Cilindre u ruke, dele se resori

Za sada je izvesno da će, ako bude postignut dogovor o manjinskoj trojnoj vladi, njen mandatar biti Vojislav Koštunica, predsednik DSS-a, koji je i sam najavio da je spreman da prihvati mesto premijera.

Zoran Šami, matematičar po obrazovanju, izjavio je da postoji nekoliko hiljada mogućih varijanti za sastav nove republičke vlade.

Već na početku razgovora o novoj vladi, „Balkan“ od 9. januara najavljuje da su, bez obzira na tvrdnje predstavnika partija da bilo kakvi pregovori o raspodeli funkcija nisu ni počeli, četiri stranke demokratskog bloka već sklopile osnovnu konstrukciju nove vlasti. Prema ovom listu, „novom vladom, sastavljenom od DSS-a, G17 plus, DS-a i koalicije SPO–NS, kormilariće lider G17 plus Miroljub Labus, dok će mesto šefa parlamenta dobiti potpredsednik DSS-a Dragan Maršićanin“.

Kako piše „Balkan“, moguća je i rezervna varijanta – da SPO, odnosno Vuk Drašković dobije mesto predsednika Skupštine. Po njima, Drašković bi dobio dirigentski štap u Skupštini Srbije ukoliko koalicija SPO–NS bude previše zatezala, a DS i partije iz Crne Gore se ne saglase s imenovanjem Draškovića za šefa diplomatije. Tada bi bila napravljena „mala rokada“ tako da se DSS „namiri“ postavljanjem Maršićanina za ministra pravde, tvrdi „Balkan“, dodajući da će u ovakvoj raspodeli karata Koštuničina stranka odricanje od premijerske fotelje u korist G17 plus pokušati da „naplati“ od te stranke resorima vezanim za finansije.

List „Internacional“ je 13. januara 2004. na ovo odgovorio naslovom „Labus za premijera – poniženje za Koštunicu“. Ovaj list citira izvor iz vrha DSS-a po kome se „čelnici stranke G17 plus, ohrabreni podrškom koju uživaju od strane MMF-a i nekih američkih struktura, ponašaju kao da su oni pobedili na izborima! Između ostalog, zahtevaju mesta premijera, guvernera, ministara finansija i trgovine, odnosno sve gde je najveći protok novca. Ministarstvo policije ne moraju da vode, ali insistiraju da sve stranke koje ulaze u Vladu imaju predstavnika u njemu.“

Posle nekoliko dana „Balkan“ piše da će Velimir Ilić „dobiti mesto potpredsednika Vlade i biće zadužen za kapitalne investicije, dok će njegovoj Novoj Srbiji pripasti resor poljoprivrede. Ilić je takođe bio zainteresovan da u fotelju ministra zdravlja smesti potpredsednika svoje stranke dr Jovana Marića, ali u G17 plus smatraju da je Tomica Milosavljević idealno rešenje za tu poziciju. Ministar policije trebalo bi da bude potpredsednik DSS-a Dragan Jočić, iako su demokrate, a i pojedini zapadni supervizori na tom mestu videli funkcionera DS-a Dragana Šutanovca. Ministar finansija biće najverovatnije Mlađan Dinkić.“

I list „Kurir“ pravi sličnu kombinaciju i polazi od toga da će DSS i G17 plus uz podršku DS-a i koalicije SPO–NS oformiti kabinet. I ovaj list tvrdi da postoji dogovor da DSS dobije osam resora, DS šest, G17 pet i koalicija SPO–NS tri mesta u novoj vladi.

„U ovoj kombinaciji na mesto premijera mogli bi da dođu Koštunica ili Labus, Dinkić bi bio ministar finansija, Jelašić guverner, a G17 plus bi ekspertima popunio ministarstva vezana za ekonomiju. Za ministra policije najviše figurira Dragan Jočić iz DSS-a“, piše „Kurir“. Isti list tvrdi i da lideri koalicije SPO–NS Velimir Ilić i Vuk Drašković traže kontrolu nad tajnom policijom, odnosno Bezbednosno-informativnom agencijom. Velimir Ilić je za ovaj list kazao da očekuje da nova vlada Srbije bude formirana do 15. ili 20. januara. I po njegovom, Koštunica bi bio premijer, Vuku Draškoviću pripala bi diplomatija, G17 plus bi vodio finansije, a DS i DSS bi se dogovorili ko će da vodi policiju i pravosuđe. S druge strane, Vuk Drašković, lider SPO-a, demantuje da je u dosadašnjim razgovorima bilo šta izričito tražio. Na pitanje da li SPO i NS na sastanak dolaze i s ponudom konkretnih kadrovskih rešenja u budućoj vladi, Drašković je odgovorio da ove dve stranke „imaju kandidate za svaku ministarsku funkciju, ali da ih sigurno imaju i svi drugi“.

„Kurir“ od 20. januara obaveštava da su pregovori oko podele resora u novoj vladi između DSS-a i G17 plus završeni. „Mlađan Dinkić sigurni je ministar finansija, Labus će biti jedini potpredsednik, a G17 će ukupno imati tri ministra (pored finansija, još zdravstvo i poljoprivreda) i guvernera NBS.

