Jedno je sigurno: ni u jednom većem gradu se opozicioni tabor nije toliko približio onima koji uz “Ne može nam niko ništa” slave sigurne pobede. I pitanje je da li bi efekat bio uopšte postignut da su sve te stranke nastupile udruženo, kao što je bio slučaj u Novom Sadu. Kako god da bude, Nišlije su kroz Srbiju prošetale kao Zona Zamfirova kroz čaršiju
Kada je “glavni gospodin” stigao u sedište Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Nišu, bilo je jasno da je koalicija “Aleksandar Vučić – Niš sutra” prema Gradskoj izbornoj komisiji, zvanično odnela pobedu u tom gradu. “Glavni gospodin” je lider Ruske stranke Tihomir Perić, tas na vagi koji je odlučivao da li će vlast formirati opozicija ili oni koji će Perića morati da, kako je neko dobacio na slavlju u ponedeljak, “zagrle i čvrsto drže”. Iščekivanje je kratko trajalo: Perić se vrlo brzo veselio uz trubače sa svojim novim koalicionim partnerima. Iako, istini za volju, njegov izraz lica nije odavao nepomućenu radost.
Prema CeSID-u, na osnovu 100 odsto obrađenog uzorka, ujedinjena opozicija je odnela pobedu nakon 12 godina. S druge strane, tu su podaci GIK-a koji kažu nešto drugo, odnosno daju mandat više u korist vladajuće koalicije. Međutim, ostaje nepoznato kako je GIK imao rezultate slične CeSID-u u ponedeljak u 5 ujutru i šta se desilo da za koji sat donesu zvaničnu preliminarnu procenu da koalicija oko SNS-a ima većinu.
Brojke kažu sledeće: od ukupno 226.268 birača, na 197 izbornih mesta izašlo je 111.169 glasača, odnosno skoro 50 odsto, podaci su GIK-a Niš; opozicija ukupno ima 3.332 glasa više od liste “Aleksandar Vučić – Niš sutra” i Ruske stranke zajedno.
Zabeležene su i prijavljene mnoge nepravilnosti, poput glasanja u ime druge osobe, ali i slučaj jedne žene koja je nosila papire koji liče na birački spisak, a navodi se da je pokušala da ih i izbaci kroz prozor kada je “uhvaćena na delu”. Takođe, novinari “Južnih vesti” zatekli su flajere Ruske stranke na automobilima ispred biračkog mesta OŠ “Ćele-kula” iako je isticanje simbola političkih stranka i njihov propagandni materijal zabranjen na biračkim mestima i 50 metara od njih.
KO (NE) ČUČI ISPOD STOLA
Za razliku od Novog Sada i Beograda, činilo se da će Niš “ostati na margini” i da potencijalnih kol-centara u njemu nema. Izborna atmosfera u Nišu je većim delom bila mirnija. Međutim, u nedelju posle 17 časova, nosioci opozicione liste “Biramo Niš” obavestili su medije i građane o potencijalnim SNS kol-centrima. Novinari “Južnih vesti” nezvanično su saznali da se prostorije Doma zdravlja i Predškolske ustanove “Pčelica” koriste kao kol-centri, a nosilac liste “Biramo Niš” Đorđe Stanković na taj spisak dodaje sve institucije u Nišu među kojima su i Gradska kuća, Gradska toplana, Vodovod i “NišStan”. On za “Vreme” navodi da su svi u pomenutim institucijama zloupotrebljavali podatke svojih zaposlenih ili ljudi koji su vezani za ta javna preduzeća i firme. Prema njegovim rečima, otišao je do “Pčelice” sa još članova ove koalicije, ali nisu mogli da uđu unutra – vrata su bila zaključana, a oni koji su se nalazili u toj ustanovi zabarikadirali su zgradu. Dodaje da su se, prema njegovim podacima, zloupotrebili podaci roditelja koji u “Pčelicu” dovode svoju decu, te da su ih u nedelju ljudi iz te ustanove “zvali, maltretirali i insistirali da glasaju za SNS”.
“Južne vesti” su takođe objavile i prepisku u vajber-grupi naziva “Kapilarni glasovi 2023 Direktori”, gde se vide poruke direktorke “Pčelice” Svetlane Mitić koje razmenjuje sa još jednom članicom. U porukama pominje Đorđa Stankovića, piše da se on nalazi ispred ustanove. “Mi smo se zabarikadirali. Sve ugašeno. Stoje ispred. Užas!!!”, navodno nastavlja Svetlana Mitić. Članica grupe savetuje Mitićevoj da se pravi mrtva i da ne reaguje; Mitićeva joj odgovara da se nalaze ispod stolova.
