Apokalipsa na Bliskom istoku

Da SAD planira akciju u saradnji sa Izraelom govorilo se tokom januarskih protesta u Iranu, a naročito posle naglog odustajanja Donalda Trampa od obećanja narodu Irana da će SAD podržati njihovu pobunu i smenu vlasti. Na njegovu odluku da ne interveniše, kako je pisao “Aksios” sredinom januara, uticao je izraelski premijer Benjamin Netanjahu, koji je od njega zatražio da odloži napad na Iran dok se Izrael bolje ne pripremi za očekivani odgovor Irana. Mesec dana kasnije, prilikom susreta sa Trampom u Vašingtonu, Netanjahu je izjavio da, ako SAD postigne sporazum sa Iranom, “on mora sadržati elemente koji su vitalni za Izrael”, odnosno, obustavu iranskog nuklearnog programa, ograničenje balističkih raketa i razbijanje mreže proksija Irana (“Osovina otpora”), koja uključuje Hezbolah u Libanu, Hute u Jemenu, šiitske milicije u Iraku, Hamas i Palestinski islamski džihad.

Tokom februara, vojno prisustvo SAD u Arapskom moru znatno je povećano. Odlučan u demonstraciji svoje pomorske sile, SAD je strpljivo čekao da flota stigne. Krajem prošle nedelje tamo je bio usidren nosač aviona na nuklearni pogon USS Abraham Linkoln, dug 333 metara i širok skoro 77, sa posadom od 5680 članova, među kojima su i piloti 90 borbenih aviona koje nosi. Pored Linkolna, još najmanje 13–16 ratnih brodova – nosača aviona, razarača sposobnih za izvođenje raketnih udara dugog dometa i tri specijalizovana broda za obalsku borbu čekali su spremni za akciju. Nosač aviona USS Džerald R. Ford pozicionirao se blizu Izraela, kao podrška. U petak uveče, dok su pregovori sa Iranom još uvek trajali, flota SAD u regionu porasla je za oko 10.000 vojnika.

Tramp je najavio da će odluku o napadu na Iran doneti na osnovu procena specijalnih izaslanika Stiva Vitkofa i svog zeta Džareda Kušnera, kojem je u februaru dodelio funkciju “izaslanika za mir”. Treća runda pregovora između SAD i Irana, sa posrednicima iz Omana, završena je u petak, 27. februara uveče u Ženevi. Uz najavu nastavka u ponedeljak, 2. marta, u Beču, predstavnik Omana je rekao da su pregovori teški, ali idu u dobrom smeru. Abas Aragči, iranski ministar spoljnih poslova, izjavio je za ABC da je iranska strana napustila Ženevske pregovore sa “sporazumom nadohvat ruke” i razumevanjem da “mogu postići dogovor sledeći put kada se sretnu”.

Specijalni izaslanici Donalda Trampa nisu ništa rekli, ali te večeri je delovalo da je sprečavanje vojnog sukoba još uvek opcija. Američki državni sekretar Marko Rubio upozorio je ambasadore SAD na Bliskom istoku da prestanu sa javnim komentarisanjem, kako ne bi potkopali pritisak Donalda Trampa na Iran da se odrekne svojih kapaciteta za proizvodnju nuklearnog oružja.

U noći između petka i subote, koristeći društvene mreže, Tramp je objavio da SAD, u saradnji sa Izraelom, kreću u “masivnu operaciju” kako bi dokrajčili Iran kao pretnju i pozvao na promenu režima. U obraćanju dugom osam minuta naveo je da “Iran nikada neće imati nuklearno oružje”, te da je cilj napada “odbrana američkog naroda eliminisanjem direktnih pretnji iranskog režima, zlobne grupe veoma tvrdih, užasnih ljudi” čije “aktivnosti direktno ugrožavaju SAD”. Tramp je naveo više netačnih tvrdnji dok je objašnjavao da SAD nemaju drugog izbora nego da napadnu, pošto iranski režim “neće dati ono što moramo da imamo”. Direktno se obrativši članovima Islamske revolucionarne garde i drugim oružanim snagama Irana, pozivao ih je da polože oružje: “Dobićete potpuni imunitet ili ćete se suočiti sa sigurnom smrću.”. A “velikom, ponosnom narodu Irana” poručio je da je “večeras čas slobode blizu… kada završimo, preuzmite svoju vladu. Biće vaša.”

