Dug po zaposlenom u bankama Srbije u martu ove godine iznosio je 802 evra, odnosno po 3,5 prosečnih neto plata
Sponzorstva: Tuborg kamp za 12.000 posetilaca EXIT-a
Carlsberg Srbija i ove godine u saradnji s EXIT-om i nevladinim sektorom organizuje kampanju „piti ili biti“, čiji je cilj da spreči zloupotrebu alkohola i podstakne učesnike novosadskog festivala na odgovorno ponašanje u saobraćaju. Osim namere da kampanjom skrene pažnju mladima na rizike vožnje pod uticajem alkohola, kompanija iz Čelareva direktno će smanjiti opasnost od nezgoda. Carlsberg će to izvesti organizovanjem prevoza na festival i Tuborg kampa za 12.000 posetilaca. Osim iz Beograda, ove godine će Carlsberg organizovati autobuski prevoz posetilaca EXIT-a i iz Niša, Kragujevca, Subotice i Zrenjanina, kao i iz Banjaluke, Sarajeva, Skoplja, Podgorice, Ljubljane i Zagreba. Tako će svako ko kupi kartu za četiri dana festivala, bez naknadnih troškova dobiti kvalitetan prevoz do Novog Sada i nazad, kao i smeštaj u kampu.
Krediti: Keš za školovanje
Piraeus Atlas banka proširila je svoju ponudu Studentskim keš kreditima, kojima roditelji mogu da obezbede obrazovanje svojoj deci u školama, na fakultetima ili na kursevima. Krediti se odobravaju u dinarskoj protivvrednosti od 500 do 3000 evra, sa grejs periodom od tri meseca i rokom otplate do 48 meseci. Za ove kredite nisu potrebni žiranti, ali je obavezan depozit, koji može biti deo kredita ili iz sopstvenih sredstava, u oba slučaja u vrednosti 20 odsto kredita. Za depozit iz kredita efektivna kamata je 17,02 odsto, a za onaj iz sopstvenih sredstava 14,67 odsto. Uz zahtev za odobravanje kredita potrebno je da roditelji prilože samo potvrdu o radnom odnosu i visini mesečnih primanja.
Novi temelji
Izgradnja: Mercator u Novom Sadu
Izgradnja novog objekta Mercator Srbija počela je 21. juna u Novom Sadu a otvaranje je predviđeno za leto 2007. U ovaj tržni centar na oko 20.000 kvadrata (bez garaža) Mercator će uložiti 33 miliona evra. Osim hipermarketa, centar će imati prodavnice, parfimerije i restorane slične onima u drugim Mercatorovim objektima, ali i oko 60 lokala koje će davati u zakup. U svojim prodavnicama Mercator će zaposliti preko 200 radnika, a procenjuje se da će u lokalima pod zakupom posao naći oko 300 ljudi.
Investicije: Delta u Podgorici
ULOG 67 MILIONA EVRA: Sedište Delte u Beogradu
Delta holding namerava da u izgradnju lanca supermarketa, tržnog centra i izložbenog prostora u Podgorici uloži 67 miliona evra. Kompanija je najavila da planira i izgradnju otkupno distributivnog centra u Podgorici, kao i da u Crnoj Gori realizuje svoj projekat flaširanja vode.
Vlasništvo: Alfa plam strani
Većinski vlasnici vranjskog proizvođača Alfa plam postale su strane firme. One poseduju paket od 56,45 odsto akcija, dok bivši i sadašnji radnici i penzioneri Alfa plama, koji su u septembru 2005. imali 65 odsto kapitala firme, sada raspolažu sa 43,55 odsto akcija. To je rezultat trgovine na Beogradskoj berzi, gde je akcija ove kompanije poslednjeg dana prošle nedelje dostigla vrednost od 28.000 dinara.
Aukcije: Trka za Mobi 063
Kandidati za kupovinu mobilne mreže Mobi 063 jesu osam kompanija: norveški Telenor, austrijski Mobilkom, Tele dva i Telia sonera iz Švedske, francuski Franstelekom, nemački Deutchetelekom, egipatski Oraskom i Emirati iz Abu Dabija. Oni će na poziv Vlade Srbije, većinskog vlasnika mreže 063, dostaviti do 26. jula ponude od minimum 800 miliona evra. Predstavnik Telenora Bjorn Johan Flakstad rekao je u Beogradu da će ova kompanija sigurno učestvovati na aukciji zakazanoj za 31. jul. On je najavio da će Telenor, ukoliko pobedi, poboljšati usluge srpskog operatera. Inače, Telenor je vlasnik crnogorskog ProMonte, posluje u 12 država i ima oko 90 miliona korisnika.
Banke: Pet modela kredita
Piše: Draginja Đurić, generalni direktor Banca Intesa Beograd
Banca Intesa Beograd je posle temeljnih priprema, početkom maja u svoju ponudu uvrstila stambene kredite. Jedna od osnovnih prednosti naše ponude stambenih kredita jeste fleksibilnost, odnosno postojanje pet različitih modela ovih kredita, tako da svako može da izabere onaj koji najviše odgovara njegovim potrebama i mogućnostima. Za nekoga je presudna pogodnost minimalno učešće od svega pet odsto, drugima je najbitniji rok otplate od 30 godina, maksimalan na tržištu, mladima je veoma bitno odsustvo početnih troškova, kao što su naknade za obradu kreditnog zahteva i administrativni troškovi i slično. To je ono na čemu smo gradili ponudu, težnja da različitim segmentima stanovništva pružimo ono što najbolje rešava njihov problem.
Za našu ponudu je specifičan Sertifikat koji rasterećuje klijenta potvrđujući odobrenje stambenog kredita i time olakšavajući dalju proceduru ugovaranja kupoprodaje nekretnine. Jedinstvena je i mogućnost dva solidarna dužnika uz podnosioca zahteva za kredit, koji ne moraju biti članovi porodice niti imati istu adresu.
