Balkanci rade na veliko

Za “Vreme” iz Roterdama, Antverpena, Amsterdama i Beograda

“Ziveli drugovi… popi te jednu za meneeeeeee”, napisao je Deniz Mihajlović u četu sa ortacima u poslu u kojem se, za razliku od pravopisa, cene droga i novac. (osim prve, poruke koje razmenjuju kriminalci u ovom tekstu su lektorisane radi lakšeg razumevanja)

To ćaskanje odvijalo se u aplikaciji Skaj, omiljenom čet-programu belosvetskih kriminalaca, sve dok aplikaciju nisu provalile holandska, belgijska i francuska policija.

Fotografija na koju je Mihajlović odgovarao prikazuje dvojicu ljudi u automobilu kako nazdravljaju šampanjcem. Vozač pokazuje tri prsta, patriotski. Još jedna slika pokazuje čoveka sa žiletom izbrijanim obrvama kako se na zadnjem sedištu smeška i drži bocu penušavog vina.

Bilo je to jedno avgustovsko veče 2020, negde u Holandiji. Mihajlović i saradnici su očito slavili to što je u roterdamsku luku, na brodu Cosco Shipping Danube iz Ekvadora, stigao kontejner sa – bananama. Među bananama su ovi kriminalci u najveću luku Evrope dopremili 743 kilograma kokaina vrednog oko 56 miliona evra.

Dan kasnije, oko pola devet ujutru, poruka je stigla na telefon Miroslava Starčevića, nekadašnjeg policajca iz Loznice. “Dobro jutro, vuče”, pisalo je. “Što rade oni ludaci za kutiju, čitavu noć već slave.” Pošiljalac poruke je bio Radoje Zvicer, jedan od najtraženijih begunaca Evrope i glavešina Kavačkog klana. “ Ja šaljem kombi da bude tamo neđe, ako ćeš tvoje da nosim i prodam”, piše dalje Zvicer u porukama Starčeviću, a ovaj će sve to proslediti Mihajloviću, koji čeka instrukcije.

foto: eric bakker

Nije čudo što je Mihajlovićeva grupa odlučila da pošiljka stigne u Roterdam. Ta luka, kao i Flisingen, i zapravo cela Holandija, popularno su čvorište i baza za balkanske mafije kad treba dopremiti i rasturiti kokain iz Južne Amerike. Odavde se raspoređuje skupi beli prah, droga koja je odavno zašla u srednji stalež urbanih sredina. Proizvodnja kokaina dostiže rekorde, navode UN. Procene idu do toga da se godišnje obrne kokaina za 150 milijardi dolara. Balkanske kriminalne grupe od tog posla zarađuju sve više, držeći dobar deo evropske mreže. Prema ranijem izveštaju srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova, balkanski karteli kontrolišu oko 60 odsto kokaina koji uđe u Evropu preko luka u Španiji, Holandiji, Belgiji, Nemačkoj i Hrvatskoj. Tokom 2023, holandski istražitelji su presreli preko 45 tona kokaina u Roterdamu, sličnu količinu kao i godinu pre toga. I Holanđani su nedavno počeli da obraćaju više pažnje na Balkance, poput Kavačkog i Škaljarskog klana. Uprkos provaljenoj komunikaciji preko Skaja, ove grupe i dalje obilato koriste Holandiju za pomeranje droge i pranje novca.

ZANIMA IH VELEPRODAJA

Balkanske grupe su “žestoko upletene u trgovinu kokainom na veliko”, kaže nam Jari Liuku, načelnik policije Helsinkija, glavnog grada Finske. Liuku je do maja 2024. bio načelnik Europolovog centra u Hagu za borbu protiv krupnog organizovanog kriminala.

“Ovo je isplativo područje. Ako krijumčariš kokain u EU, po veleprodajnoj ceni bih rekao da je dvadeset do dvadesetčetiri hiljade evra za kilogram”, priča Liuku. U njegovom gradu, Helsinkiju, krajnja cena ide od 120 do 150 evra za gram.

Balkanci, kaže, jačaju decenijama. “Sada su daleko profesionalniji nego što su bili. Zato i kažem da su među najjačim organizovanim kriminalnim mrežama na svetu u ovom trenutku.”

