Događaji su dobili tragične razmere i ovog 17. marta u severnoj Kosovskoj Mitrovici. Jedan ukrajinski pripadnik UNMIK-a je podlegao povredama, povređeno je 130 ljudi (od toga najmanje 25 pripadnika međunarodnih snaga), a bar dvojica toliko teško da su u trenutku nastanka ovog teksta (utorak popodne) njihovi životi bili u opasnosti. Ilija Ćuća pogođen je gumenim metkom u oko i smešten je na beogradskoj VMA. Policajac Kosovske policijske službe, koji nije bio na dužnosti, Nebojša Vukomanović iz sela Lešak, ranjen je u glavu i smešten u bolnici u Kragujevcu
U 5.30 ujutru u ponedeljak 17. marta, policajci UNMIK-a su zauzeli zgradu Opštinskog i Okružnog suda, sa nje skinuli dve srpske zastave i uhapsili pedeset troje sudija koji su u prostorije suda provalili nekoliko dana ranije. To je bilo nakon njihovih upornih demonstracija koje su trajale od 21. februara, kojima su tražili da se vrate na posao koji su izgubili 1999. godine.
Mitrovački Srbi su se na znak sirene brzo okupili, sukobili se s pripadnicima KFOR-a i UNMIK-a, presreli neka od vozila UNMIK-a, bar dva zapalili i oslobodili dvadeset jednog uhapšenog. Ostali su odvedeni u Prištinu, vezani (muškarci lisicama, žene nekim kanapima). Popodne su pušteni na slobodu. U Mitrovici su za to vreme trajale demonstracije, a jedan od zahteva je bio da se uhapšene sudije oslobode. Velika grupa Mitrovčana blokirala je ulice i gađala kamenicama pripadnike UNMIK-a, a vojnici su odgovorili bacanjem šok bombi i suzavca. Srpski izvori govore o upotrebi vatrenog oružja. Predstavnici UNMIK-a i KFOR-a će kasnije reći da su njihovi pripadnici pucali radi upozorenja, ali da nisu nišanili u ljude. Tvrde da su demonstranti koristili oružje i da su bacali bombe. U nekim agencijskim izveštajima pominju se eksplozivne naprave ručne izrade.
Upotreba sile od strane pripadnika misije UN-a objašnjavana je srpskim zvaničnicima različito – od toga se Srbi nisu mirno povukli iz suda, što je od njih preko ministra za Kosovo i Metohiju Samardžića zahtevano, da je UNMIK imao informacije da se jedna grupa priprema da zauzme policijsku stanicu u severnoj Mitrovici, pa da su smo intervenisali preventivno, do tvrdnje zvaničnika KFOR-a da su demonstranti na njih pucali.
KFOR je u ponedeljak zaposeo grad, most na Ibru je blokiran bodljikavom žicom, kao i druga mesta mogućih incidenata. Stavljeno je na znanje da ima nameru da puca. U utorak 18. marta bilo je mirno. Izveštaji govore kako su, dok su komunalne službe raščišćavale krš posle teškog meteža, vojnici iz jednog transportera bacili suzavac na grupu mladića koji su ulazili u „demonstrantski dijalog“ s njima, a zatim tako dali gas da su transporterom zbrisali jedan semafor. Nekoliko sakupljača sekundarnih sirovina skidalo je šta se može skinuti sa izgorelih UNMIK-ovih vozila, na mitrovačkim ulicama. U do sada najžešćem sukobu kosovskih Srba s pripadnicima KFOR-a i UNMIK-a to je zasad jedina vidljiva korist. Evo kako su o događaju Mitrovčani svedočili reporteru „Vremena“, koji je u podeljeni grad na Ibru stigao u ponedeljak po podne.
Posle sukoba demonstranata sa KFOR-om i UNMIK-om u Kosovskoj Mitrovici u ponedeljak 17. marta, u Beogradu se ponavljaju pozivi Srbima na Kosovu da ne prelaze crvenu liniju, to jest da se uzdrže od nasilnih provokacija. Čuju se prepirke o tome ko je kriv za incident, najviše među kosovskim političarima. Čuju se i bojazni da bi mogla krenuti spirala nasilja. Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavljuje da retorika ministra za Kosovo i Metohiju Slobodana Samardžića ne vodi smirivanju situacije. Upozorava na činjenicu da je poginuo pripadnik UNMIK-a poreklom iz Ukrajine koja nije priznala nezavisnost Kosova. Vesti iz Ukrajine govore da ona razmišlja da s Kosova povuče kontingent od 155 policajaca i 182 vojnika.