Kao ključne vojne ciljeve Tramp je naveo iste one koje je i Netanjahu naveo nekoliko nedelja ranije. Dodao je još samo uništenje Iranske vojne mornarice.

foto: ap

EPSKI BES RIČUĆEG LAVA

Operacije “Epski bes” (SAD) i “Ričući lav” (Izrael) počele su u subotu, oko 7h ujutru po lokalnom vremenu. Za razliku od napada na nuklearne kapacitete Irana prošle godine, primarni cilj ovih operacija jeste uništenje iranskog religijsko-političkog vrha. “Njujork tajms” piše da je CIA mesecima pratila, identifikovala lokacije i obrasce kretanja ajatolaha Alija Hamneija. Agencija je saznala da će u subotu ujutru u svojoj kancelariji ajatolah održati sastanak visokih zvaničnika, a Izrael je na osnovu tog saznanja, dva sata nakon početka operacije, sa 30 bunker buster bombi gađao zgradu u Teheranu.

foto: ap

Bela kuća i CIA odbili su da komentarišu navode ovog medija da je uspeh akcije rezultat njihovih višemesečnih priprema i dobrih obaveštajnih podataka SAD. S druge strane, “Gardijan” piše da je Izraelski portparol odbrane rekao kako je vojna kampanja iskoristila “operativnu priliku”, ali da je planiranje, kao i lobiranje izraelskog premijera trajalo mesecima. U napadu je, pored ajatolaha Hamneija, ubijeno više od četrdeset iranskih vođa iz redova Islamske revolucionarne garde, Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, Ministarstva odbrane i drugih.

Tokom vikenda, Izrael je ponosno objavio da je izveo najveću vojnu akciju u svojoj istoriji: u prva 24 sata angažovano je preko 200 borbenih aviona, lansirano više od 1200 projektila, i uspešno pogođeno 500 vojnih objekata. Sa svoje strane, SAD je u ponedeljak uveče objavio da je njegova vojska izvela napade na preko 1250 ciljeva, uključujući komandne centre, ključne štabove Iranske revolucionarne garde, integrisane sisteme protivvazdušne odbrane, lokacije balističkih raketa, brodove i podmornice, lokacije protivbrodskih raketa, vojne komunikacione mogućnosti…

Kao odgovor na napade, Iran je ispalio rafalnu mrežu raketa i dronova na Izrael i zemlje Persijskog zaliva u kojima se nalaze američke vazduhoplovne baze – Katar, Kuvajt, Ujedinjene Arapske Emirate te sedište Pete flote SAD u Bahreinu. Teheran je gađao rafineriju nafte u Saudijskoj Arabiji i energetsko postrojenje u Kataru, zaustavivši proizvodnju tečnog prirodnog gasa. Iranske snage su napale i brodove SAD, ali bez uspeha. Štaviše, izgubile su jedanest svojih plovila. Katar je oborio više iranskih aviona, ali i tri američka – greškom.

Iranska revolucionarna garda je objavila da će zapaliti svaki brod koji se približi Ormuskom moreuzu. Ovaj tesnac povezuje najveće proizvođače nafte u Persijskom zalivu sa Omanskim zalivom i Arapskim morem. Informacije od utorka ukazuju na to da moreuz kroz koji prolazi oko petina ukupne svetske trgovine naftom još uvek nije zatvoren. Pošto je do sada u borbama oštećeno pet komercijalnih brodova, više od 150 njih usidreno je u Zalivu Omana i čeka, što svetsku ekonomiju košta milione dolara.

foto: ap

U utorak ujutru iranski Crveni polumesec objavio je da je najmanje 787 osoba ubijeno, uključujući i više od 165 devojčica, mahom uzrasta od 7 do 12 godina. Norveška organizacija “Hengav” saopštila je da je broj žrtava trećeg dana dostigao najmanje 1500, uključujući 200 civila i 1300 pripadnika iranskih snaga. SAD je objavio da je šest njegovih vojnika poginulo u akcijama, a 18 je ozbiljno ranjeno.

