Da li je „Knjaz“ osoba C

„Ka’ ti kažem, Ranđele, ‘oće da nas premuntaju.“

„Ispašće, Gvozdene, da je Aleksa bio pametan, uz’o pare i ene malteriše sinu novu kuću, a ti i ja izedosmo…“

Tu se razgovor prekide jer su dvojica gostiju kafane Ustanak primetili kako je radoznali neznanac za susednim stolom nepristojno prisluškivao njihovo podnevno jadanje usred varoši Aranđelovac, na pijačni dan u prošli petak. Kao da su uhvaćeni u nekom rđavom poslu, onako kradomice pokušavali su da prikriju tragove nervoze i da sa kafanskog astala uklone dva „naramka“ zubima izlomljenih drvaca od šibice. Filigranski izgriženih do fosfora, kao da ih neka velika muka pritisla.

Nekako istog dana u isto vreme dok su Ranđel i Gvozden mučili svoju muku u Aranđelovcu, ispred Vlade Srbije zbio se istorijski događaj: stotinak policajaca razdvajalo je dve suprotstavljene grupe radnika i malih akcionara trgovinskog preduzeća C market.

U Aranđelovcu dva mala akcionara, a ispostaviće se da Ranđel i Gvozden to jesu, fabrike kisele (lokalizam za mineralnu) vode „Knjaz Miloš“, svoju muku zalivali su valjevskim pivom pošto su čuli da ih je država Srbija izgleda teško nasamarila kad ih je pozvala da udruže akcije i da za taj „paket“ traže 20.000 dinara po akciji. Prevedeno na jezik Ranđela i Gvozdena, država je na putu da prevari male akcionare, jer ih je, pored cene od 20.000 za akciju, ubedila da zajedno traže od potencijalnog kupca u prvoj godini investiciju od minimum 20 miliona evra i da u roku od tri godine ne otpušta radnike. A takav se, izgleda, još „nije rodio“.

Branislava Beloševac, inače predsednik Skupštine akcionara „Knjaza Miloša“, izjavila je za BK televiziju da „do sada nije stigla nijedna ponuda za kupovinu udruženih državnih i akcija malih akcionara koja zadovoljava uslove iz oglasa, ali da će oni još čekati i da se nadaju da će se pojaviti kupac koji će zadovoljiti tražene uslove“. A Radojica Milivojević, koji je zamenik generalnog direktora kompanije „Knjaz Miloš“, izjavio je: „Možda nismo sasvim zadovoljni inicijalnim ponudama, ali verujemo da će do 15. novembra potencijalni kupci odgovoriti na postavljene uslove. Sa akcionarima smo se dogovorili da dva dana nakon dostavljanja konačnih ponuda izađemo sa procenom šta je najbolja varijanta za kompaniju ‘Knjaz Miloš’, a mali akcionari će sami da odluče kome će da prodaju svoje akcije. Savetovali smo radnike da ne rasturaju većinski paket već da on ostane jedinstven kako bismo izdejstvovali najbolji socijalni i investicioni program.“

Sve što su rekla dvojica rukovodilaca „Knjaza Miloša“, u petak je „potvrdila“ i država. Naime, Agencija za privatizaciju saopštila je da nijedna od ponuda za preuzimanje aranđelovačke fabrike vode i sokova „Knjaz Miloš“ ne ispunjava uslove iz Javne ponude za prodaju 71,87 odsto akcija tog preduzeća. Agencija, Akcijski fond Srbije i pridruženi akcionari „Knjaza Miloša“ pozvali su ponudioce da do 15. novembra poboljšaju ponude i ispune kriterijume za kupovinu paketa akcija.

Kako su stvari stajale u petak 5. novembra – mrka kapa za Ranđela i Gvozdena, ali i za sve ostale male akcionare, koji su poverovali državi i sa njom udružili akcije. Na njihov oglas javili su se investicioni fond „FPP“ Balkan limited, koji je ranije već kupio 25,03 odsto akcija „Knjaza Miloša“ i zainteresovan je da kupi još deset odsto akcija po 22.000 dinara, zatim francuska kompanija Danon zajedno sa košarkašem Vladom Divcem, koji nude 17.500 dinara po akciji za paket od 50,01 odsto akcija i slovenačka Pivara Laško, koja je zainteresovana za otkup 30 odsto akcija po 18.000 dinara za akciju. Kao što se vidi, skoro sve to je ispod zahtevane cene od 20.000 dinara po akciji za sedamdesetprocentni paket. Pošto država „predlaže“ zainteresovanim kupcima da svoje ponude poboljšaju do 15. novembra (to još nigde nije viđeno), nije ni čudo što Ranđel i Gvozden u kafani Ustanak svaki dan iz straha da ih država ne premunta „pojedu“ po kutiju šibica. Jer, kome „ne zebe oko džepa“ kad predsednik Upravnog odbora „Knjaza Miloša“ Bojana Jovanović izjavi da 15. novembar, dan kada se otvaraju prispele ponude za kupovinu „Knjaza Miloša“, nije presudan za kompaniju, jer u slučaju da ne bude zadovoljavajućih ponuda, oni neće prodati akcije. Možda nije za kompaniju, ali malim akcionarima nije svejedno.

