Ajkule u etru

Ako je neko pomislio da nas više ništa što je u vezi sa Savetom za radiodifuziju ne može iznenaditi, grdno se prevario. Izbor spornog člana Nenada Cekića za predsednika Saveta, praćen ostavkom Snježane Milivojević, predstavljaju dva najnovija skandala, a ima izgleda da će se bitka za dominaciju u etru tek rasplamsati.

Neko mora da je bacio kletvu na telo koje će odlučivati koja će od postojećih beogradskih televizija dobiti nacionalnu frekvenciju. Savet agencije za radiodifuziju rođen je sa zakašnjenjem i u mukama, opterećen skandalima od prvog dana, a od prošle nedelje okrnjen je i ostavkom jednog člana, i najavom ostavke najmanje još jednog. Uprkos tome, vlada i skupština se ponašaju kao da je sve u redu, pretvarajući se da ne razumeju u čemu je problem.

Problem je naravno u tome što se preko Saveta prelamaju moćni politički i finansijski interesi čiji je cilj da obezbede dominaciju u etru. Bitka se bije između bogate i Vladi bekrajno lojalne televizije Pink, i Televizije B92, koju podržavaju nezavisni mediji, nevladine organizacije i ostali elementi takozvanog civilnog sektora. Za sada je izvesno da se u borbi ne preza od otvorenog i ponovnog kršenja zakona, a zatim se po običaju prešlo u prelaženje granica zdravog razuma do tačke u kojoj nestaju razlike između ludih i zbunjenih.

OTVORENO–ZATVORENO: Ključni događaj protekle nedelje bila je sednica Saveta održana u četvrtak, 5. juna. Na dnevnom redu bio je izbor predsednika Saveta, ali i rasprava o trojici spornih članova ovog tela. Da podsetimo, Nenad Cekić i Vladimir Cvetković izabrani su naprečac uprkos zakonskoj proceduri koja zahteva rok od trideset dana za javnu raspravu o kandidatima, a član Goran Radenović, koji bi po zakonu morao da živi i radi na Kosovu odavno je utekao iz pokrajine. Sem toga za svu trojicu postoje indicije da imaju lične interese koji mogu uticati na njihovu objektivnost. Cekić je godinama bio na čelu Radija Indeks i nikada nije skrivao da misli sve najgore o Radiju B92 i njegovom čelniku Veranu Matiću, a Cvetković mu je bio savetnik. Radenović je pak, bio u poslovnom odnosu sa crnogorskim ogrankom televizije Pink, glavnim konkurentom za nacionalnu frekvenciju i ljutim rivalom „devedeset dvojke“.

Zbog toga su novinari sa znatiželjom očekivali raspravu. Umesto toga, sednica je na zahtev većine članova Saveta bila zatvorena za javnost. Trajala je pet sati, a na kraju je objavljeno da je za predsednika Saveta izabran upravo Nenad Cekić. Snježana Milivojević, jedan od četiri člana saveta čiji su predlagači iz nevladinog sektora, dala je ostavku iz principijelnih razloga. „Smatram da tri osporavana izbora narušavaju ugled čitavog Saveta i da će nepotrebno opteretiti njegov budući rad. U teškim odlukama, koje će Savet donositi, njegov ugled i nezavisnost moraju biti iznad svake sumnje“, navodi se u ostavci i traži da se Savet ne konstituiše „dok se osporavane kandidature ponovo ne razmotre u Narodnoj skupštini“. Istovremeno, pravni stručnjak, Vladimir Vodinelić najavio je ostavku ukoliko procedura nastavi da se krši.

Snježana Milivojević kaže u razgovoru za „Vreme“ da joj od početka nije bilo jasno zašto je sednica bila zatvorena za novinare iako u zakonu stoji da je rad Saveta javan. „Ja sam smatrala da je najbolje otkloniti nedoumice tako što bi se rasprava o njima stavila na uvid javnosti. Ostali članovi Saveta imali su tumačenje da je taj zahtev zadovoljen time što će se nakon sednice izdati saopštenje od dvadesetak redova i što će se jednom godišnje podnositi izveštaj o radu“, kaže Snježana Milivojević u razgovoru za „Vreme“. Ona naglašava da iza njene ostavke ne stoji nikakva politička ili profesionalna kalkulacija, ali ne krije da je donekle razočarana jer se nadala da to neće biti usamljen gest. „Očekivala sam više podrške“, kaže ona. Iz Skupštine, koja ima konačnu reč o zakonitosti rada Saveta, odmah su joj poručili da se podršci ne nada. Predsednik Odbora za kulturu i informisanje u Skupštini Srbije Ivan Andrić izjavio je da razume njene razloge ali da „od trenutka izbora svih članova Saveta za radiodifuziju, to telo nije u nadležnosti Skupštine“. Andrić je dodao da će Skupština zamoliti predlagače koji su je predložili da, u zakonskom roku, ponovo dostavi dva kandidata. Predlagači, međutim, za sada ostaju pri stavu da neće tražiti zamenu za Snježanu Milivojević, kao što neće predložiti zamenu za Vodinelića, ukoliko on zaista podnese ostavku. Ni takva mogućnost nikoga ne uzbuđuje: šef poslaničke grupe DOS-a Bojan Pajtić ocenio je da ostavka jednog člana Saveta ne remeti rad tog tela i da ono može da funkcioniše i sa samo pet članova. „Ostavka člana Saveta je moralni i lični čin, a to telo je potpuno autonomno i nad njim parlament nema nadležnosti“, rekao je Pajtić.

