Uzeti zajedno, frazeološki srpsko-engleski i englesko-srpski rečnici Živorada Kovačevića sadrže oko 3200 stranica ili – kao što je autor pomenuo u jednom intervjuu – oko pet kila žive vage. Reč je o dragocenom poduhvatu, ne samo zato što su to jedini takvi rečnici na srpskom jeziku (hrvatski pandan iz 1982. je daleko skromnijeg obima) već i stoga što osim idioma, fraza i uzrečica, Kovačevićevi rečnici sadrže i obično teško prevodive poslovice. Posebnu poslasticu za sve koje zanima prevođenje sa srpskog na engleski i obratno predstavljaju takozvani „lažni prijatelji“, odnosno fraze i reči koje mame na grešku, kao što je, na primer, pridev „pathetic“ koji na engleskom ne znači patetično, nego jadno iliti bedno.
Rečnici su po definiciji suvoparne knjige bez autorovog ličnog pečata, ili bi takvi trebalo da budu, ali Kovačević je i tu izuzetak: njegovo lično iskustvo i književni ukus pomaljaju se iz mnogih odrednica. Već na samom početku, naime, nalazimo na frazu „Ako ne umemo dobro da radimo, bar ćemo znati dobro da se bijemo“, kojom je Slobodan Milošević početkom 1991. na sastanku sa gradonačelnicima srpskih gradova najavio raspad Jugoslavije. Nakon što je prevod ove rečenice „pozajmio“ iz knjige Lore Silber i Alana Litla „Smrt Jugoslavije“, Kovačević nastavlja: „uporedi: antibirokratska revolucija * asimetrična federacija * dogodio se narod * etničko čišćenje * Evropa sada! * Hrvatska puška na hrvatskom ramenu! * jogurt revolucija * kolateralna šteta * Kosovo je najskuplja srpska reč * Mir nema alternativu * mitinzi istine * nebeski narod * Niko ne sme da vas bije! * Odlučimo sami o našoj sudbini! * ostaci zaklanog naroda * preseljenje stanovništva* prisilno iseljavanje * Samo sloga Srbina spasava * slovenačko proleće * Srbija se saginjati neće * zaštićena zona * zelena transverzala * zona zabranjenog leta.“ Deset krvavih godina u svega nekoliko redova! Odrednica „govoriti istinu“ pak, sadrži isključivo primere iz špijunskih romana „Tihi Amerikanac“ i „Naš čovek u Havani“ engleskog pisca Grejema Grina, a odrednica „linija“ izgleda ovako: „vidi: borbena linija * čuvati liniju * držati se partijske linije * držati se srednje linije * ići linijom najmanjeg otpora * i najmanje skretanje s partijske linije * prva odbrambena linija * službena linija * u krajnjoj liniji * zagovornik čvrste/tvrde linije.“
Prevođenje fraza, idioma i poslovica je klizav teren i za dobre poznavaoce engleskog i srpskog, a Kovačević se u svoj poduhvat, na kome je u slobodno vreme radio punih četrnaest godina, upustio hrabro, ne bežeći ni od slenga i psovki. Mnogi će, na primer, biti iznenađeni da Englezi imaju gotovo identičan izraz za besmislenu govoranciju kao i Srbi: talking cock, odnosno „sviranje kurcu“, a autor ovog teksta je za poslovicu „velikom dupetu se muda mere“ prvi put pročitao u Kovačevićevom rečniku.