PRELIVANJE KONFLIKTA

foto: ap

Predsednik Irana Masud Pezeškijan osudio je ubistvo vrhovnog vođe kao “veliki zločin” i obećao odgovor. “Ovaj veliki zločin nikada neće ostati bez odgovora i okrenuće novu stranicu istorije islamskog sveta i šiitizma. Čista krv ovog velikog vođe poteći će kao bučni potok i iskoreniti američko-cionističko ugnjetavanje i zločine”, navodi se u saopštenju, prenosi “Al Džazira”.

Ova izjava je bila poziv na protest i odmazdu. Iran zna da ne može da pobedi SAD i Izrael u ratu, ali dovodeći region u krizu, stvoriće pritisak na Trampovu administraciju kod kuće i u inostranstvu. Zbog toga je mobilisana “Osovina otpora”, mreža regionalnih aktera spremnih da osvete smrt vrhovnog vođe i kršenje iranskog suvereniteta. Uprkos oslabljenom Iranu, njegove pristalice u regionu odazvale su se pozivu. U ponedeljak je Hezbolah iz Libana napao severni Izrael velikim brojem raketa. U Iraku, proiranska milicija napala je američke snage u Hariru i međunarodni aerodrom “Erbil”. U Jemenu, Huti su nastavili pomorske napade u Crvenom moru, a napadnute su američka ambasada u Kuvajtu i britanska vazduhoplovna baza na Kipru.

Njihovi napori su ograničeni i biće još više oslabljeni sa “širokim talasom udara” nesporno nadmoćnog Izraela na Hezbolah i Iran. Pošto je Izrael naredio evakuaciju juga Libana, više od 29.000 ljudi raseljeno je u skloništa u iščekivanju kopnene invazije.

Na ovo prelivanje konflikta zemlje regiona upozoravale su ranijih meseci. Osim destabilizacije zemalja koje se ponose time da su sigurno utočište u turbulentnom regionu, a čiji su civilni aerodromi i hoteli postali mete, za SAD su važnije ekonomske posledice (cene nafte, prirodnog gasa i zlata rastu), koje će negativno uticati na američko tržište. Po poslednjim istraživanjima “Ipsosa”, Trampa podržava tek 39 odsto građana. Njegovo insistiranje na tome da ne uvlači SAD u nove ratove sada je pod znakom pitanja – u ponedeljak je izjavio da bi operacija “Epski bes” mogla da traje i više od pet nedelja i odbio da isključi mogućnost slanja američkih trupa u region. Zajedno sa posledicama objavljivanja dosijea “Epstin”, akcijama ICE i ubistvima u Mineapolisu, jasno je da će ovo biti teška izborna godina za republikance. Kada je Izrael u pitanju, Netanjahu uživa podršku i širenjem konflikta sigurno će iskoristiti priliku da nanese što veću štetu protivnicima, proširi i učvrsti svoju sferu uticaja i sebi obezbedi još jedan premijerski mandat na izborima u oktobru.

U Pakistanu je tokom protesta, u sukobu između policije i proiranskih demonstranta, stradalo najmanje 24 ljudi, a u pojedinim delovima proglašen je trodnevni policijski čas. U Iraku je na stotine proiranskih demonstranata pokušalo je da dođe do ambasade SAD, zbog čega su upotrebljeni suzavac i gumeni meci, a policija je slično reagovala i u Kašmiru. U Turskoj, Indiji i Bangladešu održani su protesti koji osuđuju napad na Iran i ubistvo ajatolaha Hamneija. Manji antiratni protesti zabeleženi su u Grčkoj i Velikoj Britaniji.

REAKCIJE NA NAPAD

Kao što je i očekivano, lideri EU i zapadnih zemalja pozivaju na uzdržanost i diplomatiju, a u subotu je sazvana hitna sednica Saveta bezbednosti UN. Nemačka je, za razliku od Francuske i Britanije, bila unapred informisana o napadima, što ukazuje na promenu u odnosima SAD prema Evropskoj trojci. Velika Britanija i Francuska su osudile politiku i nuklearne ambicije Irana, te pozvale na prekid napada i rekle da Iran “mora da shvati da sada nema drugu mogućnost osim da se uključi u pregovore o svom nuklearnom programu u dobroj veri”. Tri zemlje su objavile i zajedničko saopštenje u kojem pozivaju na nastavak pregovora, te da, “na kraju krajeva, iranskom narodu mora biti dozvoljeno da odluči o svojoj budućnosti.”

