Na kraj ove godine stalo je neuobičajeno mnogo vojnih zbivanja: ukinuto je obavezno služenje vojnog roka, zaklela se poslednja generacija regruta, nastavljaju se reforme u smislu sirotinjske profesionalizacije a ministar vojni Dragan Šutanovac je u tom smislu najavio da će od juna iduće godine u sastavima vojske biti sveštenici. Oni će, objasnio je Šutanovac, i sami proći vojnu obuku, ali neće nositi oružje. Ukratko, sveštenici su „tradicija srpske vojske, ali i potreba savremenih armija“.
Krajem novembra dobili smo i Kodeks časti pripadnika vojske Srbije, koji „čuva, neguje i razvija najvrednije srpske tradicije“, odnosno, po članu prvom, uređuje opšta moralna načela vojne profesije, njene osnovne vrednosti i norme ponašanja pripadnika… I tako dalje i tome slično.
Elem, pored obaveze da postupa u skladu sa Ustavom, zakonima, vojnim propisima i normama međunarodnog humanitarnog prava, kao i opštim društvenim i moralnim načelima, vrednostima i normama, pripadnik Vojske Srbije svoje ponašanje usklađuje i sa odredbama Kodeksa časti (čl. 2). Što se rukovodećih opštih moralnih načela tiče, to su služenje otadžbini Srbiji, savesno i stručno vršenje dužnosti, čovečno postupanje (čl. 3). Uz to, za pripadnika vojske Srbije osnovne vrednosti su vernost otadžbini, posvećenost profesiji, odanost, hrabrost, disciplinovanost, solidarnost, čovečnost, dostojanstvo, požrtvovanost i poštovanje – najviši ciljevi koji se ostvaruju vrlinama i ponašanjem pripadnika vojske Srbije (čl. 4).
U razradi pomenutih vrednosti kaže se da pripadnik vojske vernost otadžbini Srbiji smatra vojničkim idealom, služi u svim misijama bez obzira na teškoće i opasnosti, privržen je svojoj jedinici i pomaže drugom pripadniku vojske Srbije u svim okolnostima, spreman je da se suoči sa neizvesnošću, opasnostima i zlom donoseći ispravnu i razumnu odluku bez obzira na rizik. Poštuje Ustav, zakone i vojne propise, svesno i savesno ispunjava svoje obaveze i izvršava naređenja pretpostavljenog, a sa drugim pripadnicima jedinice deli probleme profesije, razvija međusobno poverenje i zajedništvo. Ne vređa i ne ponižava druge i ne koristi silu veću od one koja je neophodna da bi se neprijatelj savladao. Čuva celovitost svoje ličnosti i ličnosti drugog, spreman je na odricanja radi dobrobiti otadžbine, vojske i svoje jedinice – ne očekujući za to nagradu. Svoju čast i čast drugog smatra jednakima, ne povređuje vrednosti i svetinje drugog i ne čini drugom ono što ne želi da čine njemu.
Pripadnik vojske Srbije je (1) sa otadžbinom u zavetnom odnosu i bezuslovno je brani, (2) poštuje, čuva i brani državna i vojna obeležja i dostojanstveno nosi uniformu u službi i van nje, (3) prilikom izvršavanja borbenih zadataka silu upotrebljava samo koliko je neophodno;
čovečno postupa prema zarobljenom neprijatelju i civilima, posebno prema starijim osobama, ženama i deci; (4) ne dozvoljava da sredstva ratne tehnike koja su mu poverena dospeju ispravna u posed neprijatelja, a u slučaju zarobljavanja odbija saradnju koja je u suprotnosti sa pravnim normama i odredbama Kodeksa časti, (5) ne prihvata čin izdaje, (6) nikada drugog pripadnika vojske Srbije ne ostavlja u nevolji, (7) poštuje ličnost i različitosti, (8) ne psuje, ne vređa i ne izražava se pogrdno o vrednostima koje drugima predstavljaju svetinju, (9) posvećen je vojnoj profesiji, (10) nastoji da kontroliše ponašanje, bude smiren i pribran, a u borbi sa sobom, neprijateljem i prirodnim stihijama nepokolebljiv;
drži datu reč, samokritičan, pravdoljubiv, istinoljubiv, trpeljiv, skroman, pouzdan i otvoren; lične interese usklađuje sa opštim; nije poročan, sujetan, osvetoljubiv, osoran, bahat, hvalisav i ohol, ne laska i ne ogovara druge; nastoji da bude moralni uzor za sve članove društva (čl. 5).
