Na spiskovma nezaposlenih u Srbiji u februaru je bilo 921.740 imena, a istovremeno je na tržištu rada legalno ponuđeno 57.726 slobodnih radnih mesta. Ovogodišnja privatizacija neće smanjiti taj odnos
TRŽIŠTE RADA: Klijenti i zaposleni
Odeća vam je čista i opeglana, obuća izglancana, kosa uredna i očešljana, pozdravljate se sa ispitivačem smešeći se i oslovljavajući ga po prezimenu, sedate samo kada vam se kaže, gledate ispitivača u oči i, naravno, pokazujete želju da radite. Ovim savetima niko ne želi da vređa vašu inteligenciju i reč je o svega nekoliko od mnogobrojnih mera i uputstava sadržanih u radnoj svesci „Aktivno traženje posla“, koju možete dobiti ako se prijavite na istoimene treninge Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).
Iako mrzovoljno nezaposleno lice ponekad izražava dozu sumnje prema sadržajima koji na početku svakako mogu ostaviti utisak nekorisnog propagandnog materijala, treba naglasiti da su priručnici samo deo projekta promocije zapošljavanja, organizovanog u okviru Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, kao i da su predstavljene mere dobronamerni saveti zasnovani na bogatim iskustvima Službe za zapošljavanje američkog ministarstva za rad, prilagođeni potrebama naše sredine.
Nezaposlenost danas je jedan od najvećih problema sa kojima se Srbija suočava u toku procesa restrukturiranja i tranzicije na tržišno zasnovanu privredu. I pored brojnih najava i odlučnih političkih uveravanja, tendencija povećavanja nezaposlenosti još uvek ne jenjava.
Prema Anketi o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti u periodu od 2000. do 2006. godine porasla je sa 12,09 na 20,9 odsto, a tokom proteklog februara broj nezaposlenih na evidenciji NSZ-a iznosio je 921.740 – na samo 57.726 slobodnih radnih mesta. Ako se na to doda i broj onih koji će se naći na birou nakon najavljene privatizacije preostalih firmi, problem će po svemu sudeći nastaviti da raste.
I pored poražavajućih podataka pomenute ankete – da je u 2005. godini registrovana stopa nezaposlenosti iznosila 21,8 odsto, od čega je čak 34,5 odsto u uzrastu od 25 do 29 godina – ipak postoje organizovani napori da se ovi procenti koliko-toliko umanje.
STANDARDIPASTATUS: Transformacija na tržišno zasnovanu privredu podrazumeva, između ostalog, i usvajanje modernih evropskih sistema poslovne komunikacije, odnosno promenu celokupne i doskora dominantne radne etike, veoma dobro izražene u često isticanoj izreci „Ne može niko toliko malo da me plati, koliko malo ja mogu da radim“.
Ako se izuzme danas dominatno zapošljavanje preko veze i na crno, dolazi se do zaključka da je u Srbiji skoro nemoguće doći do posla bez čitavog seta informacija, od toga kako napisati curriculumvitae (CV), propratno pismo i pismo zahvalnosti po evropskim standardima, do saveta da se šansa za zaposlenje povećava i do 20 odsto ukoliko nedelju dana od slanja svoje biografije na konkurs pozovete poslodavca i izrazite interesovanje za posao.
Ovi saveti, kao i niz drugih mera koje se sprovode u okviru NSZ-a, mogu se podvesti pod strategiju koja je popularno formulisana kao Aktivno traženje posla.
Prema Zakonu o zapošljavanju, koji je donet 2003. a stupio na snagu 2005. godine, svi koji se nalaze na evidenciji NSZ-a, trebalo bi da aktivno traže posao. U skladu s tim, osmišljene su i različite obuke, čija je svrha upravo aktiviranje nezaposlenih.
Treninzi aktivnog traženja posla, kako objašnjava Vesna Avramović, savetodavac filijale Beograd, „pre svega su usmereni na davanje informacija o uslugama, projektima, konkursima koje Služba nudi. S druge strane, nezaposlenima se daju saveti o standardima prijavljivanja i poslovne korespodencije, pri čemu uvek nastojimo da nezaposlenim licima ukažemo na njihove potencijale, ukoliko su čekajući posao negde posustali.“
Prema podacima NSZ-a, prošle godine je obuku za aktivno traženje posla prošlo više od 12.000 nezaposlenih, pri čemu se nakon obuke zaposlilo više od 16 odsto, nešto iznad standarda (15 odsto).
