Prosečna neto zarada u Srbiji u maju je iznosila 31.086 dinara i u odnosu na isti mesec 2008. nominalno je bila veća za 9,1 a realno za 0,8 odsto
Manifestacije: Dani Grčke u Beogradu
Manifestacija „Miris grčkog leta u Beogradu“, koja je u poslednjih pet dana minule sedmice obeležila posetu Ušće Shopping Centru, završena je dodelom vrednih nagrada onima koji su učestvujući u kvizu poznavanja Grčke pokazali najviše znanja. Naime, Ušće Shopping Centar bio je ovih dana i pravi mali sajam grčkog turizma, na kome su u ambijentu kućica Santorinija turističke organizacije nudile najbolje ponude grčkih letovališta. Građani su uz razmatranje ponuda i uživanje u grčkim specijalitetima hrane i pića mogli da učestvuju i u nagradnoj igri koja je, onima koji su pokazali najbolje poznavanje Grčke, donela vredne nagrade. Prvu nagradu – letovanje za dvoje u Grčkoj – osvojila je Zorica Lukić iz Beograda. Drugu nagradu – vrednosni kupon za gorivo Eko Hellenic Petroleuma – osvojila je Marija Nemec, dok je trećeplasiranoj Maji Pejčić Nestle Ice Cream priredio paket iznenađenja. Dani Grčke organizovani su u saradnji sa Hellenic Business Association, Ambasadom Grčke u Beogradu, grčkim kompanijama i turističkim agencijama.
Nagrade: Zlatni lav McCann Ericksonu
Agencija McCann Erickson osvojila je najprestižniju nagradu iz oblasti advertajzinga u svetu – Zlatni lav, na svetskom advertajzing festivalu u Kanu. U konkurenciji od blizu 2000 kampanja iz celog sveta, nagrađena je kampanja za podizanje javne svesti o raku testisa pod nazivom „Proveri ih“, koju je McCann realizovao u Makedoniji. Na svečanoj ceremoniji u Kanu, osnivač i predsednik McCann grupe Srđan Šaper i direktor agencije u Skoplju Vlatko Dimovski primili su Zlatnog lava, pred više od hiljadu uglednih zvanica i predstavnika najvećih svetskih medija. Za 12 godina otkako je Šaper osnovao agenciju u Beogradu, McCann grupa sa svojim agencijama i kancelarijama u pet zemalja postala je pravi regionalni centar komunikacije za jugoistočni deo Evrope.
Sertifikati: Prvi Agrobanci
Agrobanka a.d. Beograd je jedina banka u Srbiji i okruženju koja je uspostavila integrisani sistem upravljanja kroz uvođenje međunarodnih standarda ISO 9001:2008 (upravljanje kvalitetom) i ISO 27001:2005 (upravljanje bezbednošću informacija). ISO standard 9001:2008 je objavljen u oktobru 2008. tako da je Agrobanka prva banka sertifikovana po ovoj najnovijoj verziji zahteva tog standarda, a jedina koja je sertifikovana po zahtevima standarda ISO 27001:2005. Sertifikaciju je obavilo sertifikaciono telo DAS Certification Ltd. iz Velike Britanije, koje je član UKAS-a, vodeće svetske sertifikacione institucije.
Ekologija: Učenje kroz igru
Kompanija Frikom organizovala je na Zemunskom keju predstavu Tajni agent Izzy – Misija: Pametnjakovići, uz pomoć koje se deca, igrajući se sa likovima Izijem i Lorom iz istoimene animirane igre i glumcem Bodom Ninkovićem, edukuju o očuvanju čovekove okoline. Mališani su pokazali zavidno znanje o tome gde se bacaju otpaci i kako se čuvaju parkovi, šume i reke. Ova predstava izvedena je pred oko 3000 dece iz vrtića i osnovnih škola u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, a Frikom najavljuje da će Izi i Lora nastaviti svoja gostovanja po Srbiji.
Akcije: Za budućnost
U okviru kampanje za deterdžent Persil Gold Plus, menadžeri kompanije Henkel učestvovali su u akciji „Spremni za budućnost“, ceo dan krečeći prostorije u Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj ulici u Beogradu. Projekat „Spremni za budućnost“ su pokrenuli studenti FON-a u Beogradu. Akcija se sastojala od dva dela: humanitarne žurke i prikupljanja sredstava za opremanje učionica, a zahvaljujući Henkelu uređene su i sobe za druženje i zabavu. Predsednik Henkela Nenad Vuković najavio je da će ova kompanija nastaviti sa sličnim aktivnostima.