Ali prljavi poslovi sve češće ostavljaju krvav trag širom Evrope. U ratu do istrebljenja, ranije poznatom iz Latinske Amerike ili filmova, Kavčani i Škaljarci ostavili su preko šezdeset mrtvih. Sačekuša je bilo i u Atini, Beču, Kijevu. Sukob ni izbliza nije gotov, a plen je i dalje obilan.

Balkanski karteli drže lavovski deo uvoza iz Brazila i Ekvadora i imaju čitave mreže u Holandiji i Belgiji. “Imaju dobre kontakte sa lokalnim narko-mrežama u celom svetu, sarađuju sa drugim organizovanim kriminalnim grupama, dele finansijske rizike i nove švercerske rute”, dodaje Liuku.

SARADNJA SA MAROKANCIMA

U Holandiji nemaju druge do da sarađuju sa “Marokanskom mafijom”, zapravo kriminalnom mrežom koju vode holandski državljani marokanskog porekla. Oni su glavne zverke u ilegalnoj prodaji kokaina i hašiša još od sedamdesetih.

Njihov bos Riduan Tagi (46) nedavno je u Amsterdamu osuđen na doživotnu robiju u čuvenom procesu “Marengo”, a zbog naručivanja pet ubistava, pokušaja ubistva, krađe i više dela u vezi sa posedovanjem oružja.

Banda je povezana sa ubistvima novinara, advokata, kao i sa uspostavljanjem zloglasne mučionice u jednom od brodskih kontejnera. Iako je u zatvoru u Vugtu, jednom od najstrožih u Holandiji, Tagi se sumnjiči da je iz ćelije dirigovao odredima smrti iz odmetničke moto-bande “Kaloh Vagoh”.

Sada, više od četiri godine nakon što su Mihajlović i Starčević razmenjivali opisane poruke, stvar je u rukama srpskog Tužilaštva za organizovani kriminal, koje te poruke sa Skaja navodi u optužnici protiv Balkanskog kartela.

“Holandske kriminalne grupe igraju bitnu ulogu u evropskoj trgovini drogom, posebno u lukama Holandije i Belgije”, kaže za “Vreme” Saša Đorđević iz Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. “Nemoguće je raditi na mestima poput Roterdama bez njihovih prstiju. Njihove usluge su skupe, a daje im se i deo profita.”

Kako kaže, balkanski kriminalci se oslanjaju na lokalce iz Holandije. “Ali neko iz same grupe nadgleda ceo proces, a poznati su po nemilosrdnoj kontroli.”

Kako to izgleda u praksi? Kokain iz Južne Amerike najčešće se krije u brodskim kontejnerima sa cvećem, bananama i slično. Kad stigne u luku, koristi se “metod zamene”, kako to zove holandska policija. “Vadioci kokaina” ulaze u luku i prebacuju drogu iz kontejnera čija su krajnja odredišta van EU pa će ih carinici verovatno proveravati – u kontejnere sa odredištem u drugoj luci u EU, koji se obično ne proveravaju.

U Roterdamu i okolini, omladina bez perspektive masovno se angažuje za “vadioce”, kaže policija. Tokom samo dve sedmice 2022. godine uhapšeno je 125 mladića starosti od 18 do 26 godina jer su pomerali kokain u roterdamskoj luci. Za taj posao potrebni su insajderi, podmićeni lučki radnici. A tu je izbor veliki – samo u luci u Roterdamu radi skoro dvesta hiljada ljudi. Zaposleni u luci koji obezbede jednodnevni pristup kriminalcu za to inkasiraju po pet ili deset hiljada evra svaki put.

Kada se kokain konačno izvuče iz luke, distribuira se širom kontinenta. Ako pošiljka nigde ne “padne”, profit se deli. Poruke sa Skaja pokazuju finansijske kalkulacije u ovom biznisu. “Nije baš sofisticirano, ali vide se računica i troškovnik”, kaže Đorđević. “Opredeljuju novac za razne troškove, plaćanje Kolumbijaca, kapetana broda, transporta, partnera u Evropi.”

KAD JE PAO SKAJ

“Policije širom Evrope, posebno u Holandiji, Belgiji i Francuskoj, zajedno sa partnerima sa Balkana, okasnili su u prepoznavanju opasnosti od balkanskih kriminalnih grupa”, kritikuje Đorđević. “Pa ipak, dešifrovanje Skaja i dalje istrage iznedrile su enormnu količinu informacija – tako nešto možda nikada više nećemo doživeti.”

