Zašto između prevaziđenog režima i promena ne postoji ništa treće? Na šta režim misli kada kaže da brani Srbiju? Zbog čega je nesalomiv Studentski pokret? Ko ima znanje i pravo iskustvo, a ko vođu bez dana radnog staža van politike? I zašto studenti pobeđuju
Posle gotovo dve godine protesta, stotina prepešačenih kilometara, hapšenja, progona i nezabeležene društvene mobilizacije, Srbija izlazi na izbore koji bi mogli da označe kraj jedne političke epohe. Sociološkinja Marija Babović kaže za “Vreme” da nada u promene nije bila toliko velika još od 5. oktobra 2000. godine, ali upozorava i na opasnost da se, ukoliko promene izostanu, zemlja suoči sa još tvrđim autoritarnim režimom
Njihovo jedino oružje sada su mediji koje kontrolišu: kao, mi nemamo program, što nije istina; kao, mi ćemo izdati nacionalni interes, što nije istina. Jedan od argumenata im je i to da se plašimo da izađemo na debatu sa Vučićem. Oni ne razumeju da im je to kazna. To je kazna Aleksandru Vučiću, koji je 14 godina vodio isključivo monolog. Četrnaest godina on nikome nije omogućio nikakvu vrstu dijaloga, a sada bi da bude nagrađen ili pomilovan mogućnošću da s nama razgovara. E pa, neće moći. To što je posejao sada žanje
Ovi izbori nisu izbori o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, Kosovu i Metohiji, gej brakovima, poreskoj politici ili bilo kom drugom pojedinačnom političkom pitanju. Iako stranke na marginama političke moći pokušavaju da nametnu ove teme, u središtu predstojećeg političkog izbora nalazi se mnogo jednostavnija dilema: promena ili očuvanje postojećeg poretka. Već duže od godinu dana, istraživanja pokazuju da je to osnovna dilema koja se nalazi na glasačkom listiću
U RS se za izbore u Srbiji prijavilo 19.800 osoba, koji će moći glasati na 28 biračkih mjesta. Ostaje nepoznato koliko će ih 25. oktobra preći Drinu i glasati u Srbiji. U svakom slučaju ne vjerujem da su glasači iz Republike Srpske ti koji će odlučiti pobjednika izbora u Srbiji. Realno, glasači iz Republike Srpske na malo toga mogu uticati, ali izgleda da su simbolički veoma važni i Vučiću i opoziciji
Vučić je mesecima javno pljuvao svoje koordinatore obilazeći “šljivike i livade” i pretio većini da će da ih pohapsi i smeni jer ne pričaju sa narodom i ništa realno ne rade. Ti njegovi lokalni koordinatori koji svakoga dana moraju da se jave u kovnicu novca Andreju Vučiću, koji odatle vodi kampanju, na ulici ne mogu da se opuste, ali mogu da obezbede budućnost dugačijim ponašanjem u nedelju, ako ne i pre toga
Naprednjačka kampanja ne finansira se samo iz stranačke kase, nego i sa platnog spiska javnih institucija, ugovora sa firmama bliskim stranci i iz nadnica za one koji na skupove dolaze traktorom. Račun za sve to stiže – građanima
“Ma, pokrašće ponovo”, rečenica je koja se u Srbiji ponavlja pred izbore već gotovo 15 godina. Na pomen izborne krađe, verovatno da mnogi pomisle na bele džakove pune glasačkih listića. Iste onakve koje su davne 2012. članovi Srpske napredne stranke, navodno, izvlačili iz kontejnera. Ispostaviće se, ipak, da krasti na dan izbora iziskuje malo više kreativnosti. Pre nego što dođu u ruke građana, koji će 25. oktobra zaokruživati listu kojoj daju svoj glas, glasački listići prolaze dug put. Kako on izgleda? I može li da zaluta na tom putu
Veći broj izbornih lista u demokratskim zemljama predstavlja prisustvo političkog pluralizma. U Srbiji one predstavljaju još jedan vid izigravanja izbornih pravila, manipulacije biračima i obesmišljavanja izbornog procesa
Novi pokret mora da prekine sve veze s kompromitovanim opozicionim strankama. Druga poruka je da mora da ujedini naciju, umesto da ostane zarobljen u tradicionalnim ideološkim podelama i raspravama. Ako želite da oslobodite svoju zemlju mafijaške države, nije važno da li podržavate levicu, liberale, konzervativce ili Zelene. Važno je da li želite da razgradite državnu kriminalnu organizaciju – mafijašku državu. U tom kontekstu, ideološke podele su od sekundarnog značaja
U neposrednoj blizini Ćuprije režim planira izgradnju novog grada. “Reč je o milion kvadrata za stanovanje, što znači više od 30.000 stanovnika”, kaže za Vreme urbanistkinja Ana Graovac. Po poslednjem popisu cela administrativna teritorija Ćuprije ima 25.300 stanovnika, a sam grad 16.500. Ko su ljudi koji bi trebalo da žive u tom prostoru”
