Olimpijski tim „Republike Kosovo“ učestvovaće na Olimpijskim igrama u Parizu pod neskriveno pompeznim sloganom „Zlatni Evropljani“. Neizvesno je kako će se sportisti iz Srbije ponašati u slučaju da se nađu na istom takmičenju sa nekim od kosovskih olimpijaca. Ranije im je sugerisano da siđu sa postolja ako se na njemu nađu sa sportistima „takozvanog Kosova“
Olimpijski tim Kosova na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine biće sastavljen od devet sportistkinja i sportista, od čega se njih šestoro svojim rezultatima kvalifikovalo na Igre, dok su ostali dobili univerzalni poziv.
Listu predvode olimpijske šampionke, džudistkinje Distria Krasnići i Nora Đakova, i još tri džudistkinje – Laura Fazliu, Akil Đakova i Lorijana Kuka.
Kosovo će u ženskom boksu predstavljati Donjeta Sadiku, u atletici to će biti Gresa Bakraći, a u plivanju Hana Beiki i Adel Šabović, piše Kosovapress.
Problem etničke pripadnosti
Adel Šabović bio je među poslednjim sportistima kojeg je olimpijski tim Kosova svrstao u svoje redove, a prema pisanju Radija Slobodna Evropa, razlog tome je možda bila Šabovićeva etnička pripadnost.
Poreklom iz Peći, Šabović, koji živi u Sjedinjenim Američkim Državama, dobio je poziv Svetske federacije vodenih sportova (FINA) da predstavlja Kosovo na Olimpijskim igrama.
Poziv je usledio jer je od kosovskih plivača imao najviše bodova na rang listi FINA, ali se njegovom izboru protivio Plivački savez Kosova koji je u planu imao da u Pariz pošalje drugog plivača.
Predsednik Plivačkog saveza Kosova Agron Zećiri objasnio je da ta organizacija ima ekskluzivno pravo da predlaže sportiste koji će učestvovati na Olimpijskim igrama. Plivački savez Kosova je u nekoliko navrata spomenuo etničku pripadnost Šabovića i njegovih roditelja.
Predsednik plivačkog kluba Ilirida iz Kosova Polja Ardian Hamiti izrazio je sumnju da je Plivački savez pokušao da spreči Šabovićev odlazak na Olimpijske igre jer dolazi iz redova bošnjačke zajednice.
„Videli smo divlju kampanju u kojoj je Adel nazivan Srbinom, a u nekim slučajevima i Rusom. Mislim da takva kampanja ne bi trebalo da se dešava na Kosovu“, rekao je Hamiti.
„Zlatni Evropljani“
Olimpijski komitet Kosova pokrenuo je u junu 2024. godine kampanju podrške svojim sportistima koji će učestvovati na Olimpijskim igrama u Parizu i tada je odlučeno da će kosovska olimpijski tim koristiti slogan „Zlatni Evropljani“ (Golden Europeans), što bi, valjda, trebalo dodatno da motiviše takmičare.
„Od Tokija 2020. imali smo slogan ‘Zlatno Kosovo’, a ovoga put smo odlučili da budemo ‘Zlatni Evropljani’ i da pokažemo svetu da ovo Kosovo zna da pobedi, da postigne uspehe na međunarodnoj areni i na najvećem svetskom takmičenju kao što su Olimpijske igre“, naveo je rukovodilac odseka za medije Kosovskog olimpijskog komiteta (KOK) Kuštrim Krasnići.
Među aktivnostima koje je KOK planirao je olimpijski kviz na Radio televiziji Kosova, lansiranje promotivnog videa, prezentacija uniformi i kosovskih olimpijaca i olimpijski festival u centru Prištine.
Ulazak Kosova u MOK
Kosovski olimpijski komitet osnovan je 1992. godine, ali je punopravni član Međunarodnog olimpijskog komiteta postao 9. decembra 2014. godine.
Tadašnji predsednik Olimpijskog komiteta Srbije (OKS) Vlade Divac rekao je tada da je takav epilog mogao da se nasluti, jer je Međunarodni olimpijski komitet (MOK) prethodno primio Kosovo u privremeno članstvo.
