Vreme

Slučaj pripadnika MUP Srbije Željka Kolbasa

Siledžije napred, policajci – stoj

Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata

Metastaze ćacilenda (2)

Uloga sapuna u izboru za direktora RTS-a

Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a

Propaganda i stvarnost

Službe u raljama medija

Kada su narativi u medijima u pitanju, novina je pozitivna propaganda o ruskom FSB koja se pojavila kada je Aleksandar Vulin bio direktor BIA-e i ministar unutrašnjih poslova. Tada je formirana tzv. Radna grupa za borbu protiv obojenih revolucija, koju čine članovi ruskog i srpskog bezbednosnog aparata. Ovaj narativ se pojačao posle pada nadstrešnice

Čovek, tehnologija i promene koje živimo

Hoćemo li zaboraviti da mislimo

Da li bi žrtava u švajcarskom baru bilo manje da prisutni, umesto da beže, nisu snimali požar? Da li bi, u nekim drugim situacijama, posledice stradanja bile manje da očevici nisu posezali za telefonima umesto da priteknu u pomoć? Da li strah od egzistencijalne opasnosti može biti potisnut željom da budemo viđeni, a da naš sadržaj bude popularan? Kakve dugoročne posledice tehnološke promene i život na društvenim mrežama mogu imati ne samo po pojedinca već i po društvo u celini

Intervju: Bojan Kovačević

Grad nije samo i isključivo ekonomsko polje

“Republika se utrpala u odlučivanje o sudbini i profilaciji grada proglašavajući nekakav strateški interes države kao nadređen svemu. Pa pogledajte samo taj Ekspo, treba svi da verujemo u njegov opšti interes za Beograd i Srbiju”

Feljton (3)

U masi svesrpskog sabora

Prilika da se ponovo nađem na nekoj manifestaciji organizovanoj da bi se svečano proslavilo jedinstvo srpskog naroda i njegovih vođa “s obe strane Drine” ukazala mi se 8. juna 2024. godine. Tog dana je u Beogradu održan Prvi svesrpski sabor, sa devizom – “Jedan narod, jedan sabor – Srbija i Srpska zajedno” (na slici desno). Bio je to vrhunac kampanje protiv Rezolucije Generalne skupštine UN o Srebrenici usvojene 23. maja 2024. godine, kojom se 11. jul proglašava danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici i osuđuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca. Predlagači Rezolucije bili su Nemačka i Ruanda, uz podršku tridesetak zemalja ko­sponzora. Za nju su glasale 84 zemlje, 19 je bilo protiv, 68 uzdržanih

Intervju: Dejan Subotić

Sve što je potrebno da znate o adaptaciji stana

I stara i nova gradnja imaju svoje prednosti i svoje mane. Prednosti stare gradnje su debljina zidova, odžaci u svim prostorijama i gradnja prirodnim materijalima poput opeka-cigli, koje predstavljaju prirodne izolatore. Prednosti nove gradnje su elektroinstalacija koja bolje odgovara potrebama savremenog čoveka, aluminijumska i PVC stolarija zbog dugotrajnosti, kao i materijali koji se koriste za postavljanje parketa i pločica

Nedelja

Izvinjenje

Iz navijačke perspektive: Posle poraza, Vreme 1829

Novi broj „Vremena“

Pouke Đinđićevog mandata: Ne cmizdrite nego delajte

Pre četvrt veka je Zoran Đinđić postao premijer. Kakvu je Srbiju dočekao, a kakvu ostavio i šta se može iz toga naučiti danas? To je naslovna tema novog „Vremena“

Iz novog broja

Da utvrde gradivo: Šta evropski poslanici hoće u Beogradu?

Stiže delegacija Evropskog parlamenta ili, što bi vlast rekla, „piculići i ustaše“. Čemu njihov izlet služi ako se o stanju u Srbiji sve zna?