Velimiru Iliću će biti ponuđeno mesto ministra za kapitalne investicije, u koje bi bilo priključeno sadašnje ministarstvo građevina i saobraćaja, dok bi resor telekomunikacija bio samostalan.

Demokratska stanka Srbije će u novoj vladi imati najviše deset resora. Ovoj stranci će pripasti i Ministarstvo za privredu, u koje bi bila uključena Agencija za privatizaciju. Biće formirana i dva nova, ministarstvo za Kosovo i Metohiju i dijasporu.“

„Večernje novosti“ od 11. januara podsećaju da je G17 plus među prvima, još tokom kampanje, izašao „s ponudom svojih kadrova za mesto premijera, pa i ministara finansija i guvernera NBS nudeći za te funkcije: Miroljuba Labusa, Mlađana Dinkića i Radovana Jelašića. Međutim, i DSS bi rado video svog lidera u novoj vladi, na njenom čelu. U „igri“ za ministra finansija je i Danijel Cvjetičanin (DSS), a za guvernera Bojan Dimitrijević (SPO).

„Večernje novosti“ od 13. januara pišu da se „uprkos zvaničnim tvrdnjama stranačkih prvaka tokom razgovora o formiranju vlade razgovaralo o svemu osim o funkcijama“. Izvor ovog lista tvrdi da su gotovo sve učesnice konsultacija stavile „na sto“ i svoju kadrovsku ponudu. „Jedina koja, do sada, nije tražila nijedno ministarsko mesto je – Demokratska stranka.

G17 plus, na primer, traži čak četiri funkcije: tri ministarstva – finansija, privrede i privatizacije i saobraćaja, kao i poziciju prvog čoveka Telekoma. Insistiranje SPO-a na mestu ministra spoljnih poslova poklapa se s Koštuničinom željom da na čelu tog resora, ni po koju cenu, ne ostane aktuelni ministar Goran Svilanović. Drašković traži i vođenje MUP-a, a u SPO-u bi bili ‘prezadovoljni’ ako uz ovo dobiju i mesto šefa BIA.“

„Večernje novosti“ su posle nekoliko dana, u broju od 16. januara, objavile da su ključni resori već podeljeni. Prema ovom listu, „u podeli vlasti, ekonomski deo vlade, pripao bi u paketu Labusovoj stranci, a on sam bi imao dvojnu funkciju – potpredsednika vlade i ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom. Mlađan Dinkić, kako su još u predizbornoj kampanji najavili iz G17 plus, kandidat je za ministra finansija, dok je Radovan Jelašić viđen na mestu guvernera NBS.

Radoš Ljušić, poslanik DSS-a, trebalo bi da bude ministar prosvete, a Koštuničini kadrovi trebalo bi da zauzmu ‘ministarstva sila’. Dragan Jočić najozbiljniji je kandidat za ministra policije, a DSS će odlučivti i o imenu prvog čoveka Bezbednosno-infomrativne agencije.“

Vuk Drašković, tvrdi ovaj list, naslediće Gorana Svilanovića na funkciji šefa diplomatije, a pominje se da je Drašković zainteresovan i za Ministarstvo građevina koje bi vodio Spasoje Krunić.

Lider Nove Srbije Velimir Ilić već se više puta „proglasio“ za potpredsednika Vlade i ministra zaduženog za kapitalne investicije, a izvor „Novosti“ tvrdi da će, po svemu sudeći, tako i biti.

„Umesto Aleksandra Vlahovića, Ministarstvo za privredu i privatizaciju trebalo bi da preuzme Danko Đunić.“ Ovakvu konstrukciju iznosi i „Internacional“, po kome će važno mesto ministra privatizacije u novoj srpskoj vladi „naslediti još jedan član iz ekipe Dilojt i Tuš i to u liku Danijela Cvjetičanina“.

Nakon što je Vojislav Koštunica izjavio da bi i u novi kabinet trebalo da uđu i predstavnici nacionalnih manjina, dijaspore i nestranački pojedinci „uglednog dela i imena koji nisu vladinim ukazom proglašeni za eksperte“, počelo je kandidovanje za novostvorene resore. Oni koji vode brigu o rasejanim Srbima najavljuju da je Miroslav Majkl Đorđević sigurna varijanta za ministra za dijasporu. Tako „Blic“ saznaje iz krugova bliskih srpskoj dijaspori da su Miroslav Majkl Đorđević i Mila Alečković-Nikolić najozbiljniji kandidati za ministra za dijasporu, ukoliko takvo ministarstvo bude formirano. Đorđevića je za tu funkciju predložio Kongres Srba iz Amerike, a Milu Alečković-Nikolić novi Evropski kongres Srba.

U ovom pregledu valja zabeležiti i da je sudija Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero odbacila incijativu Sindikata pravosuđa da bude izabrana za ministra pravde. „Moje životno opredeljenje je pravosuđe. Nikada nisam imala bilo kakve aspiracije da se bavim izvršnom vlašću, niti da učestvujem u njoj“, rekla je Petrović-Škero.

