Triler uživo. Slučaj “Jovanjica” postao je luđi od TV serije koja se emitovala u vreme Koluvijinog hapšenja. Sudski postupci “Jovanjica Jedan” i “Dva” postali su objedinjeni. To znači da će se od sada za proizvodnju droge – marihuane i skanka – zajedno suditi osamnaestorici optuženih. Šta će Srbija pre dočekati: presudu za Jovanjicu ili legalizaciju kanabisa? S tolikim brojem optuženih, suđenje može da traje “odavde do večnosti”
Na optuženičkoj klupi, za nekoliko meseci, pred sudskim većem sedeće zajedno: optuženi da je vođa organizovane kriminalne grupe koja je proizvodila drogu Predrag Koluvija, njegovi kumovi i radnici sa imanja Jovanjica, ali i takozvani Koluvijin “prsten zaštite” ‒ pripadnici Bezbednosno informativne agencije i policije, a pripadniku Vojno-obaveštajne agencije sudiće se u bekstvu.
Tužilac Saša Drecun je ili neshvaćeni genije – pošto niko od pravnika sa kojima smo razgovarali ne razume korist od njegovog zahteva za spajanje dva tako obimna predmeta – ili će platiti danak neiskustvu pošto mu je “Jovanjica” prvi slučaj koji je dobio kad je došao u Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK). A možda je prosto u poprilično zavisnom položaju s obzirom na to da je svih ovih godina radio kao upućeni tužilac čiji rad može biti prekinut jednim potezom nadređenih. Ispalo je i da se baš ovih dana odlučuje o kandidaturi tužioca Drecuna za stalno zaposlenje u TOK-u.
Od momenta hapšenja pripadnika BIA i MUP-a i raspisivanja potrage za agentom VOA, sve u vezi sa Jovanjicom, preko postupaka optuženih i njihovih advokata, pa do tužioca i sudije, čitav predmet počinje da liči na dečiju pesmicu i igru “Kolariću Paniću, pletemo se samiću, sami sebe zaplićemo, sami sebe rasplićemo”.
ORGANIZOVANA OPSTRUKCIJA SUĐENJA ZA JOVANJICU
Spajanje dva predmeta tužilac je tražio još od podizanja optužnice i na početku priprema za suđenja za “Jovanjicu Dva”. Međutim, sudija Zoran Ganić je odlučio da se taj zahtev razmatra tek pošto se završe pripremna ročišta za okrivljene bezbednjake i tajne agente. Istovremeno, postupak za “Jovanjicu Jedan” počinje da se ubrzava, optuženi dolaze redovno na suđenja, postoji dinamika, iznose odbrane, ispituju se svedoci i izvode se brojni dokazi. U međuvremenu, svi optuženi izlaze iz pritvora pa ti predmeti prestaju da se tretiraju kao hitni. Okrivljeni se sa slobode brane organizovano i pravosudno i politički i bezbednosno preko režimskih medija i društvenih mreža, a za njih lobira gotovo ceo državni vrh. U postupku “Jovanjica Dva” gde su među devet okrivljenih i radnici BIA, VOA, MUP, a i Miloš Tofilović, kog je po izlasku iz pritvora, zbog Jovanjice uhapsila američka DEA zbog sumnje da je međunarodno dilovao heroin, sve počinje da se odugovlači.
Nezapamćeno je i u već neefikasnom srpskom pravosuđu da pripremna ročišta traju tri godine i deset dana. Održano je 6 priprema, dok je 21 ročište, samo u toj fazi, odloženo. Okrivljeni su lomili noge, razboljevali se, išli po sahranama, otkazivali punomoćje advokatima, pa opet iste angažovali i tako godinama. Za sve to vreme, sudija Ganić nije ni prstom mrdnuo da spreči opstrukcije, nije razdvajao postupke, osim jednom, kako inače zakon i praksa omogućavaju. Iako su izostajali sa suđenja, okrivljeni su preko društvenih mreža napadali policajce koji su ih uhapsili i novinare koji o svemu izveštavaju.
