Na poziciju nezavisnog neizvršnog direktora kompanije u oblasti svemirske tehnologije i zemaljskih aplikacija imenovan je bivši predsednik Srbije Boris Tadić. Sedište kompanije je u Hong Kongu. Njegova pozicija će podrazumevati savetodavnu ulogu
Kineski dobavljač usluga u oblasti svemirske tehnologije i zemaljskih aplikacija USPACE Technology Group imenovao je bivšeg predsednika Srbije, Borisa Tadića, na poziciju nezavisnog neizvršnog direktora kompanije sa sedištem u Hong Kongu, prenosi „Danas“.
Kako prenosi Bizlife.rs, u saopštenju kompanije, ističe se da će Boris Tadić, zajedno sa novoimenovanim izvršnim direktorom i predsednikom Upravnog odbora, Benom Amorom, generalnim direktorom Arapske organizacije za informacione i komunikacione tehnologije, doprineti značajnom unapređenju međunarodne konkurentnosti Grupe.
„Njihovo iskustvo u sektoru vazduhoplovstva i globalna vizija bi trebalo da olakšaju širenje saradnje i bolje iskoriste razvojne mogućnosti na globalnom tržištu. Pozicija nezavisnog neizvršnog direktora podrazumeva savetodavnu ulogu, gde Tadić razmatra poslovne performanse i pruža strateške smernice, ali ne učestvuje u svakodnevnom upravljanju organizacijom”, zaključuje se u saopštenju.
Ko je Boris Tadić?
Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u oblasti socijalne psihologije, na Katedri za kliničku psihologiju, piše Istinomer.
Radio je kao novinar, klinički psiholog, profesor psihologije i istraživač u naučnim projektima na Institutu za psihologiju. Bio je direktor Centra za razvoj demokratije i političke veštine. Radio je na uspostavljanju regionalnog sistema političke edukacije u Srbiji, Republici Srpskoj, Makedoniji i Bugarskoj, kao i u samoj Demokratskoj stranci. Od 2003. godine bio je predavač politike i advertajzinga na specijalističkim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Učestvovao je u opozicionom radu tokom studija, zbog čega je hapšen.
Bio je član Demokratske stranke od 1990. godine. Posle petooktobarskih promena postao je ministar za telekomunikacije u Vladi SRJ. Za predsednika Demokratske stranke izabran je u februaru 2004. godine.
Od 11. jula 2004. obavljao funkciju predsednika Srbije. Na mesto predsednika Republike Srbije izabran je ponovo februara 2008. godine. U martu 2012. godine raspisao je vanredne predsedničke izbore na kojima je izgubio od Tomislava Nikolića.
Ostavku na članstvo u DS podneo je 30. januara 2014. godine zbog „neslaganja sa politikom aktuelnog rukovodstva”.
Na izborima u martu 2014. bio je nosilac liste Nova demokratska stranka – Zeleni. U oktobru 2014. stranka menja ime u Socijaldemokratska stranka, a Tadić je izabran za njenog predsednika.
Izvor: Danas, Istinomer
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