Povreda Kodeksa časti povlači moralnu odgovornost i smatra se nedostojnim postupkom koji predstavlja negativan primer u ponašanju. E, sad, ako je pripadnik vojske osim Kodeksa časti povredio i odredbe drugih zakona, sankcioniše se u skladu sa zakonskim i podzakonskim propisima koji definišu tu oblast. I, takođe, pripadnik vojske Srbije obavezan je da se pridržava odredaba Kodeksa, pri čemu ga nepoznavanje ne oslobađa odgovornosti za njegovo kršenje.
Nema dokaza da pisani kodeksi časti uopšte deluju na popravku ponašanja onih kojima su namenjeni ili koji ih dobrovoljno sami donose, od novinara do samuraja. Ne manje neizvesno je i u kojoj meri deluju tzv. nepisani kodeksi časti u širokom rasponu od ženskih duhovnih horova do kriminalnih bandi, koza nostre ili diplomatskog kora. Pa ipak, to nikoga još nije sprečilo da propisuje ponašanje ovog ili onog staleža: u tom smislu, vojska Srbije kao da ima četiri kaste ili vrste pripadnika čije se moralne obaveze odvojeno regulišu. Naime, posebni spiskovi časnih vrlina napravljeni su za oficire, podoficire, vojnike, te vojne službenike i nameštenike (vidi okvire).
U pogledu žena srpski jezik poznaje samo devojačku čast, nevinost. Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika Matice srpske (Novi Sad, 1976) značenje pojma časti deli na dve grupe, onu koja se odnosi na čast kao deo nečega, i čast u značenju počasti. U ovoj drugoj grupi razlikuju se tri značenja časti. Ona je (1) skup moralno-etičkih načela kojima se neko rukovodi u svojim društvenim i ličnim postupcima, moralna ispravnost, poštenje. Drugo značenje obuhvata (a) priznanje, glas koji neko ili nešto ima u društvu i javnosti – reputacija, ugled, renome; (b) osobita počast, poštovanje, uvaženje; (c) visoki službeni položaj, počasno, ugledno zvanje. Najzad, treća grupa značenja obuhvata značenja časti kao (a) čašćenja, gozbe, gošćenja i (b) dara, poklona u jelu, piću ili novcu (koje donesu zvanice na svadbu). Karakteristični izrazi u kojima se pojavljuje čast su, osim već pomenute devojačke: imam čast, čast mi je; iskazivati, odavati čast kome; ispod časti; polje časti (bojno polje); smatrati za čast; sud časti (javni, društveni sud koji ocenjuje postupke koji nisu u skladu s moralom, koji ponižavaju ili kompromituju ugled) i, najzad, zakletva: časti mi. Što se oficira kao vojnih starešina tiče, Matičin Rečnik zna za oficirski kor i oficirsku kapu, uniformu, čin, zakletvu i čast.
Pored značenja gozbe i poklona, Vukov Srpski rječnik kao prvenstveno značenje ističe počast: „na čast mu“, i „neku (nekom) na čast, neku (nekom) na sramotu“. Petar Skok u Etimologijskom rječniku hrvatskoga ili srpskoga jezika (Zagreb, 1971) poreklo reči nalazi u sveslavenskom apstraktumu iz praslavenskog doba… Izvedenice su štovanje, poštovanje, časni krst, časni post ali i – nečastivi (kao đavo, ali i u smislu veštog, hitrog čoveka). Časnik u smislu vojnog starešine ili državnog službenika zabeležen je u Dubrovniku krajem XII veka („mojih častnikov sile“); u slovenskim krajevima pod Austrijom kasnije se javlja da bi se potisnula francuska reč oficir u smislu službe, šarže, magistrata. Čast se nalazi i u osnovama izvedenica častoljubivost, častohlepnost, čašćenje jelom ili pićem, počast, čestitati, čestitost, ali i – zločest.