Kako kaže Đorđević, u komunikaciji putem Skaja u celom svetu su, posle engleskog, najkorišćeniji jezici bili albanski i srpskohrvatski. Od 2020. i dešifrovanja aplikacije sve je više zaplena droge koju pomeraju balkanski karteli. Razni, jer ima ih mnogo, a Europol ih često naziva zbirno.

Tako ova evropska policijska agencija navodi da je između 2020. i 2023. zaplenjeno 26,5 tona kokaina koje su krijumčarili Balkanci, a to je četiri puta veća količina nego u prethodnom četvorogodišnjem periodu.

Razbijanje čet-programa je širom sveta dovelo do hapšenja 6500 ljudi, navodi Europol. Zaplenjeno je imovine u vrednosti od blizu milijardu evra, kao i oko sto tona kokaina i trideset miliona pilula poput ekstazija. Ti dokazi doveli su do nekoliko procesa i u Beogradu i u Podgorici, većina još traje.

U Beogradu je na godinu i po dana zatvora osuđen bivši operativac Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) Božidar Stolić za to što je prosleđivao poverljive informacije o klanu Veljka Belivuka – i to Berancu Filipu Goluboviću. Stolić je za to uzeo navodno svega 500 evra.

Bivša predsednica Vrhovnog suda u Crnoj Gori Vesna Medenica osuđena je na šest meseci zbog zloupotrebe službenog položaja. Protiv nje traje i drugi proces, jer se tereti da je deo kriminalne grupe koju je vodio njen sin, organizujući transport kokaina i švercovanih cigareta kroz luku Bar.

foto: europol

NE PRATI SE TRAG NOVCA

Još jedan slučaj iz Holandije privukao je pažnju holandske i srpske policije – slučaj bivšeg policajca-kriminalca Ljube Milovića iz Kotora. Njegova grupa je kao paravan koristila kompaniju “Blumen Market” iz Aranđelovca, koja tobože doprema cveće i voće. A zapravo je prevozila milionske sume, profit od kokaina, iz Holandije do Beograda. Konačno odredište bila je kotorska luka. Kao Deniz Mihajlović, i Milović je bio u kontaktu sa šefom Kavačkog klana Radojem Zvicerom. Optužnica srpskog tužilaštva tereti Milovića i ekipu da su u Srbiju prevezli preko šest miliona evra stečenih kokainom iz Ekvadora. Odatle, pare su luksuznim i blindiranim vozilima išle u Crnu Goru i Hrvatsku. Milović, kojeg zovu Oficir, navodno je čitavu šemu vodio sa Strahinjom Kutlešićem, kojeg zovu Salvatore.

“Ovo je slika iz Holandije iz magacina gde tovarimo za Srbiju”, pisao je Kutlešić u poruci Miloviću. Slika prikazuje logistički centar sa nizom “Skanijinih” kamiona. A onda snimak gomile novca, spakovanog u vakuumske vreće.

“Svake sedmice, imam dva sa rupom, pa mogu da ih kombinujem”, opisuje on kamione i svoje logističke mogućnosti pre nego što krene na pohvale osoblju: “I vozači saradnici, vrlo poverljivi, njih uvek platim tako da imaju interes i samo voze i ćute.” Njih dvojica raspravljali su kako prevesti 1,5 miliona evra. “Planiraj u 18h da donesu pare u magacin, biće tamo crna skanija BG tablice”, dogovaraju se. “Preuzimaš u BG prekosutra ujutru.”

Kako pokazuje prepiska, Kutlešić je obavljao mnogo posla za Milovića. “Ja sam u Alikanteu, sutra idem za Madrid, pa ću u Italiju, uglavnom telefon radi, jedino ako sam u avionu”, piše. Kutlešić je organizovao mnoge isporuke iz Holandije. Recimo, u maju 2020. Milović je poručio jednu “vožnju”. “Za jedan milion. (…) Možda bude i više.” Kutlešić brzo odgovara: “Kamion sreda popodne ili četvrtak, u Alsmeru, kao prošli put”, piše. Alsmer je varoš nadomak Amsterdama. “Sad ću da tražim turu za CG, ali ako je ne nađem, onda Beograd”, dodaje kurir-logističar Kutlešić. Bilo je barem petnaest sličnih tura, uvek na istu foru. Na mestu preuzimanja, isti šofer bi se sretao sa ljudima koji su pristizali luksuznim kolima, novac pakovao u “rupu” u kabini skanije i obaveštavao šefa koji bi mu rekao kuda tačno da vozi. Ako je odredište Beograd, koristila se pumpa “Knez Petrola” u Borči. Kamion bi bio ostavljen onde, a ključ u spoljnom rezervoaru za vodu. Neko bi preuzeo novac iz bunkera u kabini i ostavio 300-400 evra za šofera, koji je na suđenju tvrdio da nije znao za koga zapravo radi, da je dao otkaz i nadalje dobijao pretnje.

