Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je Srbiju i komšiluk da zajedno sa Ukrajinom proizvode municiju. Vučić je rekao – videćemo. No, već dugo je javna tajna da srpska artiljerijska municija mnogo pomaže Ukrajincima na frontu
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zahvalio je srpskom kolegi Aleksandru Vučiću na podršci suverenitetu Ukrajine, humanitarnoj, finansijskoj pomoći i na prihvatanju izbeglica.
„Dogovorili smo dalje kontakte u cilju širenja međunarodne podrške (našem) mirovnom planu“, rekao je Zelenski u Tirani, gde je održan samit „Ukrajina – jugoistočna Evropa“.
Zelenski nije javno zahvaljivao Vučiću na srpskom oružju, pre svega artiljerijskoj municiji. Javna je tajna da velike količine srpske municije pomažu ukrajinskoj armiji u odbrani od ruske agresije.
Ukrajinski predsednik jeste javno predložio zemljama regiona da sa Ukrajinom zajednički rade na proizvodnji municije.
Na to je Vučić kasnije, za RTS, rekao da Srbija „mora da sagleda svoju poziciju“. On je preneo Zelenskom da su rezerve municije u Srbiji popunjene 62 odsto.
„Izdao sam naređenje da se napuni do 100 odsto, to znači da moramo mnogo da radimo u našim fabrikama“, rekao je Vučić.
On je dodao da „ne razume“ ljude u Srbiji kad govore protiv Ukrajine. „To su naša slovenska braća kao i Rusi i trudimo se da imamo dobre odnose.“
Javna tajna o slanju municije
Početkom meseca je ugledni nemački Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) pisao da Srbija masovno naoružava Ukrajinu za artiljerijski rat.
Predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću je pošlo za rukom da „bude u milosti Vašingtona kroz obuhvatnu isporuku municije koja ciljanim obilaznim putevima stiže u Ukrajinu“, pisao je FAZ.
„Naravno, Vučić to javno poriče, između ostalog zbog proruskog sentimenta u Srbiji koji njegov medijski aparat godinama sistematski pojačava. Ali, iza kulisa to svi znaju“, naveo je list.
Posebno se ističe raketa kalibra 122 milimetra koju pravi srpska firma Edepro, a koja ima domet oko 40 kilometara – dvostruko više od većine raketa tog kalibra.
Kako je naveo FAZ, Ukrajincima posebno odgovara jer taj projektil može da se ispali sa lansera tipa Grad koji imaju.
„To je domet kojim Ukrajina nadilazi neprijatelja. To joj daje ogromne prednosti“, rekao je jedan neimenovani vojni stručnjak za FAZ.
Vučić polovično demantuje
Prošlog juna se Vučić u intervjuu za Fajnenšel tajms osvrnuo na dokumente američkog Pentagona prema Kojima Srbija spada u zemlje koje naoružavaju Ukrajinu, što je Beograd demantovao.
Vučić je tada ponovio da je Srbija neutralna. „Ali, nisam lud, svestan sam da neko oružje može da završi u Ukrajini“, rekao je Vučić, ponovivši da je moguće da srpska municija preko posrednika stiže do Ukrajine, ali da o tome nema precizne podatke.
Stručnjaci pak kažu da u Ukrajinu stiže specifično modifikovano naoružanje, koje upravo odgovara lanseru raketa tipa Grad.
Ranije su mediji pisali o velikoj količini srpskih projektila na ratištu. Fotografije su još tokom prve godine rata ukazivale da je u pitanju municija novijeg datuma, proizvedena u Srbiji.
Tako je u ranijem intervjuu za Glas Amerike rekao i vojni komentator Aleksandar Radić.
„To je bilo pitanje vremena kada će se pojaviti rakete G2000 kalibra 122mm na ukrajinskom ratištu, zato je to sredstvo koje Ukrajinci mogu samo da požele. Naime, i kod njih i kod Rusa najbrojnije sredstvo vatrene podrške je višecevni lanser raketa BM21 Grad“, rekao je on.
„Osnovna raketa koja se koristi na tom sistemu ima domet od nešto više od 20km. Srbija pravi efikasnu, proverenu raketu dometa 40km. To je ogromna razlika“, naveo je Radić.
Prošlog marta je i rusko Ministarstvo spoljnih dela izrazilo „najdublju zabrinutost“ zbog izveštaja da srpske granate tuku po ruskoj vojsci.
Predstoje lokalni izbori 29. marta 2026. godine u deset opština Srbije. Saznajte koliko građana ima pravo glasa i koje vrste izbornih lista ih očekuju na biralištima
Opozicija u Boru upozorava na kupovinu glasova, upis novih birača i razne vrste pritiska pred lokalne izbore 29. marta. Režim Aleksandra Vučića čini sve da SNS sačuva vlast
O tome kako se Beograd menjao u poslednjih deset godina, kako danas izgleda odnos između gradnje, javnog interesa i struke, kao i o tome šta ove promene znače za identitet grada i kvalitet života u njemu, razgovarali su učesnici tribine „Šta se gradi, a sta ruši u Beogradu" u organizaciji nedeljnika Vreme
U samo nekoliko dana studenti su uhapšeni u Novom Pazaru, u Aranđelovcu su im izbušene gume i otete im donacije, a pretučeni cu i učenici Valjevske gimanzije. Režim pred lokalne izbire pokreće novi talas nasilja
U Novom Pazaru je protest zbog hapšenja dvojice studenata na treći dan Ramazanskog bajrama, zbog navodnog rušenja ustavnog poretka
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