List „Politika“ pretpostavlja da će nova vlada sigurno imati više ministarstava a manje potpredsednika od ove još aktuelne. Dakle, po ovom dnevniku, umesto sadašnjih šest potpredsedničkih mesta i 19 ministarstava, biće najviše tri potpredsednika (zadužena za privredu, društvene delatnosti i državnu upravu), a najavljuje se i formiranje ministarstva za spoljne poslove i za Kosovo i Metohiju, i razdvojili bi se sport i omladina od prosvete i privreda od privatizacije.

„Danas“ od 16. januara 2004. piše da su sve opcije u igri. „Posle desetak dana javnih i tajnih razgovora stiglo se do odluke DSS-a da ova stranka ili dobije premijera u manjinskoj vladi, kao i ‘ministarstva sile’, tj. policije i pravde, ili da se ide na nove izbore. G17 plus traži, za uzvrat, čitav ekonomski deo vlade. Minimalno to znači potpredsedničko mesto, ministarstva finansije i privrede i privatizacije, ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija, ali i direktora Telekoma.

Novi ministar prosvete mogao bi da bude Vladeta Janković iz DSS-a, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu“, nezvanično saznaje „Danas“. „Spekuliše se u štampi da će Dragan Jočić iz DSS-a sigurno biti ministar policije.

Nije potvrđeno da li Vojislav Koštunica, lider DSS-a, zahteva od Miroljuba Labusa, predsednika G17 plus, da Mlađan Dinkić ne bude ministar finansija, što je, po pisanju nekih medija, jedan od uslova DS-a da podrži manjinsku vladu“, piše „Danas“.

„Glas javnosti“ 18. januara piše da za svaku fotelju ima više kandidata i navodi da će „DSS insistirati na ‘ministarstvima sile’ – policije i pravde. Kandidat za šefa policije je Dragan Jočić, a za ministra pravde Zoran Lončar. DSS bi trebalo da dobije i mesto ministra prosvete, koje bi pripalo Radošu Ljušicu, mada je ‘u igri’ i čelnik NDS-a Slobodan Vuksanović. Vladeta Janković se spominje kao ministar kulture. Sa liste DSS-a u vladu bi mogla da uđe Sanda Raškovic-Ivić kao ministar za socijalna pitanja ili za zdravstvo, iako je moguće da se na to mesto vrati Tomica Milosavljević iz G17 plus, koji bi u vladu, kako sada stvari stoje, hteo da regrutuje Mlađana Dinkića kao ministra za finansije i Sašu Vitoševića na čelu ministarstva poljoprivrede. G17 plus i SPO će lomiti koplja oko saobraćaja i telekomunikacija.“

I „Blic“ se bavi nagađanjima o tome ko će se useliti u Nemanjinu 11.

Kada je DSS izašao s predlogom za formiranje manjinske vlade, u kojoj bi premijer bio lider te stranke Vojislav Koštunica, „Blic“piše da će ustupak morati da učini G17 plus. „Naime, G17 plus u pregovore o obrazovanju buduće vlade ušao je s predlogom da mandatar bude Miroljub Labus. G17 plus je insistirao da Mlađan Dinkić bude ministar finansija, kao i da ta stranka dobije još četiri ministarstva. Jedno od ta četiri ministarstva bilo bi Ministarstvo poljoprivrede.

Nakon što je Koštunica zvanično saopštio da bi bio mandatar buduće vlade, svi su izgledi da će Labus, ipak, morati da odustane od premijerskog mesta, ali pod određenim uslovima. Labus bi u tom slučaju mogao da bude potpredsednik vlade i glavni. Gotovo je sigurno da bi pored Dinkića, G17 plus mogao da traži da Radovan Jelašić bude novi guverner NBS.“

Prema pisanju „Blica“, DSS insistira na tome da pored premijerskog mesta dobije ministarstva policije i pravde, što je i najavio potpredsednik te stranke Dragan Jočić. Kako taj list saznaje, DSS traži i mesto ministra prosvete.

„Blic“ podseća da je koalicija SPO–NS u razgovore, kada su personalna rešenja u pitanju, ušla sa zahtevima da Vuk Drašković bude novi šef diplomatije SCG, a Velimir Ilić potpredsednik Vlade Srbije, zadužen za kapitalne investicije. Međutim, „sve je izvesnije da bi DS za podršku manjinskoj vladi mogao da zatraži da ministri odbrane i spoljnih poslova Boris Tadić i Goran Svilanović ostanu na tim funkcijama. U tom slučaju, Drašković bi se ‘pomirio’ sa sudbinom i dobio bi funkciju potpredsednika vlade, dok bi Ilić bio ministar za kapitalne investicije. U tom slučaju, koalicija SPO–NS bi mogla da dobije mesto direktora Bezbednosno-informativne agencije, jer je Drašković pokazao veliko interesovanje da ta koalicija preuzme BIA.“