Sedamdesetak kilometara od kafane Ustanak, ispred srpske vlade u Beogradu, s jedne strane 500 radnika i članova uprave C marketa tražilo je od Vlade da se preduzeće ne prodaje, a s druge strane, 500 malih akcionara zahtevali su da se ukine odluka Trgovinskog suda i omogući trgovina akcijama. I jedni i drugi tražili su da ih primi potpredsednik Vlade Miroljub Labus, za koga će se ispostaviti da je nezaobilazna figura u nečuvenoj papazjaniji koju je napravila država oko privatizacije „Knjaza Miloša“ i C marketa. Šteta koja je naneta poslovnom i investicionom ugledu Srbije mešanjem vlasti u prodaju akcija ovih dveju firmi je ogromna. Primer finalne privatizacije „Knjaza Miloša“ i C marketa pokazao je da Srbiju i posle četiri godine od početka demokratskih promena opsedaju aveti prošlosti. Obe firme privatizovane su po Miloševićevom zakonu, njima upravljanju direktori koji su to radili i u Miloševićevo vreme i koji su u poslednje dve-tri godine uspešno eskivirali konačnu privatizaciju preduzeća. Toliko uspešno da je morao da bude promenjen Zakon o hartijama od vrednosti. Činjenica je da su direktori C marketa i „Knjaza Miloša“ (u javnosti se sve češće čuje da su to uradili iz ličnih interesa, ali uvek uspešno upakovanih i podignutih na nivo nacionalnih interesa) odbijali da potpišu Privatizacioni prospekt kako bi akcije koje imaju radnici kotirale na Berzi. Pošto za to odbijanje nisu postojale sankcije, promenjen je Zakon i uvedena mogućnost da zainteresovani kupci mogu da kupe radničke i penzionerske akcije sistemom javne ponude o preuzimanju.

Zakon je omogućavao zainteresovanim kupcima da javnom ponudom izraze svoju zainteresovanost za kupovinu neke firme i time se ceo posao završavao. Niko od investitora nije morao da obigrava ministarske i kabinete generalnih direktora i da finansijski „podmazuje“ dogovore o kupoprodaji. Kad je, na primer, „FPP“ Balkan limited ušao u igru oko „Knjaza Miloša“, o tome je obavestio samo ministra Predraga Bubala i generalnog direktora Radenka Marjanovića. A onda je krenula neviđena diskreditacija instititucija i tržišta. To je direktno priznao i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Predrag Bubalo izjavom listu „Blic“ da je Srbija u slučaju privatizacije „Knjaza Miloša“ ispala neozbiljna prema investitorima jer je sprovodila dva paralelna procesa.

U intervjuu listu „Blic“ (18. oktobar) ministar Bubalo je ocenio da je „razlog tome nedorečena zakonska regulativa, koja je to omogućila i dodao da iako se radi na njihovoj promeni, neki procesi ne mogu da čekaju, već idu po važećem zakonu o hartijama od vrednosti, preuzetom sa saveznog nivoa. Upravo zbog tih zakonskih manjkavosti, svojevremeno sam pisao Ministarstvu finansija i predlagao da se odloži proces javnog preuzimanja akcija ‘Knjaza’ pred Komisijom za hartije od vrednosti, ali to nije prihvaćeno.“

Istog dana kad je ministar to izjavio, investicioni fond „FPP“ Balkan limited podneo je tužbu za naknadu štete koju su toj firmi pričinili Agencija za privatizaciju i Akcijski fond Srbije u procesu preuzimanja akcija „Knjaza Miloša“. „Ovakvim spornim delovanjem državnih institucija poremećen je zakonom propisan tok ponude, a mali akcionari su dovedeni u zabludu“, kaže se u saopštenju „FPP“ Balkan limitede, koji bi, ako Sud presudi u njegovu korist, mogao da ojadi državu Srbiju, odnosno njene poreske obveznike, za stotinak miliona evra.