„Lažni prijatelji“, koji čine posebnu celinu na kraju englesko-srpskog frazeološkog rečnika, mogu se nabaviti i kao posebna knjiga (Albatros, Beograd 2010). Kovačević je pre godinu dana ispričao da je inspiraciju za sastavljanje rečnika posvećenog ovoj kategoriji dobio gledajući očajno prevedene filmove na nekim beogradskim televizijama („Umrla su mi kola„), kao i gafovima srpske diplomatije: tako se jedan visoki diplomata na međunarodnom skupu predstavio kao „article (član, tj. paragraf) of the Yugoslav delegation„, dok je bivši šef diplomatije demonstrirao svoje znanje engleskog bukvalno prevodeći frazu „mešati babe i žabe“ (mixing frogs and grandmothers) umesto da upotrebi engleski ekvivalent (apples and oranges, tj. „jabuke i pomorandže“). U počast Živoradu Kovačeviću, a na polzu naših čitalaca, prenosimo izbor lažnih prijatelja:
Academia ne znači akademija već univerzitet, (Akademija je Academy). Isto tako, academic ne znači akademik, već univerzitetski profesor.
Athlete u američkom engleskom ne znači atleta, već sportista, a u britanskom engleskom se za sportista kaže sportsman (što znači i lovac i džentlmen).
Baby shower na znači tuš za bebe, već kućna svečanost na koju se donose pokloni za bebu.
China ne znači samo Kina već i porculan, porculansko posuđe.
Easy game ne znači jednostavna igra, već lak plen, laka žrtva. Isto tako Fair game ne znači poštena igra već idealna/laka meta.
Extend one’s sympathy to someone ne znači pokazati prema kome simpatije, nego izraziti saučešće, saosećanje.
Feed the fishes ne znači hraniti ribe, već a) utopiti se, udaviti se, ili u britanskom engleskom b) dobiti morsku bolest.
Genial po pravilu ne znači genijalan, već ugodan, vedar, srdačan.
Give someone a piece of one’s mind ne znači dati kome svoje mišljenje, već ispreskakati koga na pasja kola, izbrusiti koga, održati kome vakelu.
I can’t help myself ne znači ne mogu sebi da pomognem, već ne mogu prosto odoleti.
In bad odor ne znači smrdeti, već biti u nemilosti.
Jump out of one’s skin ne znači iskočiti iz sopstvene kože već prestraviti se, šokirati se.
Milk and water ne znači mleko pomešano s vodom, već luk i voda, slab i bezbojan.
Nobody’s home ne znači da nema nikog kod kuće već (a) (u slengu) odsutan duhom ili (b) (takođe u slengu) nije sasvim čitav, fali mu daska u glavi.
On the button ne znači na dugme, već tačno na vreme.
On time ne znači samo na vreme, već i na otplatu.
Poetic justice ne znači poetska pravda, već božja pravda.
Put someone in the club ne znači učlaniti koga u klub, već napraviti kome dete.
Red eye ne znači samo crvene oči (od nespavanja), već i a) znak za opasnost na putu b) brancin ili druga morska riba sa crvenim očima c) noćni let d) loš viski, brlja.
Smoking gun (pištolj iz koga izlazi dim) je vrlo čest engleski kolokvijalizam u značenju nepobitan dokaz.
Take to the cleaners ne znači samo odneti na hemijsko čišćenje, već i opelješiti, očerupati do gole kože.
Wet blanket nije samo mokro ćebe, već i a) mrzovoljac, onaj ko kvari drugima raspoloženje; b) hladan tuš.
Svoj neverovatno bogat život Živorad Kovačević, političar, diplomata i pisac, okončao je 23. marta 2011. uveče.
Rođen je 30. maja 1930. u Jagodini. U Beogradu je završio Šestu mušku gimnaziju i diplomirao 1952. godine na Visokoj novinarsko-diplomatskoj školi u Beogradu. Magistrirao je političke nauke 1961. na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji, na temu upravljanja gradovima, i specijalizirao međunarodne odnose 1963. na Harvardu, SAD.