Ljubo Milović i njegov gazda Radoje Zvicer nalaze se na crnogorskoj poternici još od jula 2022. godine, zbog šverca droge i upravljanja kriminalnom grupom. Obojica su još u bekstvu.

Za vlasnikom transportne firme “Blumen market”, koji je takođe u bekstvu, poternica nije raspisivana mesecima. Kako kažu neki novinari koji su pratili slučaj, on je praktično pušten da pobegne.

Uopšte, razbijanje Skaja u Srbiji je dovelo do hapšenja, ali uvek samo na površini. Trag novca i masovno pranje nikada nisu dodirnuti. To je jedan od razloga za skepsu zapadnih istražitelja prema srpskim kolegama.

HOLANDIJA POSTAJE NARKO–DRŽAVA

Prisustvo globalnog kriminala sve se više preliva u holandsko društvo. Neke od svežijih vesti crne hronike: dva dečaka ubijena u obračunu kalašnjikovima, majka ubijena pred decom, ljudska glava ostavljena pred nargila-bar u Amsterdamu.

Tu su i klasične mafijaške sačekuše. Advokat Derk Virsum, koji je zastupao Nabila B. – krunskog svedoka protiv Tagijevog klana – ubijen je pred kućom. Dvojica ubica likvidirala su usred belog dana istraživačkog novinara Petera de Vrisa, koji je takođe savetovao Nabila B.

Ljude još više brinu takozvana Vergismoorden – ubistva greškom – koja su postala skoro uobičajena u Amsterdamu. “Čovek je ubijen baš onde, bila je greška”, priča jedan smetlar u amsterdamskoj četvrti Nju vest.

“Zakukuljeni ljudi su tražili nekog drugog, rano. Pomešali su mete. Čuo sam kalašnjikov, kao ra-ta-taa, mislio sam da je vatromet. Ali, potom sam video policiju i čuo da je ubijena pogrešna osoba. Trebalo je da bude osveta za neku neisplaćenu drogu ili slično”, dodaje. Kaže, podzemlje je izašlo na površinu i običan svet se plaši. “Svako malo čuješ pucnje. Onda bude mirno, pa dođe opet, čuju se kalašnjikovi”, kaže ovaj čistač, koji je na ulicama dok grad spava.

U južnom delu Roterdama, nedaleko od luke, gde u bungalovima i niskim zgradama živi običan svet, početkom prošle godine jako je puklo. Ostao je stambeni blok u ruševinama i crna čađ na zidovima. U jednom od stanova bila je laboratorija za proizvodnju droge, onde se “sekao” kokain – dodavalo se koješta da se razblaži i tako više zaradi. Sve je eksplodiralo, troje ljudi je poginulo.

Samo tokom 2023. holandska policija je otkrila 151 laboratoriju, mahom one u kojima se prave sintetičke droge ili izvlači kokain iz materija u kojima je bio skriven, recimo kravljih koža ili ćumura. Bila je to rekordna godina, a opet verovatno samo vrh ledenog brega.

Tokom prve polovine prošle godine, u nekoliko eksplozija u laboratorijama stradalo je desetoro ljudi, a petoro je povređeno. Neke od laboratorija su u stanovima ili podrumima usred stambenih četvrti.

“Za kriminalce je korisno da budu locirani blizu luke, jer droga tamo stiže”, kaže Vilem Velders, koji se u policiji bavi borbom protiv narkotika.

NOVO SASTAJALIŠTE BOSOVA

Posle Dubaija, Medeljina, Njujorka i Majamija, deluje da Amsterdam i Roterdam postaju stecišta globalne trgovine drogom, ocenjuje Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. U barovima i hotelima dve holandske metropole vagaju se ponuda i potražnja, pregovara se i plaćaju ogromne sume za robu.

