeva napadna konstruktivnost i kooperativnost nije naišla na preterano oduševljenje u Briselu. Solana je, naime, u saopštenju u kome se ne pominje nijedno konkretno ime iz nove kosovske vladajuće strukture, pozvao nove prelazne institucije na Kosovu da obezbede „brz napredak u sprovođenju standarda i opipljive rezultate u zaštiti manjinskih zajednica“ u pokrajini, posebno ističući neophodnost potpune saradnje sa Haškim tribunalom. Visoki evropski zvaničnik prethodno se, u petak, u razgovoru sa potpredsednikom srpske vlade Miroljubom Labusom, saglasio da izbor Haradinaja „sigurno neće doprineti boljem razumevanju i budućem dijalogu koji mora da postoji u okviru kosovskog problema“. Pojedini izvori govorili su čak i o Solaninom neuspehu u nastojanjima da utiče da se Haradinaj, koji je slovio kao jedan od tri kandidata za premijera, zaobiđe prilikom donošenja konačne odluke. A Solanin portparol Kristina Galjak podsetila je i na njegovu raniju izjavu da, ukoliko bi osoba na položaju kosovskog premijera bila optužena za ratne zločine od strane Haškog suda, onda bi to jako otežalo sprovođenje standarda i mogući početak rasprave o Kosovu.
PRST U OKO: Uprkos hiljadama stranica dokumenata kojima beogradske vlasti već odavno pokušavaju da dokažu tvrdnju da je Haradinaj ratni zločinac (ali i da je umešan u neke „mirnodopske“ oblike kriminala), još je vrlo neizvesno da li će haška istraga protiv njega rezultirati optužnicom. Prema izveštajima nekih zapadnih medija (Radio Frans internasional, na primer) u diplomatskim krugovima postoji ozbiljan strah od ponovnog izbijanja nemira na Kosovu ukoliko bi optužnica protiv Haradinaja bila podignuta. Taj pariski radio javio je i da postoje komentari prema kojima SAD gubi uticaj među kosovskim Albancima, jer će izborom Haradinaja mnogo toga biti otežano, pre svega dijalog Beograda i Prištine. Ipak, suprotno nekim nadama u Beogradu da bi prištinsko „guranje prsta u oko Zapadu“ moglo imati „bumerang efekat“, taj radio ocenjuje da postoji mogućnost da, u slučaju odbijanja nastavka razgovora sa Prištinom, međunarodna zajednica svali krivicu na zvanični Beograd „jer je veliko pitanje da li će i kada Hag podići optužnicu protiv Haradinaja“. „Njujork tajms“ piše da su zapadne diplomate i međunarodni zvaničnici na Kosovu ocenili da je izbor Haradinaja korak nazad, koji bi mogao da „poveća tenzije sa srpskom manjinom i podrije težnje Pokrajine za dobijanje nezavisnosti“.
Izvestan stepen zebnje zbog mogućih posledica izbora lidera Alijanse za budućnost Kosova za premijera postoji i u nekim prištinskim krugovima: tako je Veton Suroi (koji je u ranijim izajavama Haradinaja nazivao „herojem oslobodilačkog rata“) ocenio da „Kosovo sa Rugovom kao predsednikom i Haradinajem neće stići daleko“, te da „ni sami Albanci, a kamoli Srbi, nemaju čemu da se nadaju“, dok dnevnik „Epoka e re“ upozorava da je, prema prvim porukama iz Brisela, Haradinaj nepoželjan u EU-u.
Ipak, ima i sasvim drugačijih ocena: nemački list „Frankfurter runšau“ tvrdi da pojedine strane diplomate na Kosovu polažu velike nade u novog privremenog premijera Pokrajine, pošto, prema njihovoj oceni – drži reč i spreman je na saradnju. Mediji su preneli i izjavu specijalnog američkog izaslanika za Kosovo u periodu od 1999. do 2001, Džejmsa Dobinsa, koji smatra da će „lider koji dolazi iz militantnijih krila možda lakše učiniti ustupke (Srbima u pokrajini) od političara iz srednje struje koji su mu bili prethodnici“.