S obzirom na sve činjenice i okolnosti, realno je očekivati nova odugovlačenja i opstrukcije suđenja. Zato je još nelogičniji zahtev tužioca Saše Drecuna da se postupci objedine. Različiti su okrivljeni u tim predmetima, izuzev Koluvije kao prvooptuženog. Nisu ni svi advokati isti. Zato sada odbrana može da zatraži i da suđenje počne praktično ispočetka – dok se upoznaju sa sudskim spisima, dok se pripreme za uvodna izlaganja, zatraže ponovno iznošenje odbrana okrivljenih i ispitivanje svih svedoka – a ima ih više desetina, pa analiziraju svaki dokaz, kojih ima više stotina spakovanih u tridesetak registratora… Narodski rečeno: “Ajmo Jovo nanovo”, pa u krug.
I tu nije kraj mogućnostima za odugovlačenje pošto je slučaj “Jovanjica” zbilja nezavršen predmet. Naime, potrebno je mnogo naivnosti da bi se poverovalo da su se određeni pripadnici i tajni agenti policije, civilne i vojne službe sami organizovali kako bi štitili Koluviju dok, prema optužnici, proizvodi drogu nedaleko od Beograda u najvećoj fabrici skanka u Evropi. Podsetimo, i inspektor koji je prvi krenuo tragom razotkrivanja Jovanjice Dušan Mitić rekao je tokom svedočenja da je namera njega i njegovih kolega bilo hapšenje tadašnjeg direktora BIA, zatim ministra policije, a sada ministra odbrane Bratislava Gašića i Mirka Škera, koji je 2019. bio prvi čovek beogradskog centra BIA: “Naša intencija je bila hapšenje Mirka Škera i Bratislava Gašića”.
Naime, javna je tajna da je i “Jovanjica Tri” vrlo moguća – u okviru nje moglo bi da dođe do hapšenja višerangiranih bezbednjaka, a možda i određenih političara i državnih funkcionera. Načelnik Odeljenja za borbu protiv droga Slobodan Milenković smenjen je prošlog leta, ubrzo pošto je zvanično zatražio od tužilaštva proširenje istrage. Ako do toga dođe, možda će tužilac Drecun onda zahtevati i objedinjavanje sva tri predmeta, pa onda opet pripremna ročišta, pa novi sloj opstrukcija, pa medijske kampanje, pa ko čeka dočeka…
OD OPSTRUKCIJE DO LEGALIZACIJE ‒ TANKA LINIJA IZMEĐU FIKCIJE I REALNOSTI
Tokom sveg tog dugog suđenja, pre presude za Jovanjicu, Srbija možda dočeka legalizaciju marihuane. Jednom je već najavljivana 2021. godine, ali se od toga odustalo zbog uznemirenja javnosti.
Kako je nedeljnik NIN pisao, o izmeni zakona kojim bi bio legalizovan kanabis razmišljao je i vlasnik Jovanjice i optuženi da je vođa organizovane kriminalne grupe Predrag Koluvija. Inspektori za borbu protiv droga beogradske policije pronašli su u fioci Koluvijinog radnog stola projekat o legalizaciji marihuane koji je napisao uoči hapšenja. Elaborat je bio adresiran na Ministarstvo zdravlja, a odlazak u pritvor sprečio ga je da studiju zvanično potpiše i pošalje.
Tokom iznošenja odbrane, Koluvija je negirao da je uzgajao kanabis, već tvrdio da je reč o konoplji iako su tri veštačenja, po nalogu Tužilaštva, pokazala da zaplenjene biljke imaju visok procenat THC-a i tako su okarakterisane kao droga – marihuana i skank.
Koluvija je u sudnici rekao i da smatra da bi, da nije uhapšen, razvio svoj biznis do te mere da bi u BDP-u Srbije učestvovao sa više od jedan odsto, kao i da bi na taj način pomogao celu srpsku ekonomiju.
U svakom slučaju, afera “Jovanjica” je životni i sudski triler, a ironija je i da pomalo podseća na seriju Grupa koja se na RTS-u emitovala 2019. godine baš u vreme kada je Koluvija uhapšen. Jedan od junaka serije tada pokušava da preko svojih veza i korupcije u državnom vrhu, bezbednosnom sektoru i međunarodnom podzemlju legalizuje i dekriminalizuje uzgoj marihuane. Planovi mu propadaju kada policijski inspektori kreću da proveravaju njegove sumnjive poslove. U jednom momentu, lik u seriji očajava zato što njegov plan o legalizaciji propada, a njegovi saradnici ga teše da posao nije propao, već se samo odlaže. On im tada sarkastično odgovara: “Aha, odlaže se do 2025. godine”.
