“Kada smo bili klinci, bilo mi je upečatljivo kada dođe majka kod učiteljice i pita: ‘Kakvo mi je dete?’, učiteljica kaže: ‘Dobro, poslušno je’”, kaže za “Vreme” student i član neformalne grupe “Studenti protiv nasilja” Pavle Cicvarić. “Mi se od najranijih dana učimo da budemo poslušni i šta god da je u pitanju – budi poslušan. Postoje i one čuvene rečenice: ‘Šta ćeš se ti mešati, to je visoka politika’ ili ‘Kad porasteš, razumećeš’. To su sve skrivene poruke koje pokušavaju da nas odvrate, da nam kažu da naš glas ili naše mišljenje nije bitno.”
Na pitanje “Da su izbori naredne nedelje, da li biste izašli na glasanje?”, 63,51 odsto mladih je u Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji iz 2023, koji je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), odgovorilo da bi glasalo na izborima. Generalna sekretarka KOMS-a Miljana Pejić napominje kako je ovo rezultat koji je dobijen u aprilu ove godine i kaže da sada, imajući u vidu tragične događaje i sam aktivizam mladih od maja, vlada mišljenje da bi ovaj procenat bio veći. “Naša procena jeste da su se mladi aktivirali i da žele da se određena pitanja koja su njima važna reše”, zaključuje Miljana Pejić.
ZAŠTO SE BUDE
Problemi sa kojima se suočavaju mladi mogu biti i ekonomske i društvene prirode, navodi Pavle Cicvarić, te da zato mladi imaju još više razloga da kažu: “Dokle više?”. Od ekonomskih problema, primaran studentski problem je pronalazak smeštaja sa adekvatnom cenom ukoliko ti studenti nisu u domu. Kirije su visoke, a plate roditelja iz unutrašnjosti obično niže.
Cicvarić dalje govori i o društvenim problemima i kaže da u tom kontekstu postoji pitanje dostojanstva, te da neki na zapad idu “trbuhom za kruhom”, ali i da to nije uvek slučaj pa ljudi odlaze i usled nedostatka dostojanstva. “Kada govorimo o nedostatku dostojanstva to se povezuje i sa situacijom gde je školstvo apsolutno obesmišljeno, gde živimo u društvu gde se kupuju diplome, neko ko je manje stručan od tebe zarađivaće više, biće na višoj poziciji”, kaže Cicvarić i navodi da demokratija ne postoji bez akademskih građana i obrnuto. “Ne možemo mi učiti o demokratiji na Fakultetu političkih nauka a da živimo u autoritarnom sistemu, kako da studiramo arhitekturu, a živimo u vremenu bestidnog urbanizma. Ima toliko pitanja”, naglašava Cicvarić.
KOJA OPCIJA JE PRIVLAČNIJA MLADIMA
Na pitanje koja su uverenja mladih i da li su više naklonjeni levici ili desnici, Cicvarić odgovara da uverenja uglavom zavise od okruženja, ali da misli kako je desnica dominantnija kod mladih. “Mladi su vrlo heterogena grupa pa ih ne možemo svrstati u jedan ‘koš’, ali jedan od narativa koji plasiraju porodica i vlasti jesu više konzervativna strana”, kaže on.
Miljana Pejić smatra da mladi po pitanju usmeravanja spoljne politike ka istoku ili zapadu kažu da u hipotetičkoj situaciji kada bi morali da se opredele, 55 odsto mladih je reklo da bi pre odabralo istok kao spoljnopolitičku putanju Srbije. “Mladi na pomen Evropske unije imaju negativnija osećanja nego što su imali prošle godine. Tako da su se u tom pogledu mladi malo pomerili u tu ekstremniju desnicu”, navodi M. Pejić i dodaje da u prilog ovome govori i indikator da li veruju u demokratiju, te da je ona trenutno na rekordno niskom nivou.
U Alternativnom izveštaju KOMS-a postavljeno je i pitanje mladima da li smatraju da je Srbiji potreban jak vođa i lider koga će narod slediti i 60,1 odsto je odgovorilo sa “da”.
U izveštaju se dalje navodi: “Gotovo tačno 60 odsto mladih smatra da je Srbiji potreban jak vođa, što je najviši rezultat u poslednjih šest godina. Ipak, on ne odstupa drastično od rezultata koji su izmereni u prethodnim izdanjima Alternativnog izveštaja. S druge strane, procenat mladih koji odgovaraju sa ‘ne’ najmanji je do sada”.
KAKO NEGUJEMO DEMOKRATSKU KULTURU
Građansko vaspitanje je u školama i dalje izborni predmet, a u nekim školama nije dozvoljeno govoriti o politici, barem tako neki profesori odgovore na pomen politike na času. Ovo može uticati i navesti mlade na razmišljanja da je politika nešto što se njih ne tiče, nešto što je “prljavo” i nešto što služi pojedincima u ličnom, a ne opštem interesu. Pored škola, odgovorni su svakako i političari i mediji, ali i porodica.
“‘Zbog čega bi ti da budeš taj neko ko pita, koji nešto talasa’ – na ovaj način se ne neguje demokratska kultura, pluralizam mišljenja”, kaže Miljana Pejić. Ona navodi i da je dodatni razlog demokratska tranzicija koja kod nas i dalje traje, te imamo nedovoljno dobro razvijene institucije, nemamo kontrolu, a reforme nisu sprovedene do kraja pa je tranzicija konstantna i ne dolazi do stadijuma da se politike usvoje. “Stalno imamo izbore, a to dodatno otežava proces sprovođenja javnih politika”, ukazuje M. Pejić.