Toliku štetu procenjuje Dejan Erić, profesor Ekonomskog fakulteta. „Ovakav razvoj događaja predstavlja najgori mogući scenario. Ukoliko se dogodi da domaći sudovi proglase da je dosadašnji postupak preuzimanja akcija ‘Knjaza Miloša’ bio nezakonit, predstoji tužba pred međunarodnim sudovima i to dobija jednu sasvim drugu konotaciju. Ukoliko država izgubi spor, moraće na ime odštete „FPP“ Balkan limitedu da plati najmanje 100 miliona evra i neko će, ukoliko se to dogodi, morati da snosi odgovornost. Kako Zakon o Akcijskom fondu nije precizno regulisao ovu oblast, Vlada je pokušala da uredbom reši problem. Međutim, iako Vlada nije prekršila Zakon, ona ga je na ovaj način derogirala i, što je još gore, budućim investitorima poslala loš signal da se čim nešto državi ne odgovara zakoni ne primenjuju“, kaže profesor Erić.

Ministar Bubalo nije jedini državni činovnik koji je javno tražio izmene Zakona o hartijama od vrednosti. Takvi zahtevi stizali su i iz redova koalicionog partnera G17 plus, uz obrazloženje da je bilo mnogo „brljotina“ u procesu prodaje akcija „Knjaza Miloša“ i C marketa.

Zanimljivo je, međutim, da ostalim akterima na finansijskom tržištu, a pre svega zainteresovanim kupcima, uopšte ne smeta Zakon o hartijama od vrednosti. Zvaničnici londonskih investicionih fondova „FPP“ Balkan limited i „Ašmor“ čak izričito tvrde da je Zakon toliko dobar da uopšte nemaju potrebu da troše novac i korumpiraju ministre u Vladi i menadžere u upravama preduzeća da bi kupili akcije neke firme.

Potencijalni kupci akcija srpskih firmi primećuju zabrinjavajuće uplitanje ministara u rad nezavisnih institucija tržišta, kao što su Centralni registar ili Komisija za hartije od vrednosti. Ako je državi stalo da za svoje akcije dobije najviše novca, savetuju finansijski i investicioni eksperti, onda je najbolje da izađe na finansijsko tržište, a ne da na njemu arbitrira i tako srozava svoj ugled i vrednost akcija.

Nešto slično javno je izrekao i predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac. On je ocenio da čitava situacija oko C marketa i „Knjaza Miloša“ poprima lošu konotaciju, jer u oba slučaja zainteresovane su strane firme koje žele da u Srbiju unesu veliki novac i da je krajnje neozbiljno kada sa naše strane dobiju poruku u vidu pravne zbrke, nedoumica i odlaganja.

Nije bilo nimalo prijatno slušati poslovne ljude iz američke savezne države Ilinois, koji su se zatekli u Beogradu usred afere „Knjaz Miloš“ – C market, pa shvatiti kakve je posledice ona proizvela. Na kraju posete, Amerikanci (među kojima je bilo dosta njih srpskog porekla) izrekli su dva tvrda stava: „Ulagaćemo u Srbiju kad reši svoje odnose s Haškim tribunalom“ i „ulagaćemo kad u Srbiju prethodno dođu američke banke i advokatske kancelarije jer kod vas ne postoji pravna sigurnost“.

Posle takvog stava američkih poslovnih ljudi ne čudi ni upozorenje Centralne banke Slovenije investitorima te zemlje da budu veoma oprezni kad žele da ulažu u Srbiju, jer će biti izloženi priličnim rizicima. Upozorenje je posledica i činjenice da je OECD uvrstio Srbiju i Crnu Goru među veoma rizične države, u klasu 7a, poslednju klasu za koju je osiguranje poslova još moguće. Ni slovenački ni bilo koji drugi investitori neće „pasti na teme“ i pohrliti u Srbiju samo zato što je potpredsednik Vlade Miroljub Labus pred italijanskim privrednicima izjavio da je rizik investiranja u Srbiju značajno smanjen i izrazio očekivanje da će OECD uskoro promeniti odluku o visini rizika ulaganja na srpsko tržište. Ljudi koji ulažu novac teško potpisuju čekove na lepe reči i mnogo više gledaju konkretna dela. A vicepremijer Miroljub Labus svojim javnim istupima vezanim za prodaju akcija „Knjaza Miloša“ i C marketa kao da se trudio da ostavi utisak političara koji o svemu odlučuje.

