Prosečna neto zarada u Srbiji u maju je iznosila 31.086 dinara i u odnosu na isti mesec 2008. nominalno je bila veća za 9,1 a realno za 0,8 odsto
Manifestacije: Dani Grčke u Beogradu
Manifestacija „Miris grčkog leta u Beogradu“, koja je u poslednjih pet dana minule sedmice obeležila posetu Ušće Shopping Centru, završena je dodelom vrednih nagrada onima koji su učestvujući u kvizu poznavanja Grčke pokazali najviše znanja. Naime, Ušće Shopping Centar bio je ovih dana i pravi mali sajam grčkog turizma, na kome su u ambijentu kućica Santorinija turističke organizacije nudile najbolje ponude grčkih letovališta. Građani su uz razmatranje ponuda i uživanje u grčkim specijalitetima hrane i pića mogli da učestvuju i u nagradnoj igri koja je, onima koji su pokazali najbolje poznavanje Grčke, donela vredne nagrade. Prvu nagradu – letovanje za dvoje u Grčkoj – osvojila je Zorica Lukić iz Beograda. Drugu nagradu – vrednosni kupon za gorivo Eko Hellenic Petroleuma – osvojila je Marija Nemec, dok je trećeplasiranoj Maji Pejčić Nestle Ice Cream priredio paket iznenađenja. Dani Grčke organizovani su u saradnji sa Hellenic Business Association, Ambasadom Grčke u Beogradu, grčkim kompanijama i turističkim agencijama.
Nagrade: Zlatni lav McCann Ericksonu
Agencija McCann Erickson osvojila je najprestižniju nagradu iz oblasti advertajzinga u svetu – Zlatni lav, na svetskom advertajzing festivalu u Kanu. U konkurenciji od blizu 2000 kampanja iz celog sveta, nagrađena je kampanja za podizanje javne svesti o raku testisa pod nazivom „Proveri ih“, koju je McCann realizovao u Makedoniji. Na svečanoj ceremoniji u Kanu, osnivač i predsednik McCann grupe Srđan Šaper i direktor agencije u Skoplju Vlatko Dimovski primili su Zlatnog lava, pred više od hiljadu uglednih zvanica i predstavnika najvećih svetskih medija. Za 12 godina otkako je Šaper osnovao agenciju u Beogradu, McCann grupa sa svojim agencijama i kancelarijama u pet zemalja postala je pravi regionalni centar komunikacije za jugoistočni deo Evrope.
Sertifikati: Prvi Agrobanci
Agrobanka a.d. Beograd je jedina banka u Srbiji i okruženju koja je uspostavila integrisani sistem upravljanja kroz uvođenje međunarodnih standarda ISO 9001:2008 (upravljanje kvalitetom) i ISO 27001:2005 (upravljanje bezbednošću informacija). ISO standard 9001:2008 je objavljen u oktobru 2008. tako da je Agrobanka prva banka sertifikovana po ovoj najnovijoj verziji zahteva tog standarda, a jedina koja je sertifikovana po zahtevima standarda ISO 27001:2005. Sertifikaciju je obavilo sertifikaciono telo DAS Certification Ltd. iz Velike Britanije, koje je član UKAS-a, vodeće svetske sertifikacione institucije.
Ekologija: Učenje kroz igru
Kompanija Frikom organizovala je na Zemunskom keju predstavu Tajni agent Izzy – Misija: Pametnjakovići, uz pomoć koje se deca, igrajući se sa likovima Izijem i Lorom iz istoimene animirane igre i glumcem Bodom Ninkovićem, edukuju o očuvanju čovekove okoline. Mališani su pokazali zavidno znanje o tome gde se bacaju otpaci i kako se čuvaju parkovi, šume i reke. Ova predstava izvedena je pred oko 3000 dece iz vrtića i osnovnih škola u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, a Frikom najavljuje da će Izi i Lora nastaviti svoja gostovanja po Srbiji.
Akcije: Za budućnost
U okviru kampanje za deterdžent Persil Gold Plus, menadžeri kompanije Henkel učestvovali su u akciji „Spremni za budućnost“, ceo dan krečeći prostorije u Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj ulici u Beogradu. Projekat „Spremni za budućnost“ su pokrenuli studenti FON-a u Beogradu. Akcija se sastojala od dva dela: humanitarne žurke i prikupljanja sredstava za opremanje učionica, a zahvaljujući Henkelu uređene su i sobe za druženje i zabavu. Predsednik Henkela Nenad Vuković najavio je da će ova kompanija nastaviti sa sličnim aktivnostima.