Interesantno je i da je plan narkodilera u seriji Grupa bio da podmite stručnjake i funkcionere koji će javnosti “objasniti” kako je marihuana dobra za zdravlje i lečenje ljudi, te da će se legalizacijom i dekriminalizacijom kanabisa povećati BDP Srbije, uvećati brojnih radnih mesta i da na taj način Srbija ide pravo ka Evropskoj uniji.
U stvarnosti, oni koji imaju u svojoj blizini ili porodici korisnike marihuane znaju da ona ne leči, već razboljeva i s godinama se situacija pogoršava. Jedni opijati obično vode kao drugima, i u Srbiji i u Evropskoj uniji. Put droge, kako zakon i nalaže, vodi u zatvor gde god postoji pravna država.
PRESEK STANJA
Od hapšenja Predraga Koluvije na autoputu kod Velike Plane u novembru 2019. godine prošlo je skoro pet godina. Za to vreme životi većine učesnika u postupcima, pa čak i onih koji ih prate značajno su se promenili.
Naime, prvooptuženi Predrag Koluvija otvara nove firme, a i predstavlja se i kao naučnik ‒ pronalazač. Angažovao je i državni Institut za fizičku hemiju sa kojima, kako tvrdi, analizira nove sorte konoplji. Često se na prorežimskim televizijama pojavljuje i u ulozi analitičira gde “smatra” šta se zbiva u svetu poljoprivrede, politike, kriminala, a govori čak i na temu eventualnih državnih udara.
Tužilac Drecun je u međuvremenu, kako su mediji izvestili, kupio dva luksuzna stana u Beogradu na vodi i bori se za položaj stalnog tužioca za organizovani kriminal.
Najistaknutiji Koluvijin advokat Vladimir Đukanović, koji je i narodni poslanik vladajuće Srpske napredne stranke, pažnju javnosti je skrenuo i kao predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, koji je učestvovao u izboru članova za Visoki savet sudstva i tužilaštva. Javno je često isticao da živi skromno, u roditeljskom stanu, sa suprugom i četvoro dece. A onda je javnost saznala da je u međuvremenu kupio tri penthausa u novoj zgradi i nekoliko garaža u Beogradu, kao i dva apartmana na Zlatiboru.
Novinari redakcija Krik i Birn zbog svojih tekstova i otkrića, što bi advokat Đukanović rekao, “popili su tužbe”.
Većina optuženih, zajedno sa braniocima, redovno proziva, targetira i ismeva novinare koji prate ovaj slučaj. Na meti su im najčešće novinari nedeljnika “Vreme” i “Radar”, TV N1, te listova “Danas” i “Nova”.
Policijski inspektori koji su uhapsili Koluviju i razotkrili Jovanjicu u međuvremenu su smenjeni i oterani iz odeljenja beogradske policije za borbu protiv droga. Progonjeni su medijski i fizički, prati ih BIA, montiraju se sudski procesi protiv njih, neki su i hapšeni, poput inspektora Miloša Vešovića i Milana Isakova ‒ koji je optužen, u veoma upitnom postupku, baš u danu kad je svedočio za predmet “Jovanjica”. Nekadašnji šef Četvrtog odeljenja Slobodan Milenković i šef operative Dušan Mitić su degradirani, javno blaćeni, više puta ispitivani na poligrafu, nuđen im je mito da promene iskaze, a postoje dokazi i da su naručena njihova ubistva i da je za likvidacije inspektora već plaćeno milion evra, tako da ih obezbeđuje čuvena Specijalna antiteroristička jedinica policije.
Kriminalistički slučaj i sudski predmeti “Jovanjica” postali su međunarodno poznat skandal o organizovanom kriminalu, drogi, korupciji. I kraj se ne nazire, kao u stihovima poznatog srpskog pesnika Matije Bećkovića: “…Ovo što smo se ćerali, samo je uvodno ćeranje, predgovor glavnom ćeranju…”
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