Premijer Starmer je u obraćanju dodao da Britanija nije bila uključena u početne napade i da se “neće pridružiti ofanzivnoj akciji”, mada će dozvoliti SAD korišćenje britanskih baza za “odbrambene” napade na Iran, što ga nije spaslo Trampovih kritika. U isto vreme, premijer Španije Pedro Sančez strogo je odbio da stavi španske baze na raspolaganje SAD, zbog čega je, javlja “Rojters”, petnaest američkih aviona napustilo vojne baze “Rota” i “Moron” na jugu Španije. Za nekoliko se zna da su sleteli u Nemačku.

Iz EU stižu slične poruke od Kaje Kalas, visoke predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost, te Ursule fon der Lajen. Pozivajući na uzdržanost, zaštitu civila i puno poštovanje međunarodnog prava, EU će nastaviti da doprinosi diplomatskim naporima u cilju smanjenja tenzija i postizanja trajnog rešenja u cilju sprečavavanja Irana da poseduje nuklearno oružje.

Američki senator Lindzi Grejem, savetnik za spoljnu politiku koga često zovu “Trampov šaptač” zbog uticaja koji ima na predsednika SAD, poruke iz Evrope opisao je kao “patetično slabe” i “ogromno razočaranje”. Sve one koji nisu direktno podržali SAD optužio je za licemerje jer ukrajinskom narodu pomažu, a “odbijaju da pomognu iranskom narodu”. Pregovore sa Iranom, iako je u nedelju i sam Tramp nagovestio da je spreman da na njih, Grejem zove pregovorima sa “verskim nacistima” i “fanaticima”. Aktuelnu špansku vladu nazvao je “zlatnim standardom patetično slabog evropskog vođstva”, vladom koja je “izgubila je svoj moralni put” i da će “istorija zabeležiti gde je Španija bila” dok su SAD pokušavale da uklone iranski režim.

Koje su njegove reakcije na odgovor Rusije, ako ih je i bilo, nije poznato, ali kako prenosi ruski TASS, predsednik Vladimir Putin je ubistvo ajatolaha Hamneija nazvao “ciničnim kršenjem svih normi ljudskog morala i međunarodnog prava”. Rusija, dugogodišnji saveznik Irana, objavila je da je u subotu ujutru, posle smrtonosnog napada, Abas Aragči, ministar spoljnih poslova Irana, pozvao svog pandana Sergeja Lavrova, te da je Lavrov izrazio saosećanje sa Iranom i obećao verbalnu podršku.

“Politiko” ocenjuje da ova reakcija ukazuje na jaz između ruske antizapadne retorike i stvarne vojne podrške saveznicima. Iran je obezbedio dronove i rakete Rusiji, a potpisan je i sporazum o strateškom partnerstvu u aprilu 2025, iz kog je Moskva isključila klauzule o međusobnoj odbrani objašnjavajući da se ne uspostavlja “vojni savez”. Tokom napada na Iran u junu 2025, Putin je branio neutralan stav Rusije time da u Izraelu živi skoro dva miliona bivših sovjetskih građana, što ga “gotovo čini ruskim govornim područjem”, ali tu su i želja da se izbegne direktna konfrontacija sa SAD, te čuvanje resursa za rat u Ukrajini.

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je na društvenim mrežama da je Peking “veoma zabrinut” zbog udara, te da “suverenitet, bezbednost i teritorijalni integritet Irana treba poštovati”, a Kuba je bila najglasnija, nazivajući napad na Iran flagrantnim kršenjem međunarodnog prava i Povelje UN.

Bahrein, Jordan, Kuvajt, Katar, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati u zajedničkom saopštenju osudili su iranske “neselektivne i nepromišljene raketne i napade dronovima” kao “opasnu eskalaciju” koja je narušila suverenitet država i ugrozila civile. Mnoge od njih, uključujući Jordan i Saudijsku Arabiju, uskratile su SAD pravo preleta radi napada na Iran. Tramp je objavio da u narednom periodu neke od njih mogu promeniti stavove i priključiti se SAD i Izraelu u napadima na Iran.

Libanski lideri su pozvali na zaštitu civila i iskazali zabrinutosti zbog reakcija Hezbolaha, s pravom imajući u vidu da se konflikt preko vikenda prelio u tu zemlju.