Zbog neodgovornosti države grejna sezona ne počinje samo pitanjem da li će biti grejanja, već i koliko će nas koštati, kome ćemo platiti, a kome se obratiti u slučaju kršenja potrošačkih prava
“Naša zajednica se organizuje i spremni smo da izađemo u što većem broju, čak i ako to znači da ćemo u četiri ujutru glasati u pidžamama. Jedna neprospavana noć za veliku promenu zaista nije velika žrtva”
Može li energija studentskog pokreta da nadvlada prednosti koje vlast godinama gradi zloupotrebom državnih resursa i medija? O tome se razgovaralo na četvrtoj tribini u serijalu “Srbija pred izborom” koju je nedeljnik “Vreme” organizovao 12. oktobra u Kragujevcu. Politički analitičar Đorđe Vukadinović, sociolog Jovo Bakić, urednica “Glasa Šumadije” Jovanka Nikolić i novinar “Vremena” Nedim Sejdinović govorili su o izbornim izgledima studentske i naprednjačke liste, atmosferi u Srbiji i Kragujevcu, dosad nezabeleženoj mobilizaciji građana i ulozi medija u održavanju političke moći Aleksandra Vučića. Tribinu je moderirao glavni urednik “Vremena” Filip Švarm
Bivši guverner Dejan Šoškić, kandidat Studentske liste, u razgovoru za novi broj „Vremena“ najavljuje da će nova vlast ukloniti loše kadrove, doneti zakon o lustraciji i ispitati poreklo imovine
Koga vidimo kao “velike znalce” u tom režimu koji nešto tobože znaju? Uglavnom priučene ljude sa kupljenim diplomama. Kod njih su evidentno najveći “znalci” jedna osoba koja je navodno završila neku dopisnu loše rangiranu biznis školu u ruralnoj Americi, jedan dva puta dokazani plagijator, a i jedna starija žena koja je navodno doktorirala na jednom privatnom fakultetu, na kome je njen predsednik stranke otprilike u isto vreme završio master tezu čiji naslov nije znao da kaže kad je javno upitan o tome. Studentska lista ima više od 140 doktora nauka. U pitanju su ljudi neuporedivo većih sposobnosti. O razlici u čestitosti i moralu ne treba trošiti reči
Visoka izlaznost će, kažu sagovornici “Vremena”, biti pokazatelj da li je Studentski pokret, kao neočekivana politička sila koja se pojavila nakon novosadske tragedije, uspeo u nameri da građanima vrati nadu da je moguće izaći iz ćorsokaka u kojem se zaglavila Srbija. Istovremeno, ona će biti i znak da naprednjaci nisu uspeli da značajan broj građana koji su protiv njih oteraju u apstinenciju
Studentska pobeda otvara pitanje predaje vlasti, pobeda SNS a pitanje prihvatanja rezultata, a osporen ishod novu fazu političke krize. Bojan Pajtić i Dragan Popović za “Vreme” govore o tome šta bi moglo da se dogodi nakon zatvaranja biračkih mesta, ali i zašto promena počinje pre formiranja nove vlade
Iako im je fokus na parlamentarnim izborima, studenti su najavili da će imati kandidata za predsednika. Koga će i na koji način studenti izabrati da predstavlja pokret koji insistira na decentralizaciji, i može li taj kandidat da okupi dovoljno širok krug birača i dobije podršku opozicije? Da li će ishod parlamentarnih izbora da odredi poziciju iz koje će studenti ući u predsedničku trku
Vlast i dalje računa na strah, kontrolu medija i sukob sa političkim protivnicima, dok Studentski pokret pokušava da nametne drugačiji jezik političke mobilizacije. Šta se promenilo u izbornim kampanjama u Srbiji od 1990. godine i da li su stari modeli izgubili moć da ubede birače
“Najteže će biti ukloniti nasleđe ove vlasti – taloge nacionalizma i klijentelizma koji su zagadili kulturu i njene institucije. Tu spada i kultura individualizma i ličnog interesa, surevnjivost i sumnjičavost među ljudima. Želimo da u sistem kulture prelijemo kulturu zajedništva, odgovornosti jednih prema drugima i solidarnosti iz studentskog pokreta, ali i mnoga slična iskustva koja smo stekli na nezavisnoj kulturnoj sceni u prethodnim decenijama borbe”
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) je sa nešto više od 41.000 pripadnika najveća oružana formacija na teritoriji Srbije, ali je veoma teško proceniti njegovu pravu snagu. I to ne samo što nije poznato kolika je stvarna popuna jedinica, već i zbog toga što MUP “boluje” od veoma visoke politizacije rukovodećih struktura i vrlo čudnih i neprimerenih konekcija nižih ešalona sa podzemljem
