Krevet za jednu osobu

Nedavno sam se osetila loše u prodavnici kreveta. Osetila sam se neprijatno povređene privatnosti, razgovarajući o krevetu-za-jednu-osobu.

Prosečna osoba je široka šezdeset santimetara, a duboka trideset, to sam naučila na prvoj godini Arhitektonskog fakulteta. Krevet-za-jednu-osobu širok je devedeset santimetara. Ako prosečna osoba poželi da raširi ruke u snu, ili ako poželi da se okrene na bok, ili ako čak poželi da skupi noge i obavije ih rukama, skupljajući se u fetusni položaj, to bez problema može uraditi na krevetu-za-jednu-osobu.

Ja sam široka oko četrdeset santimetara i ne znam koliko sam duboka, ali po svim pravilima projektovanja, po pravilima spavanja na leđima ili na boku, potrebno mi je manje prostora nego prosečnoj osobi i mogla bih bez problema da spavam na krevetu-za-jednu-osobu. Ali krevet-za-jednu-osobu je najgluplji izum na svetu. Nedavno sam pozvala drugaricu da prespava, a potom sam shvatila da imam samo krevet-za-jednu-osobu. Čak i dve ispodprosečne drugarice ne mogu spavati na krevetu za jednu osobu. Prokleti krevet-za-jednu-osobu. Gori je od kauča, fotelje na razvlačenje, čak i od sofe.

„Znate, ako hoćete, možete imati i fioku. Mogli biste imati dva kreveta-za-jednu-osobu.“ Znam, rekla sam, a moj prvi krevet-za-jednu-osobu sa fiokom iz sobe u kojoj sam imala šesnaest godina se valjao od smeha i likovao.

„Možete da probate, devedeset santimetara je sasvim dovoljno za jednu osobu.“ Nema potrebe, pomislila sam dok sam se premišljala šta bih u stvari probala. Sigurno bih malo sela, jednom rukom udarila po dušeku, kao što to niko u stvarnosti ne čini, dvaput poskočila, konstatovala kako je dobar i ustala. Eventualno bih legla, onako kako nikada ne ležim stvarno, na leđa – gledajući u plafon kao prosečna osoba široka šezdeset i duboka trideset santimetara. Ne bih mogla da probam da legnem popreko, ne bih donela kompjuter i gomilu hrane, ne bi mi niko došao da prespava, ne bi mi niko došao čak ni na sedeljku, ni psa ne bih dovela da zapiša krevet-za-jednu-osobu, ne bih mogla proveriti da li se lako pada ako zaspiš na ćošku ili ako sam sanjala ružno, da li se previše čuje i da li ostaju fleke, ne bi se moglo videti ništa od onoga po čemu bih sudila da li je dobar, pa nema zaista potrebe da ga probam.

Ne plašim se odrastanja, plašim se smrti. Verovatno više i ne rastem. Verovatno nikad neću biti široka šezdeset i duboka trideset santimetara. Neću prerasti mere prosečne osobe. A kad umremo, svi ćemo biti u krevetima-za-jednu-osobu.

Možda ste primetili da su ljudi uvek sami u mrtvačkim sanducima. Prvi put sam to primetila sa sedam godina, i to je mi se činilo monstruozno strašnim. Hiljadu puta sam probala koliko mogu da izdržim trošeći samo šezdeset santimetara širine i trideset santimetara dubine. Plašila sam se do besmisla. Ne smrti, biti mrtav u društvu drugih, divnih mrtvih ljudi, bilo bi donekle i zabavno, ali biti mrtav i sam, to je pomisao koja bi mi izazivala paniku. Mešavina saosećanja, tuge i nemoći pred bivšim ljudima, sada telima spakovanim u krevet-za-jednu-osobu obeležila je veći deo mog života.

Ali sada, u prodavnici kreveta, mrtvački sanduk mi se činio dostojanstvenim, čak ekskluzivnim, činio mi se kadilakom među krevetima-za-jednu-osobu, s blagim osvrtom na tanku granicu između života i smrti.

Plašim se kreveta-za-jednu-osobu. Plašim se da će svi ostati u svojim sobama. Plašim se da će vrata njihovih soba biti zatvorena. I vrata njihovih stanova. Ili da neću biti pozvana zbog kreveta-za-jednu-osobu. Čini mi se da nije uputno da pitam prodavca u prodavnici kreveta da li može još neko ponekad da prespava na krevetu-za-jednu-osobu. Ako tom nekom ode prevoz, ili ako se posvađa sa dečkom ili devojkom, ako nam se prispava ili ako se zapričamo do kasno.

Ne znam šta rade ljudi koji zaista kupe, pa imaju krevet-za-jednu-osobu. Zamišljam jednu osobu koja leži na krevetu-za-jednu-osobu, iza zatvorenih vrata, kroz koja je neko ušao, neko izašao, a zatim ih zatvorio za sobom. To su vrata na koja niko neće zakucati u nevreme (čak i kad je stvarno nevreme) jer ta osoba ima samo krevet-za-jednu-osobu. Ta osoba pre spavanja složi stvari, jer na krevetu-za-jednu-osobu ne mogu se ostaviti gomile stvari. Ako ta osoba poželi da raširi ruke u snu, ili poželi da se okrene na bok, ili ako čak poželi da skupi noge i obavije ih rukama, skupljajući se u fetusni položaj, ta osoba to bez problema može uraditi na krevetu-za-jednu-osobu. Da ne pričam o jebanju.

Krevet za jednu osobu je najgluplji izum na svetu. Krevet za jednu osobu nikad nije dovoljan za jednu osobu. Krevet za jednu osobu nije dobar za jednu osobu.