Kanada je podržala napad na Iran, kao i Australija, koja smatra da Teheran stoji iza dva nedavna teroristička napada u toj zemlji.

foto: ap

NEZAKONITOST UDARA

U SAD, demokrate su oštro kritikovale napad na Iran, ocenivši ga nezakonitim. Republikanci i Bela kuća tvrde da je predsednik delovao zakonito kako bi zaštitio američke snage i saveznike i da primenjuje izvršno ovlašćenje kako bi brzo reagovao jer su životi ugroženi. Ustav SAD daje moć Kongresu a ne predsedniku “da objavi rat”, dok Zakon o ratnim ovlašćenjima na koji se Tramp poziva zahteva konsultacije “u svakom mogućem slučaju” i ograničava jednostrana neprijateljstva na period od 60 dana, osim ako Kongres ne odobri nastavak.

Najznačajnija stvar u vezi sa dosadašnjom argumentacijom Trampove administracije za rat sa Iranom – postojanje neposredne pretnje – jeste da ona ne postoji, piše “Politiko”. I zaista, Tramp je objavio da iranski režim “direktno preti” SAD, ali nije naveo konkretan primer. Ono što iznova spominje jeste “opasan” program nuklearnog naoružanja – isti onaj za koji je dramatično objavio da je “potpuno uništen” (obliterated) u junu 2025. Izveštaji ukazuju na to da je posle napada većina iranskog uranijuma ostala ispod ruševina.

Na kraju, argument da Iran predstavlja neposrednu, direktnu pretnju SAD osporen je dešavanjima od petka: na osnovu zvaničnih i medijskih izveštaja, Iran je za tri dana izgubio celokupan prvi ešalon vođstva, gubici oslikavaju potpuni kolaps iranske integrisane odbrambene mreže, lansirni sistemi za balističke rakete su “prepolovljeni”, PVO neutralisana, a na moru je Iran izgubio više od osam brodova… U isto vreme, uništen je veći broj radarskih stanica, što je “zaslepilo” preostale iranske snage. Pitanje je da li je Iran u petak, 28. februara zaista predstavljao direktnu pretnju SAD.

Deluje malo verovatno da je Iran nadmudrio CIA i Mosad uverivši ih u svoju veliku moć. Novinari već pitaju, prateći tu logiku, zašto je napadnut Iran a ne Severna Koreja, koja je proširila svoj nuklearni arsenal na 60 bojevih glava i koja, prema procenama CIA, radi na tome da one mogu da stignu do teritorije SAD? Razlog napada neki vide upravo u tome što su SAD i Izrael znali da je Iran oslabljen posle godina sankcija, a naročito nakon prošlogodišnjeg rata i masovnih januarskih protesta, te da najveće šanse za brzu pobedu imaju sada. Pritom, kako izveštava “Njujork tajms”, napad je planiran mesecima, a plan promenjen kada je CIA izvestila da je planiran sastanak vrha države u subotu ujutru.

U ponedeljak uveče Marko Rubio je izašao sa novom verzijom – SAD je napao Iran “preventivno”, nakon saznanja da će Izrael napasti Iran: “Apsolutno je postojala neposredna pretnja. Znali smo da će Izrael izvesti operaciju. Znali smo da bi to izazvalo napad na američke snage. Da nismo reagovali preventivno protiv njih pre nego što bi pokrenuli te napade, imali bismo više žrtava. Ovo se moralo desiti, bez obzira na sve.”

Ova izjava je izazvala buru kritika jer implicira da je SAD dozvolio Izraelu da ga u suštini uvede u novi rat. Mark Vorner, demokratski potpredsednik obaveštajnog odbora Senata, posle posebnog brifinga zvaničnika administracije o odluci da Iran bude napadnut rekao je medijima da “od Irana nije postojala neposredna pretnja Sjedinjenim Američkim Državama. Postojala je pretnja Izraelu. Ako pretnju Izraelu izjednačimo sa neposrednom pretnjom SAD, ulazimo na nepoznatu teritoriju”.