Svetlana Mitić je za “Južne vesti” rekla da nije slala nikakve poruke, a “Vremenu” se nije odazvala ni na jedan poziv. Na pitanje odakle im ideja da se na ovim mestima nalaze prostorije kol-centra, Stanković kaže da “postoje dobri ljudi i u SNS-u” i da je imao dojave od ljudi iz stranke i za SNS kol-centar u Hali Čair iz decembra, te mu je žao što tada nije “upao” u halu. Sada su, kaže Stanković, namerno organizovali da prostorije kol-centra budu u javnim institucijama, zbog čega bi “upad” u njih bio mimo zakona.
“Zvali su ljude da izađu da glasaju. Vršili su određeni uticaj i nudili određene stvari. Zloupotrebljavali su javne resurse u službi izbora. To je apsolutno kažnjivo zakonski. Kada smo otišli u ‘Pčelicu’ i ostale ustanove, nismo mogli da uđemo, a nismo ni pomišljali da probamo to nasilnim putem. Prema prepisci iz vajber-grupe, očigledno je da smo na prava vrata zakucali”, ističe Đorđe Stanković i dodaje da spremaju krivične prijave protiv institucija za koje tvrdi da su služile kao kol-centar SNS-a, jer, dodaje, ne postoji drugi zakonski način da to reše.
Kandidat za gradonačelnika Niša iz koalicije “Aleksandar Vučić – Niš sutra” Dragoslav Pavlović na pitanja medija nije želeo da komentariše ništa o potencijalnom kol-centru, već je samo odgovorio da je sve u skladu sa zakonom. Na naše pozive Pavlović nije odgovarao. Sa druge strane, drugi na toj listi Igor Novaković, predsednik GO Socijalističke partije Srbije, na pitanje o kol-centru samo je prasnuo u smeh. Smešan mu je bio navod da se direktorka “Pčelice” krije ispod stola dok je ispred ustanove Đorđe Stanković. Kada se smirio, rekao je da prvi put za mogućnost postojanja kol-centra Srpske napredne stranke čuje od novinarke “Vremena”, a zatim je ponovo počeo da se smeje. Na ponovljeno pitanje – da li je kol-centra bilo ili nije, odgovorio je da je zakonito zvati ljude i podsetiti ih da glasaju: “Šta znači kol-centar? Svi smo pozivali iz svog imenika prijatelje da izađu i da glasaju. Ja mislim da je to zakonito. Ako mislite da li smo mi pozivali birače da glasaju, ja jesam. Pozivao sam prijatelje”, kaže za “Vreme” Novaković.
HRONOLOGIJA IZBORNOG DANA
Već oko pola 10 uveče stigli su prvi preliminarni rezultati lokalnih izbora u Nišu. U to vreme, na osnovu 60 odsto obrađenog uzorka, prema procenama IPSOS-a i CeSID-a, koalicija oko SNS-a dobila je 46,6 odsto glasova, a zatim je sledila Grupa građana “Dr Dragan Milić” sa 24,2 odsto. Cenzus su, na osnovu obrađenog uzorka, prešle i liste “Biramo Niš – Đorđe Stanković” (14,5 odsto), “Ujedinjeni – Nada za Niš” (3,7 odsto) i Kreni-promeni “I ja sam Niš” (3,7 odsto). Pola sata nakon objave ovih rezultata, na glavni trg u Nišu, Trg kralja Milana, izašao je ceo opozicioni blok niške političke scene.