Divac je rekao da nije bio iznenađen prijemom Kosova u MOK i naveo da je OKS o tome razgovarao sa MOK-om, ali da je OKS „sportska organizacija, a ne politička, tako da idemo dalje“.
Odgovarajući tada na pitanje novinara da li će se srpski sportisti takmičiti sa onima sa Kosova, Divac je istakao da OKS tu situaciju mora posmatrati na sportski način.
„Imao sam sličnu situaciju 1992, kada smo udaljeni sa Olimpijskih igara. Prema tome, insistiram da ovu situaciju gledamo sportskim očima, a da pustimo političarima da odlučuju“, rekao je tada Divac.
Dosadašnji uspesi
Prvo učešće na nekom međunarodnom takmičenju sportisti Kosova ostvarili su na Evropskim igrama u Bakuu u Azerbejdžanu, a prvi put su na Letnjim olimpijskim igrama učestvovali 2016. godine u Rio de Žaneiru kada je džudistkinja Majlinda Kelmendi osvojila i prvu medalju za Kosovo, i to zlatnu.
Džudistikinje Distria Krasnići i Nora Đakova osvojile su zlato na Olimpijskim igrama u Tokiju 2020. godine.
Šta uraditi u slučaju „bliskog kontakta“
S obzirom na to da Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, postavlja se pitanje kako bi olimpijci iz Srbije trebalo da se ponašaju u slučaju da se na nekom takmičenju u Parizu susretnu sa sportistima sa Kosova.
Zvaničnog uputstva nema, ali bi kao uputstvo (a možda i ne bi) mogla da posluži izjava nekadašnjeg ministra sporta Vanje Udovičića 2016. godine.
On je tada rekao da je srpskim sportistima „preporučeno“ da siđu sa postolja ako se na njemu, eventualno, nađu sa sportistima sa Kosova.
Istini za volju, Udovičić je pojasnio da je odluka ipak na samim sportistima, a takav stav tada je branio i tadašnji direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, a današnji šef diplomatije Marko Đurić.
Olimpijske igre u Parizu biće održane od 26. jula do 11. avgusta 2024. godine i na njima će se oko 10.500 sportista boriti za više od 300 medalja.
Večeras se u više gradova Srbije održavaju protesti. U Nišu građani protestuju protiv izveštavanja lokalne televizije, dok su se u Zrenjaninu okupili kao podrška studentu Luki Mihajloviću
Studenti Poljoprivrednog fakulteta u blokadi najavili su za sutra (19. jul) u 17 časova blokadu Avijatičarskog trga u Zemunu
Osnovni sud u Novom Sadu potvrdio je optužnicu Osnovnog javnog tužilaštva protiv advokata Nemanje Aleksića zbog više krivičnih dela
Kako se nesuđeni premijer Đuro Macut obreo u veličanju Pokreta nesvrstanih, sprovođenju spoljne politike koja je bila jedan od trejdmarkova Titove komunističke Jugoslavije
Novosađani nastavljaju sa protestima pred kućama naprednjačkih funkcionera. Da li je u pitanju “linč”, “čist nacizam” ili nešto treće
Kao što je Šešelj početkom devedesetih potezao pištolj na tadašnje studente, tako Vučić na njihove pobunjene kćerke i sinove danas poteže svoje batinaše. Ista je to politika, samo prilagođena vremenu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić abolira siledžije i ludake koji prebijaju i gaze studente, dok iste te studente hapsi. Narodu u pobuni više ni goli život nije zagarantovan – ali ceh će na kraju platiti ovaj režim
Protesti u Srbiji ne nameću više pitanja „da li“ i „ako”, oni su postali sistemski događaji. Trpeljivost u društvu preokrenula se u nezajažljivu potrebu za normalnošću, za pravnom državom
Ekskluzivno: Istraživanje Slobodana G. Markovića i Miloša Bešića o stavovima beogradskih studenata u plenumu
Šta sve nismo znali o njima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
