"Vreme" br. 965 od 2. jula 2009.
Prof. Vojin Dimitrijević je, uljudno, primetio da Lj. Smajlović očigledno nije pravnik iako u svom tekstu ulazi u pravne vode (procesuiranje novinara za ratnu propagandu). Umesto da prihvati pouke V. Dimitrijevića, Lj. S. u polemici pokušava da prebaci V. Dimitrijeviću nekorektnu interpretaciju, tobože on polemiše sa nagađanjima o njenom mišljenju, a ne sa onim što je napisala!
Kada se iz odgovora pročita šta je ona stvarno napisala i ponovila, nesumnjivo je da je njen stav da protiv novinara ratnih propagandista nema smisla ni započinjati postupak pošto bi to bila: selektivna pravda (smrdi na politiku), nedokaziva ili veoma teško dokaziva, da li pravda? To smo, uostalom, imali prilike da čujemo i u gostovanju Lj. S. kod Olje Bećković u „Utisku nedelje“.
Selektivna je zato što se ne vodi protiv polovine nacije koja je prema njenoj interpretaciji Bruna Vekarića bila za rat, a tužilaštvo se odlučuje za novinare a zaboravlja čak i političare i naravno polovinu nacije.
Doduše, Lj. S. dopušta da novinari mogu da izvrše krivična dela ali, koliko shvatam, jedino protiv časti i dostojanstva, a i o tome će konačnu reč reći sud u Strazburu za osudu novinarke koja je pred našim sudom nepravedno osuđena što je klevetala Natašu Kandić. Naravno, šta ćemo i sa Irakom i američkim i drugim propagandistima koji neće odgovarati.
Argumentacija Lj. S. je prozirna i neubedljiva. Ministarka pravde je u nedavnoj poseti Sarajevu obećala da će svi ratni zločinci biti procesuirani i da je to jedan od prioriteta srpskog pravosuđa. Zamislite da su se oni organizovali u sindikat i pojave se u javnosti sa protestom: Zašto baš samo mi? Zašto ne ratni profiteri? Mi smo, ipak, branili zemlju, čast nacije, bivšu SFRJ, za svoje zasluge smo dobijali odlikovanja, unapređenja, penzije. Profiteri su koristeći našu hrabrost i požrtvovanje o kojima su hvalospeve izricali svi ozbiljniji srpski mediji, pljačkali i punili svoje džepove. Na to sindikat ratnih profitera odgovara: Jesmo mi nešto zaradili ali, da nije nas, nacija ne bi imala šta da jede, ne bi bilo – benzina, kafe, grejanja, higijene itd. Zašto ne biste pročeprkali lanac uličnih prodavaca koji su vam derali kožu sa leđa naplaćujući duplo od onoga što su nama plaćali? Uostalom, tako se snabdevala čitava nacija znajući poreklo robe koju kupuje! I tako do beskraja.
Pitanje koje postavljam Ljiljani Smajlović glasi: Da li ona misli da je u medijskoj sceni Srbije bilo ratnih huškača, pozivanja na krvoprolića, razaranja, slavljenja takvih pobeda, svečanih ispraćaja i svečanih dočeka, manipulacija. DA ili NE?
Ako je odgovor: DA, sledeće pitanje, po pravilima novinarske profesije je: KO, GDE, KADA, ZAŠTO i NA KOJI NAČIN?
Ako je odgovor : NE, sledeće pitanje je: ČEMU OVA POLEMIKA?
Uopšte nije važno da li je Lj. S. pravnik, ali bi i kao novinar ili ličnost koja se obraća javnosti mogla da shvati da se krivično delo ratnog huškanja, ratne propagande može izvršiti samo tom radnjom bez nastupanja posledice i ako do rata i genocida ne dođe. A ako dođe, pa se lažno prikažu kese sa mrtvim srpskim bebama, pa nakon toga usledi žestoka reakcija u kojoj strada hiljade nedužnih pa pola nacije to odobrava kao revanš, pa se konačno sazna da je priča o bebama i kesama izmišljena, onda tužilac baš neće imati težak posao sa novinarom ili urednikom čije je to maslo.
Dakle, više se ne postavlja pitanje pravničke informisanosti Lj. S. Nameću se pitanja elementarnog morala i poštenja. Odgovore na ova pitanja Lj. S. izbegava. Teško je poverovati da je doskorašnja glavna urednica o ovim pitanjima neobaveštena. Ako to čini osećajući da se najavljena potraga odnosi na udruženje novinara kojem ona predsedava to još može da prođe. Zadatak joj nije lak ali, bože moj, ona je samo u ulozi advokata: brani zločinca sa čijim se zlodelom ne slaže. Ovi moji iz Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine, čiji sam član, a verujem i iz NUNS-a taj problem nemaju.
PS. Neskromno i nerado moram da podsetim da sam u „Vremenu“ br.946, kritikujući uređivačku politiku D. Žarkovića, najavio dolazak Ljiljane Smajlović na stranice „Vremena“ što se, eto, i te kako obistinilo, a da ću ja biti u bilo kakvom kontaktu sa Ljiljanom Smajlović nisam ni sanjao.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
