Za razliku od velikog broja zemalja gde je ACTA sporazum usvojen u tajnosti, u Srbiji je, mnogo pre nego što je ovo pitanje zaista došlo na dnevni red, održana prva debata o tome šta u njemu valja, a šta ne valja.
Ovaj takozvani Trgovinski sporazum protiv falsifikovanja (ACTA, Anti-Counterfeiting Trade Agreement) mesecima u svetu, a posebno Evropskoj uniji, izaziva ulične proteste, potpisivanje peticija i oštre izjave stručnjaka i predstavnika raznih organizacija za zaštitu prava građana.
Podsetimo, ACTA su oktobra prošle godine u tajnosti potpisali SAD, Japan, Švajcarska, Australija, Meksiko, Kanada, Maroko, Novi Zeland, Singapur i Južna Koreja, a ove godine počelo je potpisivanje i u zemljama EU, ali je ubrzo to otkriveno i prekinuto zbog serije velikih protesta u evropskim gradovima. ACTA je upućena u Evropski sud radi ocene ustavnosti, a Odboru za peticije Evropskog parlamenta podneto je 2,4 miliona potpisa građana EU protiv ovog međunarodnog sporazuma.
ACTA je, inače, vodič za uspostavljanje međunarodnih standarda za zaštitu intelektualne svojine, odnosno za borbu protiv piraterije, falsifikovanja i krađe intelektualne svojine. Svaka država potpisnica ACTA ima zadatak da odredbe iz tog sporazuma prilagodi svom zakonodavstvu.
Srbija, kako je na pomenutoj javnoj debati u organizaciji OEBS-a rečeno, daleko je od potpisivanja: nije učestvovala u direktnim pregovorima kada je dokument sastavljan pa nema rokove za prihvatanje ACTA, a nije ni članica Evropske unije i neće biti skoro, pa ni tu nema nekog posebnog pritiska ili žurbe.
Glavni problem sa ACTA koji je podigao tolike ljude na noge i izveo na ulice, jeste što građani smatraju, a brojni stručnjaci se slažu, da ovaj sporazum štiteći pravo na intelektualnu svojinu zadire u sferu privatnosti građana vređajući neka osnovna prava koja su nam još davno zagarantovana.
U petak, 9. marta, u organizaciji OEBS-a održana je javna debata o ACTA sporazumu. Ona je veoma važna jer je javnost makar došla do podatka ko se u Srbiji ovim sporazumom bavi – Zavod za intelektualnu svojinu, čija se direktorka Branka Totić takođe obratila brojnoj publici. Ona je navela da ACTA u Srbiji ne bi donela mnogo novog jer naša zemlja već ima dobre zakone o zaštiti intelektualne svojine i objasnila da ne vidi ništa sporno u sadržaju ACTA, kada je reč o njegovom odnosu prema zaštiti privatnosti građana na koje se odnosi.
Međutim, ovo su svojim izlaganjem i primerima demantovali pravnik Saša Gajin, kao i Nevena Ružić, šefica kabineta Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića. Njih dvoje su redom navodili primere kako ACTA sporazum zadire u privatnu sferu – od toga da u njegovom donošenju nema nikakve demokratičnosti jer je pravljen tajno, bez učešća onih na koje se odnosi, do toga da radi zaštite nečijih interesa ograničava pravo na privatnost građana u većoj meri od neophodne. „ACTA je pogodno tle za organe javne vlasti da upadaju u zaštićenu sferu privatnosti pojedinca“, rekao je Gajin dodajući da „međunarodno pravo nikad nije bilo na tako ozbiljnom ispitu“ jer odstupa od trenda potpunije zaštite prava.
Državni sekretar u Ministarstvu prosvete i nauke Radomir Mitrović ponovio je svoj stav da pošto Srbija nije izmislila internet, ne može ni da koncipira pravila njegovog korišćenja. Iako nije detaljnije govorio o ovom sporazumu, Mitrović je rekao da će naša zemlja saslušati odluku Evropskog suda, kao i Evropskog parlamenta.
No, posebno je važna izjava Jasne Matić, državne sekretarke u Upravi za digitalnu agendu i donedavno ministarke za telekomunikacije, koja smatra da ACTA „neće proći“ jer je, kako su se mnogi složili, pravljena u „analognom dobu“ sa ambicijom da se primenjuje u našem, „digitalnom“ dobu.
Konkretno, najveći problem (mada ne jedini) sa ACTA sporazumom jeste njegov član 27, koji se odnosi na internet provajdere. Oni bi mogli da dobiju zadatak da otkriju korisnike koju su navodno koristili svoje naloge za povredu intelektualne svojine ukoliko korisnik prava na intelektualnu svojinu u to posumnja. U ACTA se navodi da se ovakve odredbe primenjuju uz očuvanje fundamentalnih principa zaštite prava i sloboda građana, uključujući i slobodu govora i pravo na privatnost. Međutim, zbog toga se građani ne osećaju bezbedno. Još gore, kako je objasnio Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, posao novinara može biti veoma ugrožen u situaciji kada postane tako jednostavno kontrolisati nečiju komunikaciju.
Posle prve javne priče o ACTA sporazumu postalo jasno da će se tek voditi teška bitka, jer oni koji su za njega nadležni teško da će se složiti sa ostalima. Međutim, veoma dobra vest je što se o ACTA uopšte govori i što sada znamo adresu za sve ono što građane zabrinjava u vezi sa ovim dokumentom.