Javna je tajna da je najmanje 150 mladih, samo iz Beograda, redovno na raspolaganju kriminalnim klanovima. Regrutuju ih kao kurire, da odu po ili odnesu novac, drogu, poruku, ali i da bacaju Molotovljeve koktele po lokalima, ubijaju i ranjavaju, kao i ono što im ne govore ali se podrazumeva – da budu uhapšeni. Deluje da su kriminalne vođe veoma pažljive i kad je reč o dopuni policijske i tužilačke statistike. Više javno tužilaštvo u Beogradu iz dana u dan hvali se kako rešava slučajeve ubistava i ranjavanja, kao i trgovine drogom. Osumnjičeni koje hapse sve su mlađi, jedva punoletni, statistički se zavodi da je slučaj rešen, a šefovi organizovanog kriminala nisu ni taknuti
Umesto odgovora na pitanja o organizaciji skupa, merama zaštite od požara i postupanju odgovornih, javnost je od predstavnika vlasti dobila tvrdnje da štete nema i da su snimci koji prikazuju požar proizvod veštačke inteligencije
Čak i kada bi Srbija izabrala tehnologiju i obezbedila finansiranje, ostalo bi pitanje lokacije budućeg nuklearnog postrojenja: složene analize geoloških i seizmičkih karakteristika, dostupnost rashladne vode, povezanost sa elektroenergetskom mrežom, uticaj na životnu sredinu, nuklearna sigurnost. Utoliko to nije samo tehničko već i političko pitanje: koja bi lokalna zajednica bila spremna da prihvati mali atomski reaktor
Veliki deo evropskih zemalja prešao je na veće finansiranje inovativnih lekova, jer taj trošak dugoročno premašuje cenu klasičnog lečenja. Naš sagovornik naglašava da se u Srbiji prioriteti u zdravstvu utvrđuju tako što se uradi istraživanje javnog mnjenja. Pa onda daj da radimo ono što je najpopularnije
Treća tribina u serijalu “Srbija pred izborom”, koji nedeljnik “Vreme” organizuje uoči predstojećih izbora, održana je 5. oktobra u Čačku. Na godišnjicu pada Miloševićevog režima okupili smo se u gradu koji je tom događaju dao veliki doprinos, u trenutku kada se Srbija ponovo nalazi pred istorijskim izborom: između kleptokratskog režima s jedne i naroda i studenata s druge strane. Odlučuje se o budućnosti zemlje: hoćemo li i dalje živeti pod nenormalnim kultom ličnosti, izloženi korupciji koja ubija, ili ćemo postati normalna i uređena država. A kada je reč o izborima kao načinu da se ta odluka donese, koje su sličnosti, a koje razlike između 5. oktobra 2000. i današnjih prilika? O ovim i drugim temama govorili su: profesor Bojan Pajtić, novinar OzonPressa Stojan Marković i novinar “Vremena” Nedim Sejdinović. Tribinu je vodio Filip Švarm, glavni i odgovorni urednik “Vremena”
Tihomir Stanić za novo „Vreme“ kaže da očekuje ubedljivu pobedu studenata i objašnjava zašto ne želi debatu sa Vučićem: „Četrnaest godina on nikome nije omogućio nikakvu vrstu dijaloga“
Ove srede 21. oktobra studenti koji pešače iz više krajeva Srbije stižu u Beograd na završni skup Studentske liste
Na 69 Sajmu knjiga učestvuje 300 direktnih izlagača, od kojih je 15 iz inostrantsva. Prošle godine ih je bilo 416, od kojih 91 inostranih
Produkcija Geopoetike nije na Sajmu knjiga, ali su novi romani Džulijana Barnsa, Georgija Gospodinova, novo kolo Hispanoameričke novele i ostale važne knjige dostupne u knjižari i na sajtu ovog izdavača
Kako narod plaća naprednjačku kampanju i može li Aleksandar Vučić da bude siguran da će ga svi njegovi slediti? Novo „Vreme“ istražuje stranačku mašineriju, fantomske liste i put biračkog listića
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
„Vreme“ objavljuje bazu botova Srpske napredne stranke i njihovih naloga, na osnovu procurele datoteke. Koncentrisali smo se samo na one koji se na internet prijavljuju sa mreža u javnim ustanovama
Tonino Picula je rekao da se stav Evropske komisije prema Vučiću promenio nakon sahrane Ratka Mladića, i da se Vučić na predstojećim izborima suočava sa krajnjom neizvesnošću
Policijska uprava Banjaluka zabranila je okupljanje kojim je grupa građana želela da pruži podršku studentskom pokretu u Srbiji. Advokat Aleksandar Jokić odluku je ocenio kao sramotnu i licemernu
