Završeno je vreme ulagivanja i obećavanja, ko je poverovao, poverovao je, a sada je vreme da se pogledamo pravo u oči. To je kao da smo birali firmu koja će nam nadalje održavati automobil, pa je, kad smo se već opredelili, red da saznamo i detalje, kako će čitava stvar sa servisom funkcionisati
Šta je najpreče što bi nova vlada trebalo da uradi?
Prvi cilj svake korporacije je da pravi novac, a glavno pravilo svake vlade jeste da odlomi veliko parče tog novca i podeli ga ostalima, rekao je jedan od najbogatijih ljudi na svetu Leri Elison, osnivač i direktor softverskog giganta „Orakl“. Drugi Amerikanac Pi Džej O’Rurk, pisac, satiričar i novinar, reče pak da je dati novac i moć vladi isto što i pubertetlijama dati viski i ključeve od auta. Zato je, valjda, jednu od poslednjih svojih knjiga naslovio Ne glasaj – To samo ohrabruje kopilad.
Ipak, u Srbiji će se glasati i nova vlada će se već nekako – sračunati. Šta je to što bi trebalo da bude najpreči posao za Nemanjinu, bez obzira na to ko će tamo sedeti? „Vreme“ nije htelo da traži odgovor na ovo pitanje među političarima, analitičarima i svima onima za koje bismo mogli posumnjati da promovišu neku od ponuđenih političkih opcija. Opredelili smo se, ovog puta, da pitamo one ljude koji poseduju ozbiljan intelektualni i profesionalni kredibilitet i nisu lično zainteresovani za bilo kakvu korist od predizbornog javnog nastupa.
Već i u samom pitanju vidim problem. Ne može se pitanje „šta i zbog čega najpre treba uraditi“ razmatrati bez odgovora na ona pitanja koja se istovremeno nameću: ko i, posebno, kako? Kakva je svrha da kažem šta bi ta nova vlada trebalo prvo da uradi, kada ni sam ne znam kako bi to postigla. To ne bi bilo ni previše pošteno. Naime, ja ni svojim studentima doktorskih studija ne govorim šta bi trebalo da urade ukoliko se najpre ne dogovorimo kako, kojim sredstvima i za koje vreme.
foto: m. milenkovićVLADA MORA DA KAŽE ŠTA SU ŽELJE, A ŠTA MOGUĆNOSTI: Vladica Cvetković
Ipak, imam veoma jasnu predstavu šta bi to naredna vlada morala da učini pre nego što odluči da bilo šta konkretno preduzme. Po mom mišljenju, nova vlada pre svega treba da nam kaže istinu. Istinu o svemu, a posebno o tome kakav će u ovom mandatu biti odnos želje i volje, s jedne i sposobnosti i mogućnosti, s druge strane. Vlada tu jednostavnu istinu treba nama da saopšti, a sebi da je prizna.
Dakle, završeno je vreme ulagivanja i obećavanja, ko je poverovao, poverovao je, a sada je vreme da se pogledamo pravo u oči. To je kao da smo birali firmu koja će nam nadalje održavati automobil, pa je, kad smo se već opredelili, red da saznamo i detalje, kako će čitava stvar sa servisom funkcionisati. Recimo, da nam se najpre saopšti da u radionici nije baš sve tako kao što stoji u prospektu, da oni ne mogu baš da prave čuda. Potom i da nam kažu da su nam kola prastara, da na njima dosta toga treba promeniti, da se neki delovi više ni ne proizvode, drugim rečima, da našem automobilu predstoji generalna i da najverovatnije ove godine nećemo kolima na more.
Možda je ova alegorija prekomplikovana, ali jasno je na kakvu istinu ja mislim. Tek posle suočavanja s ovom istinom možemo da pričamo o tome šta bi nova vlada najpre trebalo i da učini. Još važnije, iz ove istine postalo bi jasno i ono što vlada neće ili ne može da učini, ni odmah, a najverovatnije ni za sto godina. Zašto kasnije lupati glavu o tome kako nešto nije urađeno, promenjeno, poboljšano, ako već sada može jasno da se kaže: to i to nemojte od nas ni očekivati. A kada bi ta istina koja mora da dođe pre svega bila pozitivna – odnosno ako hoćemo da maštamo – vlada bi tek onda mogla da povuče i neki pravi potez. Nešto što nije usmereno na kratkoročnu dobit za neke, već na dugoročnu korist za sve. Neki od onih hrabrih poteza koji nisu sladunjava i rastegljiva populistička obećanja iz predizborne kampanje i za koje postoji opasnost da ih većina danas ne razume, ali koji mogu da vode ka podizanju ukupnog sistema vrednosti u društvu kojim se upravlja. Namerno ne želim ništa da konkretizujem. U nekom, opet metaforičnom smislu, bilo bi to: slikati se danas sa nekim ko će tek za pet godina biti prvi na svetu.
A zašto nemam iluziju o tome da će nova vlada istinom početi svoj mandat? Zato što se to nikada nije dogodilo, pa neće ni sada. Ali i zato što pamtim reči Duška Radovića, a on je davno rekao da ljudi znaju da nije dobro govoriti istinu, ako se živi od onoga šta se govori.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