Verovatno fasciniran „događanjem naroda“ pred Vladom 28. septembra, Labus je grupi radnika „Knjaza Miloša“ (koje je generalni direktor Radenko Marjanović poslao u Beograd da ostvari svoj interes) obećao da neće biti dokapitalizacije te firme i da će se prodati celokupan paket udruženih državnih akcija i akcija malih akcionara. „Neće biti preknjižavanja akcija u Centralnom registru dok cela stvar ne bude raščišćena“, rekao je Labus akcionarima koji su od sabajle dreždali pred Vladom uzvikujući pogrdne parole i na njegov račun.

Ozbiljni savetnici na finansijskim tržištima i investicioni menadžeri smatraju da je srpski vicepremijer Miroljub Labus počinio ekonomsko svetogrđe zarad malo jeftinih populističkih poena. Labus je, naime, u slučaju „Knjaza Miloša“ zauzeo dva politička stava koji se primenju kao da su zakoni, a zapravo nemaju ama baš nikakve pravne posledice. Prvi stav je njegova „naredba“ da nema dokapitalizacije i ta politička zabrana nema pravno dejstvo jer odluku o zabrani dokapitalizacije može da donese samo preduzeće, a ne potpredsednik Vlade. Druga politička odluka bez pravnog dejstva je poziv na udruživanje državnih i akcija malih akcionara. Ovako kako se dogodilo u slučaju „Knjaza Miloša“ pridruživanje se nije ni dogodilo (dakle, ne postoji), jer da bi imalo zakonsko pokriće, morao je da bude formiran konzorcijum države i malih akcionara za zajedničku prodaju akcija. Da je to još jedna politička magla srpske vlade pokazaće se vrlo brzo kad ne bude bilo nikakvih sankcija za pojedine male akcionare koji nezadovoljni cenom koju su dobili za zajednički paket s državom izađu iz tog paketa. Prema proverenim informacijama, „FPP“ Balkan limitedu se već nude akcionari koji poseduju 2500 akcija koje hoće da prodaju pa makar i rasturili paket s državom. Biće zanimljivo posmatrati šta će država, odnosno potpredsednik Vlade Miroljub Labus, učiniti da to spreči.

Ništa manje javnosti i investitorima nije interesantan ni Labusov „angažman“ oko prodaje akcija C marketa. Redosled angažovanja izgledao je ovako.

U Pančevu je 19. oktobra Labus izjavio kako je Vlada Srbije iznenađena odlukom Trgovinskog suda u Beogradu da privremeno obustavi promet akcija firme C market i ocenio da takva odluka šteti ugledu države. Dva dana kasnije, 21. oktobra na Bledu, Labus je na Drugoj međunarodnoj konferenciji poslovnih klubova ohrabrio Merkator da kupi C market, obećavajući da će svim potencijalnim ulagačima biti garantovan ravnopravan tretman. Već sutradan, 22. oktobra u Ljubljani, Labus je novinarima rekao da je ponuda Merkatora za kupovinu akcija C marketa klasičan primer neprijateljskog preuzimanja u kojem postoji sukob interesa, jer novi vlasnik menja menadžment preduzeća koji se protivi kupovini. Prema mišljenju potpredsednika srpske vlade, Merkator, koji ima dobar marketing u Sloveniji a loš u Srbiji, mora odgovoriti u Beogradu na tri pitanja: da li će mali akcionari izgubiti posao ili ne, da li će se pogoršati uslovi plaćanja dobavljača i da li će se pogoršati srpski platnobilansni deficit ili ne, s obzirom na to da Merkator prodaje više od 70 odsto strane robe.

Predsednik Uprave Merkatora Zoran Janković odmah je poslao Labusu pismo u kojem ga upozorava da neproverenim informacijama utiče na negativan javni imidž Merkatora.

Po povratku u Beograd, Labus je 3. novembra izjavio da slučaj prodaje akcija kompanije C market ne sme da poremeti odnose između Srbije i Slovenije i istakao da je veoma važno da se proces završi na legalan način. Zatim su mali akcionari C marketa posetili potpredsednika Vlade Miroljuba Labusa, koji je tom prilikom (4. novembra) izjavio da je bila pogrešna odluka Trgovinskog suda o zabrani trgovanja akcijama C marketa. „Vlada ne stoji iza te sudske odluke. Sud je doneo pogrešnu odluku nezavisno od vlade“, rekao je Labus na konferenciji za novinare posle protesta akcionara C marketa i pojasnio da vlada ne podržava generalnog direktora C marketa Slobodana Radulovića niti sputava slovenačku kompaniju Merkator. Na istoj konferenciji za novinare Labus je najavio da će Komisija za hartije od vrednosti pokrenuti postupak zaštite zakonitosti kod javnog tužioca povodom odluke Trgovinskog suda, s obrazloženjem da u ovom slučaju sud nije pravilno primenio Zakon o hartijama od vrednosti.

