Politizacija policije je dovela do novog problema – zarobljavanja policije, u kojoj direktor policije postoji samo formalno, a policija služi prvenstveno za zaštitu političke elite. Posledica zarobljene policije su i policijsko-kriminalne veze, kao dokaz da postoje privilegovani kriminalci. Ovi trendovi obesmišljavaju dvadesetogodišnju reformu policije i vraćaju je ponovo na početak
Krajem decembra 2021. godine, u medijima se pojavila vest da Vladimir Rebić više nije direktor policije. Vlada Srbije je donela rešenje o prestanku njegovog mandata i on je sa godišnjeg odmora otišao u penziju. Zbog izbora koji se u aprilu održavaju u Srbiji, nepoznato je kad će biti izabran novi direktor policije, ali se može očekivati da će to biti neko ko je lojalan ministru unutrašnjih poslova.
Iako Ministarstvo unutrašnjih poslova još uvek nije zvanično saopštilo da je mesto direktora policije upražnjeno, ta informacija je došla do stručne i zainteresovane javnosti, ali verovatno mali deo građana Srbije zna ko je direktor policije. Za takvo stanje zaslužan je i sam direktor. Umesto njega, uvek je istupao ministar unutrašnjih poslova i bio centralna figura konferencija za medije. Zapravo, takvim činjenjem ministar unutrašnjih poslova otima ulogu direktoru policije i obesmišljava je.
Direktor policije upravlja Direkcijom policije, odnosno organizacionom jedinicom Ministarstva unutrašnjih poslova, u okviru koje se nalaze uprave policije / područne policijske uprave, specijalna i posebne policijske jedinice. Naime, policija je garant unutrašnje bezbednosti države i njenih građana. U tom smislu, dakle, poslovi policije prate policijsku organizaciju, na čijem čelu je direktor policije, koji zauzima vidno mesto u toj strukturi i treba da rukovodi radom policije, kako bi bila ispunjena njena zakonom predviđena funkcija.
IZBOR I PRESTANAK MANDATA DIREKTORA POLICIJE
Prema Zakonu o policiji (član 149), ministar unutrašnjih poslova, nakon sprovedenog javnog konkursa, predlaže kandidata za direktora policije, koga postavlja Vlada Srbije. Da bi neko postao direktor policije, potrebno je da ima najmanje 15 godina rada na rukovodećim radnim mestima u policiji, visoko obrazovanje od najmanje 300 ESPB bodova, i da ispunjava opšte uslove definisane Zakonom o državnim službenicima i posebne uslove određene Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.
Međutim, ovaj pravilnik nije javno dostupan, jer je proglašen za tajni dokument, čime opisi poslova zaposlenih u policiji nisu poznati.
Mandat direktora policije traje pet godina i na predlog ministra unutrašnjih poslova, bez javnog konkursa, Vlada Srbije ga može postaviti na drugi mandat, odnosno može biti izabran u najviše dva uzastopna mandata. S druge strane, s protekom vremena na koje je izabran, prestankom ispunjavanja uslova za izbor direktora policije, prestankom radnog odnosa po sili zakona, ostavkom ili razrešenjem prestaje mandat direktora policije. Direktor policije podnosi ministru unutrašnjih poslova polugodišnje i godišnje izveštaje o svom radu.
Pored pravnih i formalnih uslova za izbor direktora policije, postoje i praktični/neformalni uslovi koji su se u praksi pokazali kao možda i važniji. Pretpostavlja se da će biti predložen, a nakon toga i izabran, kandidat poslušan vladajućoj političkoj eliti. Tako se ograničava mogućnost da bude izabran najbolji kandidat od prijavljenih, zato što nije po želji političkih struktura. Dodatno, to je uzrok što policija nije operativno nezavisna, jer direktor policije, iako je (trebalo bi da jeste) stručan i profesionalan, ne može samostalno da radi svoj posao.
PROBLEMI U UPRAVLJANJU DIREKCIJOM POLICIJE
Poslednju godinu, dok je Vladimir Rebić upravljao Direkcijom policije, obeležile su brojne afere, gde su glavni akteri bili časni i manje časni policajci, odnosno hapšenja policajaca zbog moguće povezanosti sa organizovanim kriminalom i tabloidna kampanja protiv pojedinih policajaca. U vrtlog tih dešavanja neposredno je bio uključen i direktor policije, koji je više puta bio saslušan u Sektoru unutrašnje kontrole, zbog mogućih saznanja o postojanju paralelnih struktura u policiji. Pre odlaska na godišnji odmor, ostaće upamćeno njegovo gostovanje u kojem je uspeo, na kraju svoje karijere, da odbrani integritet napadnutih policajaca.
Ova dešavanja su ponovo pokazala stare/nove probleme policije. Politizacija policije ili politički uticaj na rad policije je stari problem kojim se unapred određuje do koje mere će ići pojedine istrage i koji kvalitet dokaza će policijski službenici prikupiti. U tom smislu, dolazi do prevage političkog dela Ministarstva unutrašnjih poslova nad profesionalnim delom policije, što rezultuje željenim ishodom istraga. Sve to nesumnjivo ukazuje da operativna nezavisnost policije neposredno zavisi od hrabrosti policijskih službenika.
S druge strane, politizacija policije je dovela do novog problema – zarobljavanja policije, u kojoj direktor policije postoji samo formalno, a policija služi prvenstveno za zaštitu političke elite. Posledica zarobljene policije su i policijsko-kriminalne veze, kao dokaz da postoje privilegovani kriminalci. Ovi trendovi obesmišljavaju dvadesetogodišnju reformu policije i vraćaju je ponovo na početak. Pored toga, u jesen 2021. godine predložen je, a ubrzo i povučen nacrt Zakona o unutrašnjim poslova, čijim usvajanjem bi se stvorio oreol nedodirljivosti nad radom policije. Uprkos tome, ostaje pretpostavka i nada da će izmene zakona, planirane za ovu godinu, poslužiti da se navedeni problemi reše.
Ministarstvo unutrašnjih poslova, u međuvremenu, nije raspisalo javni konkurs za radno mesto direktora policije. Možda predsednički i parlamentarni izbori zakazani za april ove godine, odnosno njihovi rezultati, prolongiraju objavljivanje konkursa. Još uvek se ne zna ko će biti stari/novi ministar unutrašnjih poslova, a ko će, kao njegov kadar od poverenja, ući u uži izbor za direktora policije.
Očekivanja od novog direktora policije ne treba da budu velika. Najpre je potrebno da se izbori da radi svoj posao, a za to je neophodan lični integritet. Time bi predstavljao otklon političkom pritisku na rad policije. U Srbiji, zarobljenoj državi, za sada je taj poduhvat teško ostvarljiv, mada bi se tako vratilo poverenje građana u policiju. Nažalost, verovatniji je scenario da će se i novi direktor policije nalaziti u senci ministra unutrašnjih poslova.
Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