U Beogradu je 1948. godine osnovana Visoka novinarsko-diplomatska škola, u kojoj se Kovačević školovao zajedno s Jugom Grizeljom, Aleksandrom Nenadovićem, Vladimirom Bulatovićem Vibom, Vaskom Ivanovićem, Draganom Markovićem… Odatle, možda, potiče njegova uvek odlična komunikacija s novinarima. „Bila je to sjajna škola“, sećao se kasnije. „Učili smo po nekoliko jezika, što je u ono vreme bilo fantastično.“
Ambasador Jugoslavije u Vašingtonu bio je od 1987. do 1989, kada je opozvan zbog neslaganja sa politikom Slobodana Miloševića. Tokom tog kratkog ambasadorskog mandata bitno je doprineo prebacivanju zaostavštine američkog naučnika srpskog porekla Nikole Tesle u Beograd.
Posle otkaza u Ministarstvu spoljnih poslova povukao se 1991. u prevremenu penziju. Bio je aktivan član nekoliko nevladinih organizacija, od 1994. u Evropskom pokretu u Srbiji, čiji je predsednik postao 1999.
Autor je knjiga Urbanizacija u svetu i u Jugoslaviji„, „SAD i jugoslovenska kriza, Srbija i svet: između arogancije i poniznosti, Međunarodno pregovaranje i Amerika i raspad Jugoslavije, kao i tri rečnika na kojima je radio 14 godina: Srpsko–engleski rečnik idioma, izraza i izreka, Englesko–srpski frazeološki rečnik i Srpsko–engleski frazeološki rečnik. Pomenute rečnike Živorada Kovačevića stručnjaci su ocenili kao „daleko najveći dvojezični rečnik engleskih idioma koji je dosad objavljen kod nas, a vrlo verovatno i u svetu“ i rečnik koji „u svim elementima zadovoljava najviše standarde, a negde ih prevazilazi“.
„Zamišljam vreme kada neko bude listao neki od mojih rečnika, pa se zapita: zamisli, autor ovog rečnika je bio i gradonačelnik, ministar i ambasador… Nadam se da će tako i biti“, ispričao je u intervjuu za „Ilustrovanu politiku“ pre neku godinu. „Jer, gradonačelnik, ministar i ambasador može da bude svako ko ima podršku partije, stranke. A ovo čovek može da uradi jedino – sam.“
Sam je imao privilegiju da lično upozna šestoricu predsednika Sjedinjenih Američkih Država – Džona Kenedija, Ričarda Niksona, Džeralda Forda, Džimija Kartera, Ronalda Regana i Džordža Buša starijeg. Uz njih i petoricu državnih sekretara – Henrija Kisindžera, Sajrusa Vensa, Džordža Šulca, Džejmsa Bejkera i Lorensa Iglbergera, i tri savetnika za nacionalnu bezbednost: pored Henrija Kisindžera, još i Zbignjeva Bžežinskog i Brenta Skoukrofta.
Podjednako je cenio svoja studentska poznanstva, smatrajući da su mu bila značajnija od magistrature.
Na specijalizaciji iz međunarodnih odnosa na Harvardu mentor mu je bio Henri Kisindžer. „Mnogo kasnije, Henri Kisindžer mi je izuzetno pomogao kao ambasadoru SFR Jugoslavije“, ispričao je u razgovoru za „Ilustrovanu politiku“. „On je bio velika zvezda, još u žurbi. Na moje iznenađenje, pre nego što je počeo izlaganje, rekao je: ‘Ne smem da započnem, a da prethodno ne pozdravim svog velikog prijatelja, ambasadora Jugoslavije.’ Bio sam zbunjen, ali time mi je, praktično, otvorio sva vrata.“
Smatrao je srećom što je gradonačelnik Beograda postao u vreme velike ekspanzije, ali i nesrećom što je na tom mestu zamenio Branka Pešića, „originalnu ličnost izuzetnih sposobnosti i energije, koji je istinski bio posvećen Beogradu kao niko pre, a rekao bih, ni posle njega“.
Sve to je preživeo i, na našu sreću, za sobom ostavio delo po kom će biti pamćen.
A.Ć.