“Od večeras nikada više nevidljiva beogradska ruka neće upravljati našim gradom. Nišlije će se pitati: šta, gde, kako i ko? Ovde smo mi prevazišli naše razlike koje su postojale u političkom smislu. Nama je u interesu bio samo Niš i ništa više od toga”, poručio je te noći dr Dragan Milić, niški kardiohirurg koji je sve do ovih izbora bio poznato niško nestranačko lice. Za “Vreme” je, kada još uvek nije bilo sigurno hoće li izaći na izbore, rekao da u politiku ulazi “iz gađenja”. Od svih opozicionih stranaka, njegova grupa građana postigla je najveći uspeh. U nedelju uveče je poručio: “Nemojte da se igrate sa voljom Nišlija” istakavši da su Nišlije i Nišlijke pobedili, da je pobedila opozicija i da je grad Niš nakon 12 godina slobodan. Iza njega je bio Đorđe Stanković i Tamara Milenković Kerković sa liste “Biramo Niš”, kao i kandidat za gradonačelnika iz “Kreni-promeni” Vladimir Stanimirović. Najavili su ujedinjenje sve četiri opozicione liste koje su prešle cenzus: Grupe građana “Dr Dragan Milić”, “Dr Savo Manojlović – I ja sam Niš – Kreni-promeni”, “Biramo Niš – Đorđe Stanković” i “Ujedinjeni – Nada za Niš”.
Ubrzo je, međutim, na osnovu 84 odsto obrađenog uzorka objavljena i potencijalna i preliminarna raspodela mandata odnosno odborničkih mesta u novom sazivu lokalnog parlamenta. Lista oko SNS-a dobila je 30 mandata, “Biramo Niš” 10, Dr Dragan Milić 16, “Kreni-promeni” i “Ujedinjeni” po dva mandata, a Ruska stranka jedan, s obzirom da je u pitanju stranka nacionalne manjine, te za nju ne važi cenzus od tri odsto.
To je značilo da će od pomenutog Tihomira Perića, lidera Ruske stranke, zavisiti ko će formirati vlast. Rano jutro je potom donelo još jedan preokret: na osnovu 100 odsto obrađenih glasova, opozicija će ipak imati 31 mandat.
Niš je u nedelju veče i narednog dana na društvenim mrežama stekao status “prvog grada u Srbiji koji je oslobođen”. Delio se snimak na kom je prikazana scena iz filma Zona Zamfirova, čija je radnja smeštena u Niš, a na kojoj lik Zone, koju tumači glumica Katarina Radivojević, ponosno i samozadovoljno šeta kroz čaršiju sa svojim tetkama, dok u pozadini svira Zonina pesma grupe Galija. Opis video-snimka glasi: “Nišlije prolaze kroz Srbiju jutro posle izbora”, a snimak je podeljen više od 11 hiljada puta.
SEDAM NEOBJAŠNJIVIH SATI
Prema svedočenju člana GIK-a u ime pokreta “Kreni-promeni” Danijela Dašića, ova komisija je u ponedeljak ujutru u 5 časova imala zvanične rezultate. Oni su se manje-više poklapali sa preliminarnim rezultatima CESID-a i IPSOS-a na osnovu 100 odsto obrađenog uzorka. Prema njima, opozicija je imala 31 mandat, SNS koalicija 29, a Ruska stranka jedan mandat. Sa ujedinjenjem Ruske stranke i koalicije SNS-a ili bez, opozicija bi svakako imala više odbornika u skupštini i mogla bi da formira vlast u Nišu. To su u ponedeljak ujutru objavili i iz opozicije i iz ovih posmatračkih organizacija, dok se GIK nije uopšte oglašavala. Niko se nije čuo ni iz koalicije “Aleksandar Vučić – Niš sutra”. Kažu, čekali su projekcije GIK-a.
Iz GIK-a su rezultati za Grad Niš i sve njegove opštine stigli u ponedeljak oko pola 4 po podne. Više se nisu poklapali. Prema podacima GIK-a, Niš je ostao u rukama naprednjaka. Neobično je što opozicione stranke imaju zajedno više glasova nego koalicija oko SNS-a sa Ruskom strankom, ali su oni ipak uzeli većinu. Danijel Dašić je izjavio za N1 da je sve do zaključenja sednice GIK-a SNS imao 29 mandata, pa se pita da li je to neka statistička greška ili “ispunjenje želje onog koji je sinoć (u nedelju uveče) izjavio da mu je žao da izgubi Niš i da mu treba 30 mandata”. Skromno, kaže Dašić, jer je “taj neko” mogao poželeti i više od toga. Rekao je da su u ponedeljak ujutru u 5 dobili rezultate, sve uneli u sistem, a onda su ga u 11 probudili sa lošim vestima, jer, kako kaže, “pojavio se taj neki odbornik Ruske stranke”. Na sednici u 12, kako iz “Kreni-promeni” kažu, materijal su u GIK-u ponovo brojali, ustanovljeno je razilaženje između zapisnika sa biračkih mesta i stanja u “džakovima” sa tih biračkih mesta, pa je na osnovu tog novog stanja koalicija oko SNS-a ipak dobila mandat više, sa 29 na 30.