Predsednik Srbije Boris Tadić je, uz poziv Srbima da budu uzdržani, izjavio i da oštro reagovanje, uz prekomernu upotrebu sile UNMIK policije i KFOR-a, posebno 17. marta, na dan kada je srpski narod preživeo jedan od najgorih pogroma, može da izazove dalju eskalaciju sukoba.
Sa zapadne strane rečeno mu je da su se tog datuma kasno setili.
Premijer Koštunica je uputio najoštriji protest UNMIK-u zbog nasilja nad Srbima u Kosovskoj Mitrovici i saopštio da su u toku konsultacije sa Rusijom o zajedničkom reagovanju, kako bi nasilje nad Srbima odmah prestalo.
Predsedavajući Saveta bezbednosti UN-a ambasador Rusije Vitalij Čurkin izjavljuje da NATO ne sme primenjivati silu protiv osoba koje neće da se potčine nezakonitoj, jednostranoj deklaraciji o kosovskoj nezavisnosti.
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić uputio je pismo Čurkinu sa zahtevom da SB UN-a utvrdi ko je naredio upotrebu sile i kako je do nje došlo, pogotovo što se to desilo posle – kako je rekao – uspešnih pregovora ministra za Kosovo Samardžića sa zamenikom šefa UNMIK-a Rosinom. Samardžić je u nedelju preneo zameniku šefa UNMIK-a da Srbija ima nameru da sa UNMIK-om napravi sporazum o sprovođenju Rezolucije 1244, ali je Rosin zatražio od Samardžića da odmah preduzme korake kako bi se okončali direktni izazovi autoritetu UNMIK-a i da ne krši rezoluciju 1244. Vitalij Čurkin na to ima komentar koji u Beogradu vole da čuju: „Ne sećam se da je tokom proglašenja nezavisnosti Kosova neko upao u parlament u Prištini, iako se radilo o ozbiljnoj povredi Rezolucije 1244.“
Kršenjem isključivog mandata UNMIK-a Rosin je nazvao: zauzimanje opštinskog suda u severnoj Mitrovici, zaplenu imovine UNMIK železnice, kao i to što Železnice Srbije i dalje organizuju železnički saobraćaj na severu Kosova. Pomenuo je i napad na UNMIK carinu i pritisak na kosovske Srbe koji rade u Kosovskoj policijskoj službi, opštinskoj administraciji i drugim legitimnim institucijama da ih napuste. Dan posle, Rosin će svu odgovornost za incidente prebacivati na Beograd, pa se čula i neprecizirana tvrdnja da je među licima koja su u ponedeljak uhapšena pa posle sukoba i protesta puštena bilo i pripadnika srpske policije.
Portparol ruskog MIP-a Mihail Kaminjin ocenio je da je rastuća napetost u Mitrovici direktan rezultat jednostrano proglašene nezavisnosti. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov govori o razornim posledicama presedana Kosovo.
Za sada, domino-efekat proglašenja kosovske nezavisnosti izgleda ovako: pala je vlada u Srbiji, u Makedoniji su albanske partije izašle iz vlade i praktično zatražile novi stupanj autonomije, u Tibetu demonstracije sa zahtevima za autonomiju u okviru Kine (dalaj Lama, kog kineski premijer naziva „dalaj klika“) pa i za nezavisnost (mlađi kaluđeri), u Abhaziji oborena gruzijska bespilotna letelica….
Srpski zvaničnici su, inače, poslednjih nedelja ponavljali da misiju UN-a na Kosovu, priznaju, ali da ne priznaju misiju Evropske unije EULEX. Najnovija zategnutost situacije to, međutim, komplikuje.
Sa Zapada nove kritičke strele lete ka Beogradu. Generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun osudio je napade na međunarodne snage. Američka državna sekretarka Kondoliza Rajs zatražila je da vlasti u Beogradu iskoriste svoj uticaj na kosovske Srbe kako bi se, kako je kazala, uzdržali od provokacija. Evropska komisija je upozorila da je nasilje neprihvatljivo i istakla da nema saznanja o dubljim uzrocima incidenata. Britansko Ministarstvo inostranih poslova poziva Srbe na Kosovu da postanu deo sveobuhvatnog rešenja sadržanog u Ahtisarijevom planu. Nemačka od međunarodnih snaga očekuje da situaciju u severnom delu Kosovske Mitrovice stave pod kontrolu. NATO upozorava da će odlučno reagovati na sve akte nasilja na Kosovu – u skladu sa mandatom…
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