SIVA ZONA: Tezgarenje
SAMOUSAVRŠAVANJE: Obuke aktivnog traženja posla podrazumevaju i treninge samoefikasnosti, za koje je zadužen tim psihologa, namenjene „teže zapošljivim kategorijama“ tj. nezaposlenima čija se struka ne traži na tržištu rada. Vesna Avramović ističe da je osnovni cilj da se tim „pomalo osetljivijim kategorijama nezaposlenih“ pomogne da postanu konkurentniji i podstaknu na dalje usavršavanje. Tom vrstom programa je u 2006. bilo obuhvaćeno samo 108 lica, a pokazalo se da posle početnog otpora grupnom radu polaznici prihvataju ovaj način rada i aktivno se uključuju, da bi na kraju izrazili zadovoljstvo obukom. Dva lica su nakon tog programa uspela da nađu zaposlenje, napominje se u izveštaju NSZ-a.
Nacionalna služba zapošljavanja organizuje i sajmove zapošljavanja, dodeljuje finansijsku pomoć postdiplomcima, održava programe za dodatno obrazovanje i obuku, besplatne kurseve engleskog jezika i informatičkog osposobljavanja, kao i obuku za ulazak u svet preduzetništva, nakon kojih se objavljuju konkursi za povratne i nepovratne kredite namenjene onima koji planiraju da započnu vlastiti biznis.
Mira Kolaković, PR saradnik u filijali Beograd, skreće pažnju da su trenutno najaktuelniji upravo konkursi za obuku i sticanje zvanja atestiranog zavarivača, kao i oni konkursi stručne obuke za poslove konobara, asistenta konobara i šankera, pri čemu ističe da se konkursi obuke ovog tipa raspisuju tek onda kad na tržištu rada postoji potražnja za određenim profesionalnim profilima, tako da lica koja prođu obuku imaju dobre šanse da se zaposle.
Veliku medijsku pažnju pre dve nedelje izazvala su i tri konkursa za dodelu subvencija poslodavcima, za stručno osposobljavanje i usavršavanje pripravnika, pripravnika-volontera i praktikanata. Konkurs je otvoren 20. marta i trajaće do 30. novembra ove godine. Predviđeno je da u tom periodu oko 6000 nezaposlenih do 35 godina i bez radnog iskustva dobije šansu da se pokaže na tržištu rada. Izbor će se obaviti u skladu sa zahtevima koje postave zainteresovani poslodavci, a izabranim kandidatima NSZ će mesečno isplaćivati iznos koji će se kretati od deset do 13.000 dinara, zavisno od stručne spreme.
VAŠARRADNESNAGE: Sajam kadrovskih potencijala Career Days – uz podršku Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ministarstva za rad i zapošljavanje i NZS-a – organizuje se nekoliko puta godišnje u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Studentima završnih godina, postdiplomcima i svim mladim, obrazovanim, ali još uvek nezaposlenim ljudima omogućava da se na jednom mestu susretnu sa velikim brojem poslodavaca i pronađu svoje prvo zaposlenje. Procenjuje se da sajmove godišnje poseti između 7.000 i 10.000 ljudi, ali je do statističkih podataka o broju onih koji se preko Career Daysa zaposle malo teže doći. Prema rečima Ivane Ivanović, PR Career Daysa, ova organizacija poseduje evidenciju o broju ljudi koji su se zaposlili na samom sajmu, ali ne i kasnije, pošto kandidati koji su ostavili svoje podatke firmama mogu, ukoliko se pojavi potreba za novim kadrovima, biti pozvani u toku cele godine.
U Career Daysu saopštavaju i da je tokom 2006. godine na sajmu posao pronašlo oko 150 ljudi, uz napomenu da je Narodna banka zaposlila desetoro lica, pre svega zahvaljujući njihovoj bazi podataka, kao i da postoje firme, kao što je npr. Deloitte, koje zapošljavaju isključivo preko Career Daysa. Ove godine Career Days se održava po trinaesti put, 19. i 20. aprila u Novom Beogradu. Ukoliko ste mladi, fakultetski obrazovani a nezaposleni, pripremite svoje CV-e, pisane po najnovijim evropskim standardima, lepo se obucite, diskretno naparfemišite i počnite da tražite posao. Uostalom, izreka da je „svaki pokušaj poluuspeh“ i nije tako loš moto, kada se na početku proleća u Srbiji upustite u misiju aktivnog traženja zaposlenja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