Projekti: Fond za budućnost
Kroz program profesionalne orijentacije u okviru projekta „Fond za budućnost“ za tri godine prošlo je oko 120 stipendista. Fond je osnovao Delta Holding i ovo je jedinstven program brige o deci bez roditeljskog staranja, kojim se rešava jedan od najdelikatnijih trenutaka u zbrinjavanju dece – izlazak iz doma. Programom su obuhvaćeni domovi u Beogradu i Nišu, Dečije selo u Sremskoj Kamenici i 14 hraniteljskih porodica iz Subotice i Niša. Stipendisti Fonda mogu po završetku školovanja da dobiju posao u Deltinom poslovnom sistemu, a u protekle tri godine u stalni radni odnos primljeno ih je 12. Za potrebe Fonda Delta godišnje izdvaja oko 12 miliona dinara.
Poslovno geslo: Ne bežati od teškoća
Piše: Željana Vučić, vlasnica Košutice, Beograd
Nikada se ne predajte. Biti poslovan čovek pre svega znači biti optimista i hrabar, suočavati se sa poteškoćama, ne bežati od njih. I naravno, uvek morate biti spremni na šalu.
Piše: Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hypo Alpe–Adria Bank
Privreda Srbije nije jedina u regionu koja se suočava sa ozbiljnim problemima. Pad proizvodnje i prodaje doveo je do rasta nelikvidnosti preduzeća i u ostalim zemljama u regionu. Uznemirujuće deluju podaci da u Srbiji postoji 60.000 nelikvidnih privrednih subjekata, u BiH 42.000. Pad prodaje i rast nelikvidnosti preduzeća ogleda se i u padu poreskih prihoda države, što je dodatno otežano padom uvoza i po tom osnovu smanjenjem carinskih prihoda. Zbog toga i ne čudi da budžetski deficiti prevazilaze planirane nivoe, pogotovu u državama koje su i same veliki potrošači. Tako, u Srbiji je državna potrošnja 68 milijardi dinara, dok je u Hrvatskoj na nivou od preko dve milijarde evra. Još više brine činjenica da su države u regionu najveći dužnici i praktično inicijatori rasta nelikvidnosti u privredi, za razliku od razvijenih država koje obilato pomažu svoja preduzeća i građane. Ipak, postoji mnogo prostora za poboljšanje situacije, a najbolju šansu pružaju CEFTA sporazum o stvaranju zone slobodne trgovine u zemljama zapadnog Balkana, kao i trgovinski sporazumi pojedinačnih država sa Evropskom unijom. Pored toga što ti sporazumi dovode do povećanja konkurencije na tržištima svih zemalja u regionu, a time i do poboljšanja kvaliteta i cenovne konkurencije između proizvođača, ovo omogućuje i povezivanje proizvođača iz različitih država i proizvodnju kvalitetnije robe za izvoz u Evropsku uniju i to bez carina. Na taj način, mnogi proizvođači u regionu koji imaju prevelike kapacitete za premali broj potrošača u pojedinačnim državama, imaju šansu da izađu van granica, postanu međunarodno konkurentni, da znatno povećaju prodaju i izvoz a time i proizvodnju, profitabilnost i zaposlenost.
INVESTITOR: Američka kompanija Exim najavila je da će uložiti 20 miliona dolara u izgradnju dva pogona za proizvodnju medicinskih aparata i metalnih konstrukcija u Jagodini.
KUPAC: Španska firma Friselv SA je, kao jedini učesnik na tenderu za privatizaciju somborske Panonke, ponudila jedan evro za 71,6 odsto njenog kapitala, ali i 2,45 miliona evra investicija u narednih pet godina.
IZVOZ: Kompanija za proizvodnju i preradu bilja „Bilje Borča“ počela je da izvozi u SAD, Kanadu i Meksiko, a vlasnik Radisav Bušić ističe desetogodišnji ugovor o izvozu u Ameriku sa njujorškom firmom Savansa.
DOTERIVANJE: Novi vlasnik hotela Grand i apartmana Konaci na Kopaoniku, MK Group, planira da u renoviranje tih objekata i u izgradnju parkinga uloži četiri miliona evra.
POGON: Fabrika rashladnih i tehničkih uređaja Frigo Žika Soko u Rumi otvorila je novu proizvodnu liniju u koju je uloženo 84,2 miliona dinara (30,7 miliona je investicija IV Vojvodine, ostalo fabrike), a posao će dobiti 55 ljudi.
OTPAD: Srbija će izvesti u Rusiju tri tone nuklearnog otpada iz reaktora u Vinči, čime će biti skinuta sa liste zemalja koje su mete nuklearnog terorizma.
Bogdanka Pešić, direktorka Perihard inženjeringa, Beograd: Različite kvazielite su dobitnici
DOBITNICI: Kao i uvek, različite kvazielite iz privrede, supkulture i politike.
GUBITNICI: Ljudi stariji od 50 godina, ali i mladi, zbog neformiranog sistema društvene vrednosti.
Janko Čobrda, generalni direktor JKP Novosadska toplana: Zavisi kako se ko prestrojio
DOBITNICI: Pre svega oni koji su na vreme shvatili da je neophodno da se prestroje u pravcu tržišne ekonomije.
GUBITNICI: Oni koji to nisu shvatili.
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