Pitanje je, međutim, koliko krnji Savet uopšte ima legitimiteta, pogotovo sa Cekićem na čelu. Cekić je tokom poslednje dve godine uporno optuživao Verana Matića da je proneverio novac od američke pomoći nezavisnim medijima, da je lažirao borbu protiv Miloševićevog režima, da se bavi „jajarenjem“ i da „pokušava da bude šabački Ted Tarner“ (Matić je rodom iz okoline Šapca). Zatim, kada je prošle godine internetom stalo da kruži pismo potpisano sa „grupa radnika B92“ u kome je Matić ponovo optužen za malverzacije i lično bogaćenje, utvrđeno je da je pismo poslato sa kompjutera registrovanog na Indeks.

ŠTA DAljE: U međuvremenu, Cekić je odbio da sa pojavi kao gost u emisiji „Utisak nedelje“ sa obrazloženjem da mu „ne pada napamet da se pojavi na B92“, a nije prihvatio ni razgovor za „Vreme“ o svojim odnosima sa Matićem, jer, kaže, smatra nepriličnim da kao član Saveta ulazi u polemike. Na jagodinskoj televiziji Palma Plus (vlasnik Dragan Marković, poslanik Stranke Srpskog Jedinstva) bio je mnogo govorljiviji. Tamo je najavio da će Savet pred kamerama saslušavati kandidate za nacionalnu frekvenciju, po ugledu na proceduru u Češkoj i Slovačkoj. „Neka onda javno pitaju (vlasnika televizije Pink) Željka Mitrovića da li je bio u JUL-u“, rekao je Cekić. Međutim, kako stvari idu, mnogo je verovatnije da će saslušavan biti Veran Matić, i to na način na koji Milošević u Hagu ispituje svedoke optužbe. Matić kaže da mu predlog deluje kao pretnja.“Generalno nemam ništa protiv da prođem kroz tako nešto, ali sumnjam u dobre namere predlagača“, rekao je on.

U međuvremenu, osamnaest predstavnika najuticajnijih domaćih medija i strukovnih organizacija (uključujući i „Vreme“) potpisalo je zajednički dokument u kome se ocenjuje da ni tri godine posle demokratskih promena, vlasti u Srbiji nisu pokazale da imaju strategiju razvoja medijske oblasti. U podužem pismu, upućenom političkom vrhu Srbije, urednici, direktori i predsednici medijskih udruženja preporučuju da republička skupština stavi van snage odluku o izboru Nenada Cekića i Vladimira Cvetkovića, a kao razlog navodi se povreda zakonom predviđenog postupka pri izboru. Takođe se traži i razrešenje Gorana Radenovića jer ne ispunjava zakonske uslove za članstvo u Savetu. Ukoliko najmanje dvadeset poslanika podrži ovaj zahtev, Skupština će morati da ga stavi na dnevni red.

To, međutim, nije nimalo izvesno. Ne samo da su poslanici vladajuće koalicije iz stranaka koje su bliske Pinku podržali izbor spornih kandidata, već su to učinili i poslanici Građanskog saveza i drugih deklarativno liberalnih partija (sa izuzetkom Demokratskog centra). U skupštinskim kuloarima odluka da se podrži Cekić pravda se tezom da je „B92 doduše imao važnu ulogu u rušenju Miloševića, ali da to važi za radio, a ne za televiziju“, kao i da Matić „traži previše.“ Opozicija, sa svoje strane, ne pokazuje nameru da se meša u ovaj slučaj jer im B92 ne odgovara kao saveznik zbog naglašeno antinacionalističke orijentacije.

Suština skandala u Savetu za radiodifuziju ipak nije u tome ko se koliko i kada borio protiv Miloševića, kao ni u razlikama u programskoj politici televizija Pink i B92, pa čak ni u prihodu od reklama koji će budući vlasnici nacionalnih frekvencija ostvarivati. Suština je da je Skupština tokom biranja članova Saveta dvaput prekršila zakon, i što se stoga ne može računati da će ga poštovati ubuduće. „Kada sa sednice Saveta pošaljete žaljenje zašto skupština nije poštovala zakon, šta će Savet raditi kada emiteri ne budu poštovali propisane uslove za rad? Sa žaljenjem konstatovati da ih ne poštuju? Šta će Savet raditi pri svakoj komplikovanoj odluci koja će tražiti čvrsto utemeljenje u odbrani zakona i pri konfrontaciji sa interesima koji su suprotstavljeni“, pita se Snježana Milivojević. To ćemo vrlo brzo videti. Međunarodna zajednica je preko svojih predstavnika izrazila protest protiv kršenja procedure u izboru Saveta: do sad su javno reagovali ambasadori OEBS-a, Saveta EU i Sjedinjenih Država. Naše vlasti su, međutim, navikle na pritiske, a konačnu odluku o tome kakvu će televiziju gledati doneće na kraju sami gledaoci. Kad krenu javna saslušavanja Mitrovića, Matića i Bogoljuba Karića, eto svima nove zabave.