Pojedini članovi GIK-a su tražili taj materijal na uvid; nakon što ga nisu dobili, napustili su sednicu. Na društvenim mrežama je krenula da kruži fotografija na kojoj je obrazac na kom se vidi samo lista broj 1, odnosno izborna lista oko SNS-a, a pored su precrtani brojevi pored kojih je napisano – “ispravljeni”. Tako je na jednom precrtanih 345, a onda napisanih 353.
RADIKAL, RUSOFIL I DOBAR DRUG
A šta kaže biografija onog koji je bio plus 1 za formiranje vlasti? Tihomir Perić sebe opisuje kao rusofila, a sve do 2020. godine bio je radikal. Onda ga nije bilo nigde, pa se na ovim izborima vratio.
Naime, od devedesetih do 2020. bio je predsednik GO Srpske radikalne stranke u Nišu i član SRS, da bi posle 30 godina napustio stranku. Prošle godine postao je poverenik Ruske stranke u Nišu i Nišavskom okrugu. Bio je i većnik u opštinama Pantelej i Medijana. U ponedeljak 3. juna dobio je nadimak “Glavni gospodin”, dok je Dragoslav Pavlović iz SNS-a, zbog kojeg Perić tvrdi da je odlučio da podrži baš ovu koaliciju, dobio nadimak Rus.
“Vreme” je pisalo o stanju stvari na političkoj sceni Niša uoči izbora, kada je zvanično lista Tihomira Perića proglašena važećom. Bilo je “natezanja” oko potpisa za njegovu stranku, jer je GIK-u predao nevažeće i pogrešne obrasce, zato što mu je, kako je tada rekao, bilo nezanimljivo da proverava šifre na papirima i samim tim vidi za koju opštinu prikuplja potpise.
“Dogovorio sam se sa njima i ne vidim zašto bih to promenio. Ja sam ovo prihvatio bez ikakvih uslova i predloga zato što verujem ovom kandidatu za gradonačelnika (Dragoslavu Pavloviću) i mislim da je on najbolji kandidat od svih stranaka koje su učestvovale na izborima u Nišu. Ne zato što je baš iz SNS-a. Da je neko drugi, pitanje je da li bih ja prihvatio”, rekao je Tihomir Perić za “Vreme” neposredno nakon proslave sa trubačima u sedištu GO SNS-a.
Igor Novaković nam je rekao da je i pre izbora razgovarao sa Tihomirom Perićem o ujedinjenju i zajedničkom formiranju vlasti, a Perić kaže da je bio u kontaktu sa Novakovićem dok još nije bilo ni poznato sa kim SPS izlazi na izbore.
Nosilac liste “Kreni-promeni – I ja sam Niš” profesor Mihajlo Cvetković izjavio je za “Vreme” da Ruska stranka, zbog statusa manjinske stranke, dobija automatski 35 odsto pojačanja u odnosu na stvarnu snagu, te za nju cenzus ne važi. Cvetković tvrdi da to uopšte i nije ruska stranka, odnosno da nema Rusa u njoj, te se stoga radi o izigravanju izbornog zakona: “To zabranjuje i član 76 Zakona o lokalnim izborima. Problem je u tome što kroz fiktivnu listu te Ruske stranke sada hoće da izigraju Zakon, jer kada se saberu glasovi, mi imamo više. To je sve prevara i simulacija”.
Na konto toga, Tihomir Perić je kazao da njihova stranka uopšte ne mora da ima Ruse. Naime, izbornu listu Ruske stranke u Nišu čini osam kandidata za lokalni parlament, a na pitanje da li među njima ima Rusa, Perić je rekao da ima, ali nije želeo da kaže ko je od njih Rus. Potvrđuje da su svi rusofili. Prema članu 76 Zakona o lokalnim izborima, u delu “Zabrana da se izigra Zakon”, izborna komisija može utvrditi da određena izborna lista nema položaj izborne liste nacionalne manjine ako je nosilac liste ili kandidat za odbornika osoba za koju je opštepoznato da je član druge političke stranke, a koja nije stranka nacionalne manjine ili ako se “utvrde druge okolnosti koje ukazuju na nameru da se izigra zakon”.