Vojska se svuda u svetu, kao ona baba ili onaj besposleni pop iz poslovica, moralom bavi kao da je udruženje časnih sestara ili joj je to posao po Pravilu službe. Za razliku od JNA, ovdašnje njene oružane naslednice su se pitanjem časti počele baviti još sredinom 2000. godine, kada je „Vojni informator“ – ispod nadnaslova „Poimanje vojničke etike, morala vojske, vojne časti i vojničke slave“ i naslova „Zavetna svetinja kosovskog kulta“ – objašnjava da „u svakoj etici postoji jedna vrlina na osnovi koje su koncipirani i raspoređeni svi njeni zahtevi. U sudijskoj etici ta vrlina je pravda, u hrišćanskoj to je duhovna ljubav, u lekarskoj etici to je humanost“ i, najzad: „U vojničkoj etici to je vojnička čast. Analogno, u oficirskoj etici ta vrlina je profesionalna oficirska čast“.
Nekako u isto vreme, kragujevački odbor Demokratske stranke na svoj veb-sajt ističe kako „Vojska Jugoslavije mora postati vojska svih građana SRJ, dakle i svih stranaka“ pa, u tom smislu – i uz konstataciju da najodgovornijim mestima u VJ „ubedljivo dominiraju“ oficiri poreklom iz Crne Gore, Republike Srpske ili Republike Srpske Krajine – traži „ukidanje komesarske agitacije, uz afirmaciju vrednosti kao što su oficirska čast, dostojanstvo, hrabrost, stručnost i odanost profesiji“.
Većina svega onog što je ikada rečeno o oficirskoj i vojničkoj časti može se bez dvoumljenja svrstati u dim i maglu. U značenju vojnog starešine oficir se pojavljuje kao vođa najamnika krajem XV, a u smislu vojnog starešine rangiranog po činovima od kraja XVI veka. Plemićko poreklo bilo je uslov za kupovinu oficirskog čina – s pravom na vrbovanje i formiranje sopstvenog puka – sve do ozbiljnog razvoja artiljerije i inženjerije u XIX veku, u nekim armijama i do početka Prvog svetskog rata. Što se Srbije tiče, u vreme osnivanja prvih jedinica stajaće vojske (1825) imala je samo dva oficira, da bi njihov broj 1837. dostigao gotovo stotinu (što je predstavljalo petinu ukupnog broja državnih činovnika). Do početka dvadesetog veka Vojna akademija, osnovana 1880. na tradicijama Artiljerijske škole iz 1850, školovala je ukupno 1057 oficira.
U pogledu njihove tadašnje i potonje oficirske časti, patriotsko-udžbeničku svetlu sliku kvari izvesna trajna sklonost zavereništvu i atentatima kako na svoje tako i na tuđe vladare, što je stereotip o Srbima čiji se rep tu i tamo vuče sve do današnjih dana. Do Drugog svetskog rata Jugoslavija je negovala privilegovan oficirski kor na tradicijama solunaštva, posle njega u nešto izmenjenom obliku partizanštine, u oba slučaja na vernosti ratnom vođi, kralju Aleksandru u jednom, Josipu Brozu u drugom slučaju. Raspad SFRJ počev od 1991. godine još nije razmatran s tačke gledišta oficirske časti a moglo bi biti zanimljivo.
Ponosan je na pripadnost oficirskoj profesiji i svestan uzvišenosti svog zvanja i odgovornosti; (2) stara se da opravda poverenje koje mu je ukazala otadžbina Srbija; (3) neguje sposobnost kritičkog rasuđivanja i ozbiljnost odgovornog odlučivanja; (4) hrabro donosi odluke i uvek snosi punu odgovornost za način na koji se one realizuju; (5) kloni se nečasnih načina napredovanja u službi; (6) tokom službe: sprečava pojavu sukoba interesa; ne prima poklone, osim protokolarnih; racionalno upravlja finansijskim i materijalnim sredstvima i sprečava njihovo nezakonito raspolaganje; (7) prvopotčinjene: ceni i uvažava njihovo mišljenje;
odlično poznaje i pri donošenju odluka ima u vidu njihove sposobnosti, obrazovanje, talente i motivaciju; vojnostručno obučava razvijajući kod njih moralne i duhovne vrednosti, psihološku stabilnost, rodoljublje, vojničke vrline i građansku odgovornost; štiti i brine o njima, prema neposlušnima je strog i pravičan, a pri kažnjavanju odmeren; (8) pored usavršavanja u struci, radi i na sticanju širih znanja i unapređenju opšte lične kulture; (9) van radnog vremena se bavi poslovima i oblicima razonode koji su dostojni oficira Vojske Srbije; (10) ličnim primerom i ugledom svedoči vrednosti Kodeksa časti.