Rubio je rekao i da “najteži udarci američke vojske tek treba da uslede”, a građani SAD koji se nalaze u regionu pozvani su da ga što pre napuste. Stotine hiljade putnika već je zarobljeno u zemljama Persijskog zaliva.

foto: ap

TRAMP I NETANJAHU – PRETNJA ZA GLOBALNU STABILNOST

Tokom hitne sednice Saveta bezbednosti, generalni sekretar UN Antonio Gutereš potvrdio da su SAD i Izrael prekršili međunarodno pravo i Povelju UN, te naglasio da je upotreba sile protiv teritorijalnog integriteta bilo koje države nezakonita. Pritisak međunarodne zajednice pre svega je na Iranu, a primetno je izostajanje jasne osude nezakonitih akcija SAD i Izraela. Ta osuda je važna zbog toga što su one još jedan presedan koji, zajedno sa drugim nezakonitim akcijama ovih država, predstavlja sve veću pretnju po globalnu stabilnost.

Organizacija ACLED, koja prati oružane sukobe širom sveta, objasnila je za “Al Džaziru” da je od januara 2025. SAD bio umešan u približno 622 bombarderska napada u inostranstvu, uključujući Iran, Venecuelu, Jemen, Somaliju, Siriju, Nigeriju i Irak. Izrael je decenijama poznat po ubistvima na tuđim teritorijama, a do subote je najdrastičniji primer bio udar na pregovarački tim Hamasa u septembru 2025. Tada je gađana zgrada u stambenom delu Dohe u Kataru, tradicionalno sigurnoj neutralnoj zemlji i domaćinu mnogih pregovora. Iako je Halil al Haja, glavna meta udara, preživeo, bilo je šest žrtava, a Izrael je tvrdio da time ostvaruje svoje pravo na samoodbranu. Reakcija sveta na ubistva članova pregovaračkog tima u sigurnoj zemlji nije bila dovoljno snažna da zaustavi nezakonito ubistvo vrhovnog vođe Irana i njegovih najbližih saradnika. Tokom pres konferencije u nedelju, nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da pitanja o tome da li je američko-izraelska vojna akcija u Iranu u skladu sa međunarodnim pravom “nisu prikladna u ovoj fazi. Sada nije trenutak da držimo predavanja našim partnerima i saveznicima – uprkos svim sumnjama, delimo mnoge njihove ciljeve, koje nismo u mogućnosti sami da ostvarimo”. Podrška koju za sada dobijaju SAD i Izrael, kao i činjenica da je režim u Iranu brutalan te da sponzoriše terorizam i ubija svoju mladost, ovaj napad ne čini manje nezakonitim, a njegova nekažnjivost sigurno ne obećava mir.

Za to vreme na ulicama Irana vlada mešavina straha i nade. Mediji izveštavaju da su građani pojedinih delova Irana dobili poruke od Islamske revolucionarne garde da će svaki javni pokret ili prisustvo na ulicama biti smatrano “direktnom saradnjom sa neprijateljem”, kako bi se sprečili “terorističke akcije i ulični nemiri” za koje tvrde da su sledeći koraci u “neprijateljskom planu”. Internet je ograničen. Tokom vikenda, kako javlja “Gardijan”, u pojedinim gradovima ove velike zemlje čitave porodice su izlazile na terase da slave kraj diktature, a ljudi se okupljali na trgovima i nudili čaj jedni drugima. Ali mnogi Iranci su i dalje u strahu nakon više od tri decenije stroge diktature i smrtonosnog suzbijanja antivladinih protesta.

U skladu sa zakonom Islamske Republike, tokom vikenda je formiran tročlani Savet koji će upravljati Iranom i privremeno preuzeti dužnosti vrhovnog vođe. Njega čine iranski reformistički predsednik Masud Pezeškijan, tvrdokorni šef pravosuđa Golamhosein Mohseni Edžei i pravnik Alireza Arafi, član Iranskog saveta čuvara i vođa Basidža, dobrovoljačke paravojne snage. Panel od 88 članova treba što pre da izabere novog vrhovnog vođu, koji mora biti politički i verski autoritet.

Hiljade onih koji su se okupili u centru iranske prestonice oplakivali su Hamneijevu smrt proklinjući “cionistički režim i Trampa”. Atusa Mirzade, učiteljica iz Širaza, objasnila je novinaru “Rojtersa” da ne može da kaže da je srećna zato što su strane sile ubile ajatolaha Hamneija i dodala: “Takođe ne mogu biti srećna zato što ne znam šta će se desiti sa našom zemljom. Videli smo šta se dogodilo u Iraku – haos i krvoproliće. Više bih volela Islamsku republiku nego da se tako nešto ovde desi.”