Veliki finansijski sektor i profitabilno tržište nekretnina ostavljaju kriminalcima prostor da operu prljav novac. Smatra se da je Amsterdam centar evropskog ogranka havale – neformalnog transfera novca kojim se godišnje prebaci oko deset milijardi evra, bez ikakvih pisanih tragova.

U najjužnijem holandskom gradu Mastrihtu pričamo sa Markom Šmicom, savetnikom koji pomaže vladinom telu za borbu protiv organizovanog kriminala. Šmic je zabrinut. Jako je pogođena i provincija Limburg, u kojoj je Mastriht.

“Limburg je privlačan (stranim kriminalcima) jer smo uz granicu, odlično povezani infrastrukturno i finansijski. Ovde su saobraćajne žile kucavice. Preko granice važi drugo pravo. Mi suštinski ovde podmećemo kofu da uhvatimo olujne padavine.” Šmic se bavi još jednim problemom. Kamp-parkovi u ovom delu zemlje, načičkani uz granicu ka Belgiji i Nemačkoj, sve češće su pribežište kriminalaca. Veruje se da onde mafija krije drogu i novac, kao i da onde odsedaju njihovi šoferi i kuriri.

Jedan bivši holandski portparol policije rekao je reporterima “Vremena” da iz ovakvih parkova, u kojima su brvnare ili mesta za kamp-prikolice, operišu i grupe iz Srbije povezane sa Škaljarskim ili Kavačkim klanom.

KUĆE DUHOVA

“Srbi koji skupljaju novac iz luka tu iznajmljuju kuće, a šoferi tamo zanoće između poslova. Tu privremeno drže drogu i keš”, priča naš izvor. “To je kao neka sigurna kuća. Odatle se droga razvozi ka Srbiji, Crnoj Gori, Španiji i po Holandiji.”

Tvrdi da dva kotorska klana imaju ćelije po celoj Holandiji. “Veoma su aktivni i agresivni. Ne samo da su umešani u izvlačenje kokaina iz luka poput Roterdama i dalji transport po Evropi, već iznajmljuju kuće i skladišta”, priča. Navodno, balkanski klanovi najme kuće u kamp-parkovima legalno, a onda ih dalje iznajmljuju drugim kriminalcima kao sigurna mesta, da obave šta imaju pa nestanu. Ovaj bivši policijski službenik dodaje da “Srbi agresivno kupuju nekretnine u Holandiji, Nemačkoj i Belgiji. Kupuju građevinske firme, investiraju u restorane, kafiće, druge biznise. Znam za salon za manikir gde ne vidiš nijednu mušteriju, ali su prihodi tobože milionski. Čisto pranje para.”

Sve te informacije teško je proveriti. Policije Holandije i Belgije, koje su prethodnih godina nekoliko puta hapsile ljude povezane sa Kavačkim i Škaljarskim klanom, ne žele da govore o ovoj temi. U Europolu su nam zvanično rekli da “trenutno nemaju nikog ko može da govori” o ovome. Srpski MUP je ignorisao upite “Vremena”.

Holandski kriminolog Siril Fijnaut kaže da mu priča o vladavini Balkanaca kamp-parkovima zvuči logično: “Za ljude sa Balkana, kao i za italijansku mafiju, Limburg je takoreći lepo mesto jer su blizu granice Belgije i Nemačke. Mnogo ljudi sa Balkana živi u Nemačkoj. Severni Limburg je tik do Rurske oblasti.”

Fijnaut kaže da nije čudno što srpski kriminalci puštaju korenje na razvijenom zapadu Evrope, koji za njih nudi mnogo više izvesnosti od “neke banana-republike”.

Izvor “Vremena”, bivši portparol policije, smatra da holandske službe stvar i dalje ne shvataju ozbiljno. Kaže, balkanska mafija je daleko disciplinovanija od marokanske. I tvrdi da srpska policija odbija da do kraja sarađuje u istragama.

“Naša policija je uplašena da sa njima deli informacije jer one odmah procure ka kriminalcima”, kaže ovaj izvor i dodaje: “Postaje sve ozbiljnije. Ne znamo kako sa tim da izađemo na kraj.”

Ovaj tekst je nastao uz podršku
Journalismfund Europe.