Posebnu pažnju smo posvetili brzoj i jednostavnoj proceduri dobijanja stambenih kredita i u tom smislu posebno smo edukovali savetnike, specijaliste za stambene kredite, kako bi klijentima maksimalno pomogli i pružili što kvalitetniju i bržu uslugu. Izdvojili smo 36 ekspozitura širom Srbije u kojima oni očekuju klijente zainteresovane za ove kredite.
Stambeni krediti Banca Intesa Beograd su na bazi hipoteke i indeksirani u evrima, jer je to najrealnije za naše tržište. Kredite za sada odobravamo na bazi hipoteke na uknjižene nepokretnosti, a pripremamo modele za neuknjižene, odnosno nekretnine u izgradnji, koje ćemo uskoro ponuditi tržištu.
Pošto često putujem po regionu, moj cilj je da završim što više poslova koristeći prednosti moderne tehnologije i time uštedim na vremenu. Ovaj princip je potpuno u skladu sa poslovnom politikom Visa International, čiji je cilj da ljudima učini život lakšim korišćenjem inovativnih i pogodnih načina plaćanja. Savremena tehnologija mi takođe omogućava da održavam blisku saradnju sa kolegama iz Vise, kao i sa korisnicima naših platnih kartica širom sveta. Pre samo osam godina proveo bih 20 sati radeći posao za koji mi sada treba šest sati. Korišćenje novih tehnologija čini moj život lakšim.
Extreme
BIZNIS: Preduzeće za preradu voća i povrća Eko-meduza iz Bijelog Polja ponudiće na aukciji 63,6 hektara voćnjaka, pašnjaka i livada po početnoj ceni od 6000 evra za hektar.
DOBIT: Beogradski Aerodrom „Nikola Tesla“ ostvario je u prva tri meseca 2006. neto dobit od milion evra, što je četiri puta više nego u istom periodu 2005.
OTPREMNINE: Zdravlje Actavis iz Leskovca ponudilo je za otpremnine oko 200 radnika 700 evra po godini staža.
UGOVORI: Pet članica ABS Holdinga: Minel-Fepo Zrenjanin, Minel-Eop Ripanj, Minel-Trafo Mladenovac i beogradske firme Minel-Kontaktne mreže i Minel-Elektrogradnja, ugovorile su u prvih pet meseci ove godine nove poslove u vrednosti 20 miliona dolara.
Anketa "Vremena": Ko su dobitnici a ko gubitnici u srpskoj tranziciji
DOBITNICI: Mladi, obrazovani ljudi do sada su dobro prošli kao prva linija dobitnika u tranziciji.
GUBITNICI: Ljudi srednjih godina sa zanimanjima koja se u modernoj ekonomiji ne traže, dakle nekvalifikovani ili polukvalifikovani radnici. Druga grupa gubitnika su ljudi koji su 90ih iskoristili stanje haosa da bi izgradili ekonomsku poziciju. Oni su sada veliki problem jer koče tranziciju da bi zadržali stanje haosa.
DOBITNICI: Svi koji su tranziciju shvatili kao realnost i na samom početku tog procesa prilagodili se činjenici da je ona bezuslovna i neminovna. Takvi su na duge staze uvek pobednici.
GUBITNICI: Oni koji žive kao u vreme pre 90ih. Oni su sada gubitnici i uvek će biti gubitnici.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Koga vidimo kao “velike znalce” u tom režimu koji nešto tobože znaju? Uglavnom priučene ljude sa kupljenim diplomama. Kod njih su evidentno najveći “znalci” jedna osoba koja je navodno završila neku dopisnu loše rangiranu biznis školu u ruralnoj Americi, jedan dva puta dokazani plagijator, a i jedna starija žena koja je navodno doktorirala na jednom privatnom fakultetu, na kome je njen predsednik stranke otprilike u isto vreme završio master tezu čiji naslov nije znao da kaže kad je javno upitan o tome. Studentska lista ima više od 140 doktora nauka. U pitanju su ljudi neuporedivo većih sposobnosti. O razlici u čestitosti i moralu ne treba trošiti reči
Visoka izlaznost će, kažu sagovornici “Vremena”, biti pokazatelj da li je Studentski pokret, kao neočekivana politička sila koja se pojavila nakon novosadske tragedije, uspeo u nameri da građanima vrati nadu da je moguće izaći iz ćorsokaka u kojem se zaglavila Srbija. Istovremeno, ona će biti i znak da naprednjaci nisu uspeli da značajan broj građana koji su protiv njih oteraju u apstinenciju
Studentska pobeda otvara pitanje predaje vlasti, pobeda SNS a pitanje prihvatanja rezultata, a osporen ishod novu fazu političke krize. Bojan Pajtić i Dragan Popović za “Vreme” govore o tome šta bi moglo da se dogodi nakon zatvaranja biračkih mesta, ali i zašto promena počinje pre formiranja nove vlade
Iako im je fokus na parlamentarnim izborima, studenti su najavili da će imati kandidata za predsednika. Koga će i na koji način studenti izabrati da predstavlja pokret koji insistira na decentralizaciji, i može li taj kandidat da okupi dovoljno širok krug birača i dobije podršku opozicije? Da li će ishod parlamentarnih izbora da odredi poziciju iz koje će studenti ući u predsedničku trku
Vlast i dalje računa na strah, kontrolu medija i sukob sa političkim protivnicima, dok Studentski pokret pokušava da nametne drugačiji jezik političke mobilizacije. Šta se promenilo u izbornim kampanjama u Srbiji od 1990. godine i da li su stari modeli izgubili moć da ubede birače
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