Ona dodaje da mladi u partije uopšte nemaju poverenja, ali ni u institucije. Prema izveštaju, jedino u šta mladi imaju malo više poverenja jesu crkva i vojska, te da i to, prema rečima Miljane Pejić, govori u prilog tome koliko se ne neguje demokratska kultura jer su to dve institucije, dva autoriteta sa jasnom hijararhijom i prepoznavanjem jakog lidera i u jednoj i u drugoj instituciji. “Tako mladi možda imaju malo više poverenja u te institucije jer negde odražavaju ono šta su u ovom trenutku njihovi stavovi i vrednosti”, zaključuje Pejićeva.
GDE SE INFORMIŠU MLADI
U Alternom izveštaju, na pitanje mladima koji im je glavni izvor informisanja, dominantno je da se mladi informišu putem društvenih mreža, dok gotovo i ne koriste novine i televiziju za informisanje. Putem društvenih mreža informiše se 59,5 odsto mladih, putem internet portala 36,3 odsto, dok putem televizije 3,6 odsto i novina 0,7 odsto.
Miljana Pejić ukazuje da je važno da razumemo kako sadržaj koji se deli na društvenim mrežama uglavnom dolazi iz tradicionalnih medija, te da na osnovu toga možemo da zaključimo da tradicionalni mediji igraju ulogu u tome kakvo će mišljenje mladih da bude i u onim situacijama gde ti isti mediji dopuštaju nasilje i emitovanje nedozvoljenog sadržaja. “To apsolutno utiče i na mlade ljude i na tu perpetuaciju nasilja u kojoj smo trenutno”, zaključuje ona.
Međutim, često se govori i da mladi nisu dovoljno informisani, da ne znaju ništa ili da ne znaju za koga da glasaju. Miljana Pejić kaže kako su oni mišljenja da svaka mlada osoba ima veće šanse da se adekvatno informiše imajući u vidu da su svesni koliko je medijska pismenost važna, ali i da u najvećem procentu mladi kažu da znaju da prepoznaju lažne vesti od ispravnih vesti.
“Imaju mogućnost pristupa internetu, a samim tim imaju više izvora informisanja, za razliku od nekih baka i deka koji imaju nacionalnu frekvenciju i nemaju načina da se drugačije informišu. U tom kontekstu smatramo da su mladi u povoljnijoj situaciji da donesu objektivan sud o tome koja je opcija najbolja za njih”, navodi Miljana Pejić.
ČEMU SE NADAJU MLADI
Ono čemu se mladi nadaju u budućnosti je, prema rečima studenta Pavla Cicvarića, uverenje da se mora izgraditi društvo gde će se njihova diploma vrednovati, gde će im sposobnosti pomoći da napreduju i u životu i u karijeri, a ne članska kartica vladajuće partije. Nadaju se da će mladi koji su u lošijoj materijalnoj situaciji imati mesto u studentskom domu. “Trenutak kada kreću promene jeste kada mladi odluče da kažu: ‘Ne više!’”, zaključuje Cicvarić.
Konačno, na pitanje kako bi motivisao mladu osobu koja ipak ne želi da ode na izbore, Cicvarić kaže: “Počeo bih rečenicu sa: ‘Dokle više’ i rekao bih: ‘Ti završi tu rečenicu i kad završiš, iznećeš jedan problem koji postoji’, a taj problem ćemo rešiti putem politike”.
Šta kaže nekoliko studenata o predstojećim izborima
- “Mislim da je mladima najprivlačnija patriotska partija, da se malo nacionalni duh probudi u nama i da se vrate patrijarhalne vrednosti u smislu poštovanja.”
- “Jako sam motivisana jer mislim da su promene u našem sistemu potrebnije nego ikad. Ova godina mi je bila najteža do sada, kako meni tako i mojoj porodici i mislim da najveći udeo u tome ima trenutna vlast i sistem.”
- “Nisam motivisan jer ne vidim smisao. Zna se ko će pobediti, a i ne bih znao za koga da glasam.”
- “Čuo sam i za ‘ProGlas’ i za ‘Dokle više’. Posebno mi se sviđa ‘ProGlas’ jer mislim da ljudi kao što su umetnici, glumci, profesori, sudije treba da govore o društvu u kom žive jer društvo u kom živimo treba da se poboljša. Voleo bih da se još više sportista uključi u takve inicijative, nije da ih nema, ali mislim da bi trebalo da ih bude mnogo više.”
- “Nešto mora da se promeni kako bismo imali pristojan život, da ne moramo da strahujemo za platu, da ne moramo svi ići van zemlje jer verujem da niko od nas ne želi da ide. Nama je problem i kad moramo otići iz svog rodnog grada zbog posla, a kamoli van zemlje.”
- “Mislim da bih najviše volela da vidim smenu vlasti u Beogradu, jer je to u ovom trenutku najrealnije mada, naravno, ima izgleda da se čak i to ne desi. Kažem da se ne nadam zbog toga što mislim da je opozicija mogla mnogo više da se potrudi tokom izborne kampanje, koja naravno još uvek nije gotova, ali već smo i preblizu 17. decembra.”
-
“Spremna sam za promene, ali ne verujem da će biti drastičnih.”
- “Da nisam slučajno zalutala baš na Fakultet političkih nauka, gde sam prvi put osvestila da je moj glas važan, ko zna, verovatno bih sada bila među mladim apstinentima i doprinela tom trendu mladalačke glasačke apatije, zato što nije imao ko da me nauči da vredi izaći.”
