img
Loader
Beograd, 20°C
Vreme Logo
  • Prijavite se
  • Pretplata
0
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzleter
  • Podkast
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzletter
  • Podkast

Latest Edition

Dodaj u korpu

Nudle i šufnudle

21. septembar 2016, 13:46 Vladimir Pavlović
Copied

Mnogi je srbofoni građanin ove zemlje shvatio da je imenicu „nudla“ čuo u svom detinjstvu i mladosti, ali da mu je tek predsednik države dao naslutiti da su indonežanske nudle zapravo – rezanci. Rezanci, doslovan prevod italijanskog pluralia tantuma tagliatelle, inače drevni kineski izum, jedan su od onih prehrambenih artikala koje su nam verovatno doneli oni italijanski građevinski radnici gastarbajteri koje je Mihajlo Obrenović doveo u Beograd u okviru projekta evropeizacije Beograda, arhitektonski osakaćenog naizmeničnim turskim i austrijskim graditeljskim nadgornjavanjima. Kad je taj projekat okončan, oni među italijanskim majstorima obrade kamena koji nisu „zaokružili matematiku“ ostali su u Srbiji, koja je tada bila „zemlja u usponu“, i otvarali pekarske i poslastičarske radnje. Jeli su i druge gostili svojim taljatelama, a neki nadobudni znalac stranih jezika preveo je taj naziv sa „rezanci“, možda i ne znajući da je srpski jezik već imao reč za testo od brašna i jaja isečeno na uske i tanke trake – juvke ili jufke. Možda je to bio i sam preteča naše prevodilačke profesije, poliglota i službenik srpske policije u vreme srpsko-turskog dvovlašća, Sima Nešić – Terdžuman (turski: prevodilac, tumač), poginuo intervenišući nakon incidenta kod Čukur-česme, kad je branio mladu pravnu državu pokušavajući da vinovnika, turskog vojnika, po propisu privede pravdi i spase od linča. Ti isti Italijani su nam ostavili i reč za koju bismo ruku dali da je čisto srpska – pogača – kad ono samo jedva malo modifikovana italijanska focaccia, pa danas imamo i pogaču i fokaču, a bogami i somun, uz izvorno srpsku lepinju. A doneli su nam i sladoled koji su nazvali doldrma, šlihtajući se Turcima kao bogatijem delu konzumenata tog proizvoda koji na standardnom turskom glasi: dondurma. Sladoled je dobio svoje ime verovatno u nekoj od kasnijih akcija jezičkog purizma koje se povremeno preduzimaju na području našeg jedinstvenog, ali policentričnog jezika.

Za razliku od rezanaca, u srpskom jeziku se nudlama nazivaju pripravci od krompirovog testa, istog onog od kog se prave i knedle sa šljivama, kajsijama ili sa sirom. Oko i uho jezikoslovca uočiće odmah jedinstven konsonantni kostur i nudle i knedle (n-d-l), kao i germansko poreklo – nema sumnje da su nam nudle, tačnije šufnudle (Schupfnudeln) došle od Austrougara, a u „turskoj Srbiji“ prihvaćene kao prečansko jelo. Obično se prave kad preostane testa za knedle (knödel) sa šljivama, pa se od tog ostatka naprave prstaste nudle kao slana varijanta. I nudle i ostale prečanske đakonije, kao što su grenadir marš ili flekice s kupusom, deo su moje gastronomske nostalgije, pogotovo ako im prethodi dobro začinjena paradajz-čorba.

Dakle, sad imamo i jedne i druge nudle – one predsedničko-indonežanske i vojvođanske, prve su rezanci, a druge – skoro isto što i noklice (kao kabasti dodatak paprikašu) koje, opet, svoje ime duguju onim italijanskim kamenorescima koji su tu testeninu zvali gnocchi (njoki). Rezanci će ostati kad se prave s makom ili orasima ili sirom (kao oni Balaševićevi), kad su u goveđem ili kokošijem bujonu biće i dalje fida (neki ih već zovu Čedini rezanci), a nudle će biti za nas matore one prečanske od krompirovog testa, a za decu tranzicije kovrdžavi rezanci s Dalekog istoka.

Kvarimo li mi uistinu jezik tim silnim tuđicama? Kako se uzme. Jezik ima tu neverovatnu žilavost koja mu omogućava da istovremeno lako prima uticaje sa strane i tako se prilagođava životnoj realnosti (na nivou leksike – reči), ali i da čuva i sačuva svoju autentičnost i jedinstvenost (na nivou sintakse – rečeničnih konstrukcija). I šta znači kvarenje jezika? Da su se svi podanici negdašnjeg Rimskog carstva držali strogog latinskog standarda, ne bi danas bilo ni francuskog, ni italijanskog, ni portugalskog, ni retoromanskog, ni… vlaškog i cincarskog. Svi današnji romanski jezici, kojima dugujemo najplodnije evropske književnosti, nastali su „kvarenjem“ latinskog, između ostalog i pozajmicama iz drugih jezičkih grupa i kršenjem gramatičkih pravila. Za jezikoslovca su uzbudljive situacije kad čuje, na primer, prvog ambasadora Portugala u SFRJ posle pada Salazara, kad na večeri u Petrovcu na Mlavi, slušajući lokalne rukovodioce koji na svom vlaškom jeziku pričaju viceve, priupita svoju vrlo mladu životnu saputnicu Francuskinju: „Chérie, zašto ja razumem sve što oni govore, a gospodin nam ne prevodi?“

Copied

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Više iz rubrike Vreme uživanja
28.avgust 2025. Nebojša Broćić

Proba, moj azil

21.avgust 2025. Aleksandar Marković

Ćuti, tako mora

14.avgust 2025. Jovan Kale Gligorijević

Jogurt

31.jul 2025. Igor Mihaljević

Naša Elka

24.jul 2025. Dragica Jakovljević

Naučite užički

Komentar

Komentar

Vučić piše pisma čitalaca: Dragi Bravo…

Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati

Jovana Gligorijević
Jovana Gligorijević

Pregled nedelje

Čovek zvani Afera

Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke

Filip Švarm

Komentar

Srbija ima što niko nema: Festivali bez ljudi

Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu

Sonja Ćirić
Vidi sve
Vreme 1808
Poslednje izdanje

Predsednik i razgovor

Nema pregovora sa otmičarem Pretplati se
Duboka kriza u Republici Srpskoj

Slučaj građanina Dodika

Intervju: Nenad Tasić, advokat

Politička vlast sprečava krivično gonjenje za nadstrešnicu

Roman

Krici i šaputanja

Intervju: Jelena Lengold

Osluškivanje uglova naših bića

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve
Vreme 1808 28.08 2025.
Vreme 1807 21.08 2025.
Vreme 1806 14.08 2025.
Vreme 1804-1805 31.07 2025.
Vreme 1803 24.07 2025.
Vreme 1802 16.07 2025.
Vreme 1801 09.07 2025.
Vreme 1800 02.07 2025.
Vreme 1799 25.06 2025.
Vreme 1798 19.06 2025.
Vreme 1797 11.06 2025.
Vreme 1796 04.06 2025.

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Vreme Logo
  • Redakcija
  • Pretplata
  • Marketing
  • Uslovi korišćenja
  • Njuzleter
  • Projekti
Pratite nas:

© 2025 Vreme, Beograd. Developed by Cubes

Mastercard Maestro Visa Dina American Express Intesa WSPAY Visa Secure Mastercard Secure