Bila bi to zaista dramatična promena u karakteru, s obzirom na minuli rad novog kosovskog premijera, o kome beogradska štampa poslednjih dana detaljno izveštava. Sve beogradske redakcije dobile su poslednjih dana od bivšeg srpskog ministra pravde CD na kome se nalaze dokumenti i fotografije koji terete Haradinaja za monstruozne zločine protiv Srba i drugih nealbanaca, ali i protiv nekih Albanaca. Batić, koji je još za vreme svog ministarskog mandata Hagu prosledio dokaze protiv Haradinaja, za koga tvrdi da je „posle odgovornih za Srebrenicu, najveći zločinac na ovim prostorima“, optužio je nekadašnjeg komandanta OVK u operativnoj zoni Dukađini (Metohija), poznatoj po najvećem broju i izuzetnoj brutalnosti zločina protiv nealbanskog stanovništva, da je lično izvršio 67 ubistava, kao i da je naredio najmanje 267 ubistava i organizovao kidnapovanje najmanje 400 ljudi. Bivši ministar pravde Srbije tvrdi i da pouzdano zna da je optužnica protiv Haradinaja u Hagu napisana, ali da ne zna da li je ona stopirna nakon nedavnog susreta šefa UNMIK-a Sorena Jesena Petersena i Karle del Ponte. Sudeći prema uobičajenom odbijanju predstavnika Tribunala da daju podatke o istragama, odgovor na pitanje o mogućoj haškoj etapi u razvoju Ramuša Haradinaja biće poznat tek u momentu otvaranja najavljenog (poslednjeg) paketa od šest optužnica za posebno zaslužne trudbenike sa prostora cele bivše SFRJ.
Ramuš Haradinaj (rođen 3. jula 1968. godine u selu Glođane kod Dečana) završio je Pravni fakultet u Prištini. Nakon demonstracija kosovskih Albanaca 1989. emigrirao je u Švajcarsku, a zatim se prijavio u Legiju stranaca. Posle više ilegalnih dolazaka na Kosovo, trajno se vratio 1997, kada je sa braćom Dautom i Škeljzenom organizovao terorističke napade na policiju širom Metohije. U aprilu naredne godine postao je jedan od regionalnih komandanata OVK. Na njegovu inicijativu, u Glođanima je formirana specijalna jedinica OVK Crni orlovi, kojoj se pripisuje odgovornost za mučenja i ubijanja više desetina srpskih civila, čija su tela pronađena u Radonjićkom jezeru i po seoskim bunarima u opštini Dečani. Pravosudne vlasti u Beogradu optužile su ga da je odgovoran za mnoge zločine nad Srbima u tom delu pokrajine i za njim raspisale poternicu. Optužen je i za masovno ubistvo Srba na području Glođana, gde je u leto 1998. na poljoprivrednoj plantaži pronađeno više od 20 leševa. Nakon zvaničnog raspuštanja i demilitarizacije OVK, početkom 2000, formiran je Kosovski zaštitni korpus, u kome je Haradinaj do 11. aprila iste godine bio zamenik komandanta Agima Čekua. Krajem aprila te godine formirana je Alijansa za budućnost Kosova, čiji je predsednik postao na izbornoj skupštini 1. juna 2002. U avgustu te godine međunarodni tužilac na Kosovu podigao je optužnicu protiv njega zbog oružanog napada na jednu albansku porodicu, ali nikada nije i osuđen. Mnogi ga dovode u vezu i sa ubistvom Tahira Zemaja, 2. januara 2003. u Peći, što Haradinaj poriče. Zemaj je bio ključni svedok u suđenju petorici pripadnika „grupe Dukađini“, koje je sud u Prištini osudio zbog ubistva četvorice pripadnika OVK i takozvanih Oružanih snaga republike Kosovo (FARK). Među optuženima je i Ramušev brat, Daut Haradinaj. Prema knjizi Vlade Srbije Albanski terorizam i organizovani kriminal na Kosovu i Metohiji, izdatoj prošle godine, Hradinaj je, osim zločinima protiv nealbanaca, uspeo da se istakne i učešćem u „mafijaškom sukobu između grupa Tači, Haradinaj i porodice Musaj“ u kome je, 7. jula 2000. u selu Strelci, teško ranjen.
Novi kosovski premijer napisao je knjigu Priča o ratu i slobodi (2002), u kojoj iznosi detalje o stvaranju OVK i sukobima sa srpskom policijom. Govori francuski i engleski jezik. Oženjen je novinarkom Anitom Mućaj sa kojom ima ćerku, a iz prethodnog braka ima sina.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
