Daleko od „nju dila“

Najava premijera Zorana Živkovića da će čak 70 odsto od oko 210 miliona evra, koliko je u prvih osam meseci prikupljeno od privatizacije ovdašnjih firmi, biti uloženo u izgradnju puteva podsetila je na sličnu optimističku izjavu o „građevinarstvu kao okosnici novog investicionog ciklusa“, koju je lane u isto vreme dao tadašnji potpredsednik savezne vlade Miroljub Labus.

Kasnije se ispostavilo da je taj optimizam bio isključivo u funkciji Labusove kampanje pred prvi krug prvih propalih izbora za predsednika Srbije, pa su u tom smislu i Živkovićev „nju dil“, ljudi, koji bolje poznaju prilike u ovdašnjem građevinarstvu protumačili sa kiselim osmehom, znajući i pravo stanje u ovoj oblasti i novu „tehnologiju“ kojom se dobijaju i naplaćuju veliki poslovi.

„Imamo zaista odličan Zakon o javnim nabavkama, ali je nevolja što se uglavnom ne poštuje predviđena procedura, posebno onaj deo o zaštiti prava učesnika na tenderima i licitacijama. Šta nam vredi što je sve ‘javno’ i ‘transparentno’, kad određene poslove ipak ne dobiju oni koji daju najpovoljniju ponudu, što se mojoj firmi dogodilo već nekoliko puta. Šta nam vredi što je Zakon predvideo mogućnost žalbe Komisiji za javne nabavke, u kojoj su zaista ljudi od ugleda i autoriteta, kad se ona, koliko je meni poznato, nikad nije sastala“, kaže za „Vreme“ dr Veselin Sjekloća, vlasnik i predsednik Omni Stock-a, firme za izgradnju, projektovanje i inženjering, koja je za manje od mesec dana uspela da osposobi zgradu savezne skupštine posle petooktobarskih događaja.

„VREME„: Kako se sve to odražava na građevinarstvo?

SJEKLOĆA: Građevinarstvo i struka su obezvređeni upravo zato što se ne poštuju zakoni. Srbija je godinama živela od građevinarstva, jer je to privredna aktivnost, koja u velikoj meri podstiče razvoj i ostalih grana proizvodnje i usluga. Omni Stock i sada dobija poslove u inostranstvu i to u konkurenciji najznačajnijih svetskih građevinskih firmi, i to samo na osnovu sopstvenih referenci. Nemamo nikakvu pomoć države, ovde ne možemo da dobijemo bankarske garancije, nema robnih kredita. Kažu da se „menja imidž naše države u svetu“, ali Srbija još ne dobija građevinske poslove na bazi međudržavnih ugovora, a ako tu i tamo nešto „kapne“ onda se favorizuju nekadašnji „giganti“, koji se na taj način veštački održavaju u životu. Sistem mojih firmi je sposoban da izgradi više od pola miliona kvadratnih metara prostora po sistemu „ključ u ruke“, kako smo to nedavno učinili u Moskvi, ali nam ovde ne priznaju takvu unutrašnju organizaciju i takvo iskustvo.

S druge strane, u programima gotovo svih ovdašnjih stranaka pominju se javni radovi, kapitalne investicije ili industrija građevinskog materijala…

Niko to nije napamet napisao, jer svi znaju da imamo stručnjake koji znaju građevinarski posao, da imamo dobre i kvalifikovane majstore i njih treba zadržati u našim firmama i obezbediti im posao. Pre godinu dana na sva zvona se govorilo o Koridoru 10 i o tome šta će to značiti ne samo za naše građevinarstvo, a sada to više niko i ne pominje. Ja sam, osim znanja i iskustva, doneo i određeni kapital, ali ne vidim previše zainteresovanih da se sve to iskoristi za opšte dobro.