Foto: Tanjug
Srbija je među evropskim zemljama sa najkraćim životnim vekom, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Oni koji dočekaju duboku starost često žive u siromaštvu, bez adekvatnih zdravstvenih usluga
Republički zavod za statistiku objavio je detaljne tablice mortaliteta za Srbiju, za period od 2021. do 2023. godine.
Pokazalo se da je Srbija među evropskim zemljama sa najkraćim životnim vekom.
Prosečni životni vek u zemljama EU u 2022. godini bio je 80,6 godina, a Srbija zaostaje – to jest žuri – za nešto više od 5 godina.
Očekivani životni vek u Srbiji iznosi 74,8 godina za ukupnu populaciju, što predstavlja porast od 0,3 godine u odnosu na period od 2010. do 2011. godine.
Posmatrano po polu očekivano trajanje života iznosi 72,3 godine za muškarce i 77,5 godina za žene. U odnosu na period od 2010. do 2012. godine, zabeležen je porast od 0,3 godine kod muškaraca i 0,4 godine kod žena, pri čemu je zadržana razlika u prosečnom životnom veku od 5,2 godine u korist žena.
Koliko će živeti današnji sveži penzioneri?
RZS objavljuje i očekivanja koliko će još prosečno živeti ljudi koji su danas u godinama za penziju, to jest imaju 65 godina.
Očekivano je da će ljudi starosti 65 godina u proseku živeti još 15,2 godine. Muškarci u Srbiji starosti 65 godina u proseku mogu očekivati još 13,8 godina života, a očekivani životni vek žena iste starosti iznosi 16,4 godine.
Na nivou oblasti, najniži očekivani životni vek sa 65 godina zabeležen je u Severnobanatskoj oblasti i iznosi 12,5 godina za muškarce i 15,4 godine za žene.
Muškarci u Zlatiborskoj oblasti imaju najduži očekivani životni vek sa 65 godina i on iznosi 15 godina, dok je kod žena najduži životni vek u Beogradskoj oblasti, gde iznosi 17,2 godine.
Periodika izrade detaljnih tablica je desetogodišnja i to nakon svakog popisa stanovništva.
Stari svedeni na „stvar“
Iako je prosečni životni vek nešto duži, sam život je teži. Analiza Poverenice za zaštitu ravnopravnosti o položaju starih pokazala je da, „nemali broj starijih živi u siromaštvu ili riziku da postanu siromašni, neki su izloženi zlostavljanju i zanemarivanju, samozanemarivanju, nepoštovanju, marginalizaciji, pa i svođenju na stvar“.
Diskriminisani su po materijalnom statusu, po pitanju invaliditeta, mesta življenja ili pola.
Iako čine trećinu biračkog tela čine penzioneri, prema podacima sindikata „Nezavisnost“, njihov uticaj na proces političkog odlučivanja je potpuno marginalizovan.
U društvu su dominantni stereotipi i predrasude o nesposobnosti starijih da donose racionalne odluke i nepoštovanje njihove autonomije, ali i drugi stereotipi kao što su oni da su stariji nesposobni, teret za društvo i opterećenje.
Teško do zdravstvene zaštite
Kao posledica depopulacije i migracija, pojedine zdravstvene ustanove posebno primarne zdravstvene zaštite (zdravstvene stanice i ambulante) u ruralnim područjima Srbije su zatvorene, što dovodi do otežane dostupnosti ovih usluga seoskom, uglavnom starijem stanovništvu. Službe kućne nege i pomoći na ovim područjima se takođe retko formiraju zbog malog broja stanovnika i razuđenosti područja.
Integrisane usluge na lokalnom nivou koje uključuju pomoć gerontodomaćica, palijativnu negu i zbrinjavanje obolelih u terminalnim fazama bolesti nisu dovoljno razvijene, nedovoljno je gerijatrijskih postelja i mogućnosti za institucionalno zbrinjavanje ovih osoba.
Predsednica Gerontološkog udruženja Srbije Nataša Todorović rekla je ranije za „Vreme“ da će zbog toga će biti potrebni i mobilni timovi lekara, socijalnih radnika i ostalog stručnog osoblja.
„Mi smo predlagali, da kad se završi medicina, postoji obavezno stažiranje od godinu dana, koje bi bilo van gradova“, rekla je Todorović.
Sagovornica „Vremena“ ukazala je i na problem migracije radne snage iz Srbije u Zapadnu Evropu.
„Odlaze nam medicinske sestre, negovateljice. Iako devedeset odsto usluga dolazi od članova porodice, pa se oslanjamo na to, ni oni nisu beskonačni resurs. Jer, imate promenu strukture porodice, ljudi dobijaju decu kasnije, odlučuju se za jedno dete“, rekla je Todorović.
Očekivan rast siromaštva
Prema podacima iz pomenute analize Centra za demokratiju, procenjena stopa siromaštva starijih u 2022. godini iznosila je preko 12 odsto, što je skoro dvostruko više u poređenju sa nivoom pre krize izazvane pandemijom koronavirusa i rastućom inflacijom zbog rata u Ukrajini, dok se, prema projekcijama istraživača očekuje dalji rast apsolutnog i relativnog siromaštva starih i u narednim godinama.
Prema podacima fonda PIO, prošle godine je prosečna penzija iznosila oko 37.800 dinara, dok penziju prima nešto više od milion i po ljudi.
Gotovo pola miliona penzionera ima primanja niža od garantovanih, odnosno, manje od 24.987 dinara.
Primanja do deset hiljada dinara ima čak 61 hiljada penzionera, navode iz Sindikata penzionera „Nezavisnost“.
Predsednik Aleksandar Vučić javno je zatražio od Tužilaštva za organizovani kriminal da saopšti da li je i šta preduzelo u vezi sa Skaj prepiskama koje, kako tvrdi, već godinama imaju u svom posedu. Ove poruke, kaže, razotkrivaju saradnju medijskih i političkih aktera sa kriminalnim klanovima i narkokartelima
Advokat Ivan Ninić tvrdi da je Goran Vesić praktično nestao iz istrage o padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, iako se ranije dovodio u vezu sa ovim slučajem. Viši sud je ukinuo njegov pritvor uz obrazloženje da nema osnova za sumnju u krivično delo, a Ninić sumnja da će se Vesić uopšte naći na ponovljenoj optužnici
Iako je kolumbijskog predsednika pomešala sa srpskim, Marinika Tepić nastavlja sa bombastičnim objavama koje navodno povezuju braću Vučić i narko-dilera Filipa Koraća. MUP Srbije demantovao navode Marinike Tepić
Desetine građana okupile su se danas ispred suda u Novom Sadu kako bi izrazile podršku Jovanu I. iz Bačkog Jarka, koji je uhapšen nakon što je udario jednog od muškaraca osumnjičenih da su tokom koncerta u Futogu gađali publiku i izvođače farbom
Studenti u blokadi pozvali su građane da učestvuju u humanitarnom Zaječarskom bazaru, ali i da glasaju na izborima u ovom gradu
Zakleo se Vučić u vlast i u med da će u Kosjeriću da zavede red, mogla bi da glasi pesmica o apsurdno brutalnoj funkcionerskoj kampanji koja se vodi u ovoj malenoj opštini
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
