Sredinom nedelje, prošle, u javnosti se pojavilo uputstvo, naredba, potpisana od Kancelarije valjevskog episkopa Milutina. Šta pisalo, Episkop valjevski Milutin u ljubavi poziva sve crkvene jedinice i sveštenike Eparhije valjevske da u nedelju 26. avgusta okupe verni narod i da, nakon Svete liturgije, upute molbe za kišu žednoj zemlji Sveblagom Gospodu i proroku Božjem Iliji, kome se Srbi tradicionalno mole za vreme ovakvih nesreća.
Još pisalo, Episkop poziva sva verna čeda da se ujedine u molitvi da se na našu zemlju, koja strada od suše i beskišnih oblaka, pošalje kiša, da dođu u hramove i pomole se za kišu.
I pisalo, Mnogi se pitaju, zašto je Gospod dozvolio da se takva nesreća sruči na zemlju, zašto takva kazna? Naravno, ljudski gresi i nebriga za prirodni poredak od Boga dat tvorevini, razlog su ovakvih nesreća na zemlji. Ali, mi ne smemo da okrivljujemo druge, da kod drugih tražimo razlog za nesreću, ona se sada tiče svih nas, i neka svako obrati pažnju na sebe, i neka se svako pokaje za svoje grehe…
Naravno, i kako u nas biva, odmah su se javili dežurni, naročito po društvenim mrežama, koji uzeli pitaju, zar to ima u 21. veku, šta se dosad čekalo, gde nađe da se moli u danu kad su meteorolozi najavili promenu vremena, što se ne mole za posao, zdravlje, pare, da svi ko popovi imaju para, a neki išli toliko daleko, u svom (ne)razumevanju molebana, da su tražili da Episkop, ako ne bude dovoljno kiše, podnese ostavku… Bilo tu još koječega što nije za ‘artiju, ali, dosta jeresi i tog jerestičarenja, da se vidi kako bilo.
Na lokalnoj televiziji se javio i đakon Slobodan Aleksić, koji sve podrobnije objasnio, da je Episkop pozivom na moleban samo uslišio molbu vernika koji još pamte molebane Svetog ave Justina, te da je suša mala opomena da se pokajemo, naše grehe ispovedimo, i da se promenimo. Delotvornost molebana đakon je potkrepio nedavnim iskustvom iz Hilandara, gde je pet dana divljao požar, a onda su, po svedočenju jednog vatrogasca, na liniju vatre izašli hilandarski monasi i održali moleban, vatra je došla samo do mesta gde je služen moleban, i pala je kiša, kao iz kofe, iako je ceo dan bilo vedro i nigde nije bilo oblaka…
Reporter po tu najveću u Srbiji vrućinu krene na moleban. Hram Hristovog vaskrsenja, najveći na Balkanu posle Hrama Svetog Save, već 20 godina se gradi uz pomoć države i priloga, i još nije izgrađen. Ali izgleda monumentalno, ispred monumentalni beli krst u fontana pravougaoniku. Oko crkve vazda kola, liturgija u toku, crkva puna naroda. Vladika, sa sveštenicima, činodejstvuje iza „paravana“, reporter, lošo ozvučenje, jedino razumeva, Gospode daruj suvoj zemlji kišu… Daj kišu žednoj zemlji tvojoj… Pošalji milost svoju nama, spasi ljude, mi ti se molimo…
Reporter uze bolje da razumeva molitve, Ne gledajući na grehe naše pošalji nam obilne kiše gde je potrebno i nužno ovoj zemlji našoj, radi ovih ljudi tvojih, i dece, i stoke, i svih ostalih stvorenja koja od tebe čekaju da im daš nadu… Pa iako je ozvučenje bilo mnogo lošo, još razumede, Gospode bože koji navlačiš oblake, stvaraš munje, izvodiš vetrove, tebi se molimo ispovedajući grehe naše, zapovedi oblacima da izdaju kišu, sažali se na sva zemaljska stvorenja naša, smiluj se za starce, i mladiće, i odojčad, na svoje sluge i sluškinje, na sinove i kćeri, i na svu stoku, da bi nam kiša proizvela hleb za hranu, primi molbe i ne odbaci uzdahe sirotinje, jer oči svih u tebe gledaju Visokodobrotvore naš… Spasi nas iz sadašnje nevolje, zaustavi štetne vetrove, svojim božanskim naređenjem daj nam mir i odmor od bede… O Gospode, pogledaj na vinograd svoj, koji zasadi desnica tvoja…
Episkop, sa sveštenicima, izađe pred prisutni narod, prve redove poškropi bosiljak svetom vodicom, prvo pa reče da su demokratski mediji preneli da je za sušu optužio grešni narod, ne, najpre je on grešan, pa svi zajedno… To su rekli oni koji ne znaju da protumače, sebe je prvo nazvao grešnikom, ali velika je muka biti bezbožnik, nisu oni molitve koje su se čule sami napisali, postoje molitve za sve, a molitva može pomoći kada se ceo narod moli… Dugo traje usijano sunce, a vapaja sa zemlje nema, i možda on ne bi pozvao na molitvu da nije stiglo pismo monahinja iz manastira Ćelije, u kome mole da se pozove na molitvu, jer je tako radio Sveti ava Justin. Zato su pozvali narod na molitvu, da zamole, Gospode pošalji nam oblake kiše, ali ne sutra samo, i noćas, pošalji nam kišu redovno… Mi se molimo da kiše bude stalno, redovno, pozivam i one koji u Boga ne veruju da se Bogu mole da Bog kišu da, možda će njih Bog poslušati, jer time će priznati veliku silu molitve…
Onda Episkop reče o požaru na Svetoj gori, ulozi molitvi u gašenju požara, da nas priroda sušom, i drugim znacima, upozorava da nismo svemoćni, zbunila se priroda i postala veliki osvetnik, jer najveća nesreća jeste greh naš… Zamoli i sredstva informisanja da samo istinu kažu, da ne dodaju na njegove reči, i biće milo Bogu, Mi smo se molili ne samo za kišu sutra, nego za stalnu, redovnu kišu. Citira Svetog Justina, Svetog Nikolaja, pa još reče, Molim vas jedno, ma kako bude doveče, i ako padne kiša u izobilju, opet se molimo. Mi ćemo svake liturgije, do zime, moliti za kišu, mi se ne molimo da kiše bude sutra, nego da bude stalno… Neka nas Bog osvesti ovom sušom, da mu se molimo, klečimo i plačemo, i da govorimo, Gospode, mnogo smo grešni prema tebi i prirodi koju si nam stvorio…
Šta bilo, u nedelju uveče u Valjevu se, po vremenskoj prognozi ili po molebanu, naoblačilo, tokom noći je palo nešto kiše. I BBC javio da se u town Valjevo mole za kišu.