Ova situacija

Opomene i pouke Vlade Zorana Đinđića

Kakva su bila očekivanja građana 2001. i kakva mogu biti 2026? Šta spaja ondašnju političku realnost sa današnjom? Zbog čega su organizovani kriminal i sistemska korupcija i dalje među najvećim problemima Srbije? Šta je najvažnija politička zaostavština prvog demokratski izabranog premijera? Koliko na njegovom primeru može naučiti vlada koja dolazi posle naprednjaka

Intervju: Ivan Vujačić, ekonomista, bivši ambasador u SAD, predsednik upravnog odbora Fondacije Zoran Đinđić

Žongliranje sa 18 loptica u Vladi

Nije Đinđić sam mogao da transformiše Srbiju. Rečenica koja kaže “s njim bi bilo drugačije, a sada je sve gotovo” jednostavno je defetistička. Ako toliko poštujete Zoranovo delo, uradite ono što bi on uradio – borite se sada, verujte u sebe i nemojte da posrnete i odustanete

Naprednjački udar na pravosuđe

Lojalizacija sudstva i tužilaštva

Prošle godine je delovalo da bi neki delovi tužilaštva i pravosuđa mogli da se probude baš kao što su studenti tražili na početku svoje pobune. Režim nije sedeo skrštenih ruku i sada želi da ih sve koji su “digli glavu” eliminiše na “zakonit način”, ali i da spreči da se naprednjački velikaši pojave pred sudom

Poseta misija Evropskog parlamenta za utvrđivanje činjenica

Sastaće se i ko neće

Od “ne pada mi na pamet da gubim vreme” do “primiće vas šef diplomatije”, od optužbi da je svaki poslanik koji trči u susret delegaciji Evropskog parlamenta “poslušni podanik”, do najave da će se skoro svi predsednici poslaničkih grupa pojaviti na sastanku, kako god to posle objasnili svojim biračima

Vučić kao četnik

Zapela mi kokarda za granu

Šešeljev četnički projekat devedesetih bio je pokušaj institucionalizacije četničkog identiteta u politici. Sa šubarom i kokardom ostavio je dubok trag na političkoj kulturi. U tome je, doduše, uspešniji ipak bio Vuk Drašković. Zapravo, dok su se Vuk i SPO brendirali kao četnici iz filmova Veljka Bulajića, Šešelj i ekipa (u kojoj je bio i Vučić) brendirali su se na osnovu najstrašnijih priča o četničkom pokretu: velika Srbija, zarđale kašike i sto Muslimana za jednog Srbina

Intervju: Dimitrije Milić, spoljnopolitički analitičar

Doba sile i neizvesnosti

Zbog trauma u našem društvu iz devedesetih jak je sentiment da je revizija svetskog poretka korisna za Srbiju, jer će za njenu politiku biti manje nadzora spoljnih aktera da je ograničavaju. Međutim, u toj kalkulaciji često se zaboravlja da bi krah takvog poretka izvesno bio poguban za manje razvijene države, kakva je i Srbija

Partizan na začelju Evrolige

Hronologija pada

Da li uopšte postoji osoba koja bi se uhvatila u koštac sa problemima i izazovima, uz brojne političke pritiske i bočne udare koji idu uz opis posla predsednika KK Partizan? Istorija ovog kluba je pokazala da je formula za ozdravljenje sledeća – neophodno je da crno-beli promene gotovo kompletan igrački kadar i pronađu igrače koje će publika zavoleti, a potom i kvalitetnog trenera koji će navijačkoj armiji vratiti osećaj zajedništva, nade i kompetencije

Iz navijačke perspektive

Posle poraza

Prošle nedelje smo deklasirani od Olimpijakosa. Nije ni prvi ni poslednji put. Ali prvi put sam gledao voljeni klub koji nema identitet. Ispali smo govna mi Grobari, nismo se podigli protiv zla i sačuvali obraz kluba koji nam život ne čini srećnijim, ali sigurno ga čini ispunjenijim

Feljton (2)

Poetika i etnopolitike u Republici Srpskoj

Ponekad se pokaže da i preci mogu da skrenu s pravog puta. Ništa za to. Scenaristi svečanosti na kojima Srpska izlazi na scenu takve stvari će prosto prećutati

Nedelja

Iz novog broja

Kiselo grožđe: Zašto se neki Srbi raduju Trampovim pohodima

Mnogi u Srbiji se raduju krahiranju svetskog poretka, kaže za „Vreme“ spoljnopolitički analitičar Dimitrije Milić. Raduju se, dodaje, ili iz zluradosti ili iz pogrešne vere da rušenje poretka odgovara Srbiji

Novi Trampov poredak (I)

Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika

Zbog čega se stanar Bele kuće nameračio na Grenland? I zašto nije prvi predsednik koji je Danskoj nudio pare za zaleđeno ostrvo? Šta o svemu tome kažu Inuiti koji na njemu žive, zvanični Kopenhagen, Evropljani i ostali? U čemu leže stvarni američki interesi? Kako mogu izgledati koraci Vašingtona za preuzimanje Grenlanda? I koliko je realna američka okupacija ovog ostrva