Projekti: Fond za budućnost
Kroz program profesionalne orijentacije u okviru projekta „Fond za budućnost“ za tri godine prošlo je oko 120 stipendista. Fond je osnovao Delta Holding i ovo je jedinstven program brige o deci bez roditeljskog staranja, kojim se rešava jedan od najdelikatnijih trenutaka u zbrinjavanju dece – izlazak iz doma. Programom su obuhvaćeni domovi u Beogradu i Nišu, Dečije selo u Sremskoj Kamenici i 14 hraniteljskih porodica iz Subotice i Niša. Stipendisti Fonda mogu po završetku školovanja da dobiju posao u Deltinom poslovnom sistemu, a u protekle tri godine u stalni radni odnos primljeno ih je 12. Za potrebe Fonda Delta godišnje izdvaja oko 12 miliona dinara.
Poslovno geslo: Ne bežati od teškoća
Piše: Željana Vučić, vlasnica Košutice, Beograd
Nikada se ne predajte. Biti poslovan čovek pre svega znači biti optimista i hrabar, suočavati se sa poteškoćama, ne bežati od njih. I naravno, uvek morate biti spremni na šalu.
Banke: Privredni tokovi u regionu
Piše: Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hypo Alpe–Adria Bank
Privreda Srbije nije jedina u regionu koja se suočava sa ozbiljnim problemima. Pad proizvodnje i prodaje doveo je do rasta nelikvidnosti preduzeća i u ostalim zemljama u regionu. Uznemirujuće deluju podaci da u Srbiji postoji 60.000 nelikvidnih privrednih subjekata, u BiH 42.000. Pad prodaje i rast nelikvidnosti preduzeća ogleda se i u padu poreskih prihoda države, što je dodatno otežano padom uvoza i po tom osnovu smanjenjem carinskih prihoda. Zbog toga i ne čudi da budžetski deficiti prevazilaze planirane nivoe, pogotovu u državama koje su i same veliki potrošači. Tako, u Srbiji je državna potrošnja 68 milijardi dinara, dok je u Hrvatskoj na nivou od preko dve milijarde evra. Još više brine činjenica da su države u regionu najveći dužnici i praktično inicijatori rasta nelikvidnosti u privredi, za razliku od razvijenih država koje obilato pomažu svoja preduzeća i građane. Ipak, postoji mnogo prostora za poboljšanje situacije, a najbolju šansu pružaju CEFTA sporazum o stvaranju zone slobodne trgovine u zemljama zapadnog Balkana, kao i trgovinski sporazumi pojedinačnih država sa Evropskom unijom. Pored toga što ti sporazumi dovode do povećanja konkurencije na tržištima svih zemalja u regionu, a time i do poboljšanja kvaliteta i cenovne konkurencije između proizvođača, ovo omogućuje i povezivanje proizvođača iz različitih država i proizvodnju kvalitetnije robe za izvoz u Evropsku uniju i to bez carina. Na taj način, mnogi proizvođači u regionu koji imaju prevelike kapacitete za premali broj potrošača u pojedinačnim državama, imaju šansu da izađu van granica, postanu međunarodno konkurentni, da znatno povećaju prodaju i izvoz a time i proizvodnju, profitabilnost i zaposlenost.
Extreme
INVESTITOR: Američka kompanija Exim najavila je da će uložiti 20 miliona dolara u izgradnju dva pogona za proizvodnju medicinskih aparata i metalnih konstrukcija u Jagodini.
KUPAC: Španska firma Friselv SA je, kao jedini učesnik na tenderu za privatizaciju somborske Panonke, ponudila jedan evro za 71,6 odsto njenog kapitala, ali i 2,45 miliona evra investicija u narednih pet godina.
IZVOZ: Kompanija za proizvodnju i preradu bilja „Bilje Borča“ počela je da izvozi u SAD, Kanadu i Meksiko, a vlasnik Radisav Bušić ističe desetogodišnji ugovor o izvozu u Ameriku sa njujorškom firmom Savansa.
DOTERIVANJE: Novi vlasnik hotela Grand i apartmana Konaci na Kopaoniku, MK Group, planira da u renoviranje tih objekata i u izgradnju parkinga uloži četiri miliona evra.