ŠTA PODRAZUMEVA ODBRANA
Nakon što je Gradska izborna komisija objavila zvanične rezultate, ispred Oficirskog doma izašla je i predsednica GIK-a Danijela Milićević da ih naglas pročita. Mladi ljudi, aktivisti, niški političari, mediji, ali i ostali građani krenuli su da se okupljaju na tom mestu. Opozicija je podnela zahtev za uvid u celokupni izborni materijal. U vreme pisanja ovog teksta opozicija pregleda izborni materijal.
U međuvremenu je, u predvečerje u ponedeljak, stigla i policija u GIK, ali nije objašnjeno šta se zaista dogodilo i zbog čega je došla.
Na pitanje da li i šta opozicija planira sledeće zajednički da uradi, Đorđe Stanković kaže da je odluka sve četiri koalicije da se za sada bore svim pravnim sredstvima. Kada je reč o preletanjima u SNS, Stanković smatra “da pre SNS treba da se plaši za svoje ljude koji su odavno na izlaznim vratima”. Dodao je i da među odbornicima u njegovoj koaliciji nema preletača i onih koji mogu biti “kupljeni”, kao i da će se svi u opoziciji držati zajedno. Ukratko, opozicija je u ponedeljak uveče poručila da će braniti izbornu volju građana svim demokratskim sredstvima.
Neki smatraju da treba ići na ulice i protestnom šetnjom iskazati nezadovoljstvo rezultatima Gradske izborne komisije, a drugi da rešenje treba tražiti (samo) u Zakonu.
S obzirom da, prema zvaničnim podacima, jedino u Medijani opozicija zapravo može formirati vlast, dok je u svim ostalim niškim opštinama koalicija oko SNS-a osvojila većinu, ostaje neizvesno kako će u narednim danima Niš uopšte izgledati. Jedno je sigurno: ni u jednom većem gradu se opozicioni tabor nije toliko približio onima koji uz “Ne može nam niko ništa” slave sigurne pobede. I pitanje je da li bi efekat uopšte bio postignut da su sve te stranke nastupile udruženo, kao što je bio slučaj u Novom Sadu. Kako god da bude, Nišlije su kroz Srbiju prošetale kao Zona Zamfirova kroz čaršiju. Građani Niša se od nedelje više ne pitaju, simbolično, gde je pečat, već čija će nevidljiva ruka voditi Niš – beogradska, ruska ili niška.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
U mnogim sredinama “isplivale” su grupe građana, od kojih su neke uz pomoć štapa i kanapa ostvarile neverovatno dobre rezultate. To govori da građani nisu zadovoljni naprednjacima, samo što ne prepoznaju alternativu. Naravno, tako im je to i nametnuto. Izgleda da “klasična”, da ne kažemo beogradska opozicija na lokalu ima manje uspeha nego grupe građana. I to jeste poruka ovih izbora. Uostalom, delom i onih decembarskih, lokalnih. Reč je o nedostajućoj infrastrukturi velikih partija, ali i nesenzibilisanosti mnogih lidera na to da se može pogledati i u tzv. unutrašnjost
Niti se u Beogradu na javnom servisu i u privatnim medijima vide Niš, njegovi problemi i ljudi koji se bave politikom na lokalu, niti nekog iz Beograda zanima lokalna politička scena. Ovo je poruka za političare, ali i za medije za koje svet prestaje kod robne kuće Ikea, kako je to jednom prilikom rekao doktor Milić
Čačak su već u prepodnevnim satima 2. juna preplavili automobili sa registarskim oznakama Kraljeva, Lučana, Požege. Stigli fantomski birači. Bilo i “bugarskog voza” i ostalih mahinacija koje naprednjaci praktikuju na izborima već godinama, kao i birača sa adresama na kojima je ulični broj 0. Uveče su se brojali glasovi. I sutradan ujutru se brojali glasovi. I još uvek se broje glasovi, jer su podneti zahtevi za uvid u birački materijal i za ponovnu kontrolu nevažećih listića. Tek nakon toga GIK će moći da izađe sa preliminarnim rezultatima lokalnih izbora u Čačku
Kako god, vaše opravdano ljubopitanje je – kako je moguće da u onolikom gradu pišljivih deset tuceta ljudi dospe u privilegovan položaj da mu de facto bira vlast?