Ponosan je na pripadnost podoficirskom koru i svestan njegovog značaja u sistemu komandovanja; (2) poseduje ličnu hrabrost, snažnu volju, samodisciplinu, odgovornost i sposobnost za timski rad i stvaranje dobrih međuljudskih odnosa; (3) u jedinici izgrađuje i održava visok nivo obučenosti, vojničkog duha, reda i discipline; (4) radi na sticanju lične spremnosti i sposobnosti; (5) u jedinici kojom komanduje najbolji je poznavalac naoružanja i vojne opreme i pravila borbene upotrebe za nivo pojedinac, tim i odeljenje; (6) prilikom izdavanja naređenja: precizan je i jasan; ne zaklanja se iza autoriteta pretpostavljenog; svoj formalni autoritet potvrđuje ličnim znanjima i sposobnostima; (7) potčinjene:
odlično poznaje, motiviše i vaspitno utiče na njih; poštuje i ne naređuje im da čine bilo šta ponižavajuće, uvredljivo i nemoralno ili ono što ni sam ne bi bio spreman da uradi; štiti, čuva njihovu privatnost i uvažava njihove interese; podstiče na dostojanstveno nošenje uniforme Vojske Srbije, kao i na pravilno vojničko držanje; (8) u odsustvu naređenja pretpostavljenog ispoljava inicijativu; (9) van radnog vremena se bavi poslovima koji su dostojni podoficira Vojske Srbije; (10) usklađuje svoje ponašanje sa odredbama Kodeksa časti i pred potčinjenima prednjači ličnim primerom.
Ponosan je što je na službi u Vojsci Srbije i svestan je značaja podrške izvršavanju njenih misija i zadataka; (2) u uslovima kada je ovlašćen da odlučuje, postupa u okviru datog ovlašćenja; (3) ne zloupotrebljava svoj položaj i dostupne službene informacije; (4) racionalno koristi materijalna i finansijska sredstva; (5) prema korisnicima usluga i strankama postupa učtivo, strpljivo i nepristrasno, i pruža im pomoć i potrebne informacije; (6) odeven je tako da ne izražava političku opredeljenost, versku ili drugu pripadnost na neprimeren način; (7) ponaša se primereno i oblači se u skladu sa kodeksom odevanja; (8) vodi računa o ponašanju na javnom mestu i time čuva ugled Vojske Srbije;
(9) van radnog vremena se ne ponaša na način koji ga može dovesti u sukob interesa; (10) osim sa odredbama Kodeksa časti, svoje ponašanje usklađuje i sa odredbama kodeksa svoje struke, ukoliko takav kodeks postoji.
Ponosan je što služi otadžbini Srbiji i svestan je da je njena snaga, uzdanica i čuvar njenih najviših vrednosti; (2) nastoji da: kod sebe razvija pobednički duh; po svaku cenu izbegne poraz; (3) osposobljava se za izvršenje svih misija i zadataka Vojske Srbije; (4) revnosno obavlja svoje poslove i ispunjava svoje dužnosti; (5) izvršenje naređenja uvek stavlja na prvo mesto; (6) ne meša se u poslove drugih; (7) uvek ima u vidu da je deo tima; (8) brine: o drugu koga nikada ne ostavlja u nevolji;
o naoružanju i vojnoj opremi koji su mu povereni; (9) van radnog vremena se bavi poslovima koji su dostojni pripadnika Vojske Srbije; (10) usklađuje svoje ponašanje sa odredbama Kodeksa časti.