POGON: Fabrika rashladnih i tehničkih uređaja Frigo Žika Soko u Rumi otvorila je novu proizvodnu liniju u koju je uloženo 84,2 miliona dinara (30,7 miliona je investicija IV Vojvodine, ostalo fabrike), a posao će dobiti 55 ljudi.
OTPAD: Srbija će izvesti u Rusiju tri tone nuklearnog otpada iz reaktora u Vinči, čime će biti skinuta sa liste zemalja koje su mete nuklearnog terorizma.
Anketa »Vremena«: Ko su dobitnici a ko gubitnici u srpskoj tranziciji
Bogdanka Pešić, direktorka Perihard inženjeringa, Beograd: Različite kvazielite su dobitnici
DOBITNICI: Kao i uvek, različite kvazielite iz privrede, supkulture i politike.
GUBITNICI: Ljudi stariji od 50 godina, ali i mladi, zbog neformiranog sistema društvene vrednosti.
Janko Čobrda, generalni direktor JKP Novosadska toplana: Zavisi kako se ko prestrojio
DOBITNICI: Pre svega oni koji su na vreme shvatili da je neophodno da se prestroje u pravcu tržišne ekonomije.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U trenutku u kojem je pažnja čitave svetske javnosti usmerena na fudbalske terene Amerike, Meksika i Kanade, i kada je glavno pitanje da li će Lionel Mesi sa Argentinom ponovo osvojiti titulu prvaka sveta ili će Francuzi ovog puta da im se osvete za poraz u finalu 2022. godine, srpsku javnost potresla je informacija da je nekadašnji predsednik Fudbalskog saveza Srbije (FSS) Slaviša Kokeza planirao da posredstvom fudbalskih huligana i italijanske mafije fizički naudi jednom od najuspešnijih domaćih fudbalera u 21. veku zbog toga što se uplašio da bi on svojim kritikama mogao da ugrozi njegov položaj u savezu
Beogradski advokat Ivan Ninić kaže za “Vreme” da je u Srbiji upotreba Skaj komunikacije strogo kontrolisana i hirurški ograničena isključivo na nivo izvršilaca na terenu, dok je u Crnoj Gori ona postala alat za demontažu kriminalizovanog državnog aparata. On smatra da su razlozi za ovu selektivnu primenu pravno-političke prirode, jer u Srbiji Aleksandar Vučić još uvek drži pod kontrolom sektor bezbednosti i odlučuje šta će biti predmet tužilačkog procesuiranja
U Srbiji od malignih bolesti svake godine oboli desetine hiljada ljudi. Iza svake statistike su ljudi koji se ne mogu svesti samo na broj. “Vreme” istražuje kako izgleda put od dijagnoze do lečenja – od kapaciteta zdravstvenog sistema i dostupnosti terapija, do svakodnevnog života obolelih i izuzetnoj važnosti psihoonkološke podrške
Ambasador Irske poručio je u Beogradu da će, “ako se mi pitamo”, Srbija otvoriti Klaster 3. Pitala se i Holandija, čije se protivljenje mahom odnosi na stanje u oblasti vladavine prava. “Klauzula o ravnoteži” je jasna – ako nema napretka u fundamentalnim oblastima prava, nema napretka u pregovorima u celini. Od tog reformskog paketa Vučićeva vlast beži kao đavo od krsta, ali ne odustaje od prodaje magle, iako se dosta toga promenilo od kako je Hrvatska 2013. pozdravljena kao poslednja članica Unije
Intervju: Vladimir Vučković, ekonomista, bivši član Fiskalnog saveta, predavač na Mokrogorskoj poslovnoj školi
Empirijska istraživanja pokazuju snažnu povezanost između klijentelističkih režima i siromaštva. Kada su birači ranjivi, mala, neposredna i selektivna korist – posao, jednokratna pomoć, subvencija, poklon, pažnja lokalnih vlasti – može imati veću političku vrednost od apstraktne koristi dugoročnog rasta, institucija ili javnih dobara. Siromašniji glasači su jeftiniji za održavanje i lakše se mobilišu. Dakle, stvara se začarani krug između siromaštva i loših politika
Sve dileme oko toga da li će naprednjaci predvođeni Aleksandrom Vučićem približiti Srbiju Evropskoj uniji su lažne – neće, ne pada im na pamet. I tu dolazimo do studentske liste i Kosova i Metohije
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