Predsednik Uprave slovenačke kompanije Merkator Zoran Janković izjavio je posle odluke Trgovinskog suda u Beogradu (da privremeno obustavi trgovinu akcijama C marketa) da će odlukom suda najveći gubitak imati mali akcionari, ali i država Srbija, jer to neće biti dobar znak za nove investitore. „Kad smo pre dve godine odlučili da uđemo sa investicijom od 40 miliona evra, mi smo verovali da je Srbija pravna država i da će, pre ili kasnije, ona biti deo Evropske unije. Ukoliko to želi, moraće da se poštuju formalno-pravni postupci“, naglasio je Janković.

Povodom svih ovih događanja slovenački list „Fajnens“ piše da „nepredvidljivi obrti u procesu privatizacije u Srbiji odvraćaju poslovne ljude da ulažu na to tržište. Ako želiš da posluješ sa Srbijom, prvi je princip: ništa nas ne sme iznenaditi pa ni smišljeni presedan da se država umeša usred postupka privatizacije i tako utiče na njegov dalji tok“.

A beogradski konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević tvrdi: „Trgovina akcijama za nas je najbolji način za privlačenje stranog kapitala, mnogo realnija od izgradnje novih fabrika. Međutim, kod nas se sve radi da se ljudima zgade hartije od vrednosti, jer kad zamutite vodu, onaj ko je jači bolje prolazi. Sve se radi s ciljem da određene grupacije i pojedinci dođu do onoga što hoće na mnogo povoljniji način nego što bi to mogli da imamo razvijeno tržište hartija od vrednosti. Ovo je samo parče katastrofe. Padom Miloševićevog režima, neki drugi ljudi su se dočepali pozicija i umesto da poboljšaju nasleđeni loš sistem, oni ga koriste da ućare nešto, a sve na štetu naroda.“

Moglo bi se naslutiti da se u ovoj izjavi objašnjava lik i delo Slobodana Radulovića, direktora C marketa, čije najnovije poslovne i finansijske vratolomije vlast gleda, reklo bi se, s izvesnom dozom simpatija. Nikome od pravnih čistunaca i ljubitelja legalizma nije smetalo to što je Radulović, kao generalni direktor C marketa, osnovao novu firmu Primer C, koja treba da zastupa sve članice konzorcijuma domaćih preduzeća zainteresovanih da kupe C market.

„Interesantno je kako se baš Radulović pojavljuje kao zastupnik novoformiranog preduzeća. To u krajnjoj konsekvenci može da dovede do sukoba interesa kako ga mi shvatamo, jer je direktor u obe firme i ide ka cilju koji mu odgovara sa stanovišta obavljanja funkcije direktora C marketa. Možda ne želi da se C market privatizuje ili želi da ga privatizuje neko drugi, ali ne onaj ko bi u datom trenutku uputio najpovoljniju ponudu“, kaže advokat Slobodan Šoškić.

U delu javnosti Raduloviću je pripisana i moć uticaja na beogradski trgovinski sud, koji je privremeno zabranio trgovanje akcijama C marketa. On je te spekulacije demantovao, ali je i dalje ostala dilema – zašto se dva puta u poslednjih mesec dana ispituje da li su one ispravno upisane u Centralni registar.

„Centralni registar je nezakonito, na zahtev brokera Senzal, akcijama C marketa dodelio dva identifikaciona broja, bez kojih ne može da se trguje tim vlasničkim papirima“, izjavila je direktor pravne službe u C marketu Mileva Jeličić i upozorila da je jedino C market, kao izdavalac hartija od vrednosti, po zakonu bio ovlašćen za podnošenje zahteva za dodelu oznaka akcijama. Međutim, direktor Senzala Rade Rakočević tvrdi da je ta brokerska kuća imala ovlašćenja da od Centralnog registra zatraži dodelu identifikacionih brojeva akcijama C marketa. Senzal je, prema njegovim rečima, podneo taj zahtev na osnovu Pravilnika o poslovanju Centralnog registra, tačka 32, stav 7 i Uputstva o dodeli CFI i ISIN broja, tačka 4.

Svi oni ministri i ostali državni činovnici koji tvrde kako je slučaj „Knjaz Miloš“ – C market užasno komplikovan, zapravo žele da obmanu prost narod. Stvar je potpuno jednostavna, kao i sve druge u ekonomiji. Ništa od ove bruke i sramote pred domaćom i međunarodnom javnošću ne bi bilo da su direktori „Knjaza Miloša“ i C marketa potpisali Prospekt o privatizaciji, na šta ih, inače, obavezuje zakon.