Zašto baš Brčko?

U jednoj kući u Brčkom pronađeno je 31 dete starosti od nekoliko meseci do 12 godina. Javnost je šokirala informacija koja se pojavila u medijima da je navodni vrtić, koji je prema prvim informacijama funkcionisao kao paravan za organizovanu trgovinu decom, radio od 2018. a da niko od nadležnih ni građana Brčko distrikta nije reagovao, piše Dojče vele.

U Tužilaštvu distrikta su rekli da je dvanaestogodišnja devojčica, zajedno sa dve mlađe devojčice, zatražila pomoć na ulici, nakon čega je policija pronašla kuću u kojoj je zatekla maloletnu decu u nehigijenskim uslovima.

„Deca nisu identifikovana, nemamo pouzdane podatke o deci niti o tome ko su im roditelji. Tri lica za koja je predložen pritvor su iz BiH“, kaže Radmilo Ivanović, vršilac dužnosti glavnog tužioca Brčko distrikta.

Deca privremeno smeštena u jednom brčanskom hotelu, jer na teritoriji distrikta ne postoji centar za socijalni rad niti slična ustanova tog tipa koja bi mogla da pruži adekvatnu pomoć.

Iako još nema potvrde, nezvanične informacije govore da se radi o romskoj deciiz Srbije, Hrvatske, ali i nekih drugih zemalja okruženja, zbog čega su se u ceo slučaj uključile i međunarodne policijske agencije.

Za dve uhapšene osobe odmah je određen pritvor – vlasnicu kuće Zahidu Đongo (72) i njenog sina Aliju, za koga mediji navode da je brat sudskog policajca u Brčkom.

U međuvremenu je privedeno osam lica, a osumnjičeni se terete za krivična dela „trgovina ljudima“, „trgovina decom“ i „zanemarivanje ili zlostavljanje deteta“.

Hasnija ima 108 unučadi

O bizarnosti celog slučaja govori priča privedene, a nakon ispitivanja puštene na slobodu, Hasnije Hasanović, čiji su unuci, kako tvrdi, među pronađenom decom. Rekla je da je od šestoro unučadi, sa kojima trenutno živi, dvoje dala „na čuvanje“ vlasnici kuće, što je za 15 dana platila 300 evra.

„Živim u Brčkom, imam šestoro unučadi sa sobom. Živim normalno tu, imam novac, šalju mi deca, familija. Imam 108 unučadi, desetoro dece“, rekla je Hasanović u izjavi medijima, navodeći da ih je i ranije po potrebi ostavljala u ovoj kući.

Neverovatno je, kaže pravnica i aktivistkinja za ljudska prava iz Brčkog Ana Kotur Erkić, da nijedan centar za socijalni rad u Banjaluci ili Hrvatskoj, odakle su deca dovedena, nije imao evidenciju o nekoj od tih višečlanih porodica, a još je veća tragedija ako su te informacije imali, a ništa nisu preduzeli.

„Priča se svodi na to: daj im dečji dodatak i nemoj da ih diraš“, kaže ona, navodeći to kao primer raspalog sistema, slučajeve kada pravo na dečji dodatak postane uslovljeno slanjem dece u školu.

„Znači, ako šalješ romsko dete u školu i doneseš potvrdu, dobićeš novac. Ali niko ne izađe na teren da vidi da li taj roditelj tuče to dete, da li brine o tom detetu, da li je ošišano i okupano“, kaže Kotur Erkić, podsećajući da je još 2018. u ovom slučaju podneta prijava za jedanaestoro dece, ali se sve na tome završilo.

Brčko je zbog svog statusa raj za krijumčare

Distrikt Brčko je jedinica lokalne samouprave pod suverenitetom Bosne i Hercegovine, koja je formalno pod zajedničkom upravom Republike Srpske i Federacije BiH kao kondominijum, ali sa sopstvenim institucijama. Kao takav, ima relativno visok BDP po glavi stanovnika u poređenju sa ostalim delovima zemlje. Međutim,  suočava se i sa problemom siromaštva i marginalizacijom određenih zajednica, poput Roma, za koje se sumnja da čine većinu pronađene dece u ovom slučaju.

Specifičan status Brčkog u nekim slučajevima može dovesti do problema kada je reč o koordinaciji sa entitetima i ostaviti prostor za slabije nadzirana područja upravo zbog fragmentacije vlasti, što može biti iskorišćeno za delovanje kriminalnih grupa.

Šestoro dece imalo je hrvatske pasoše, ali je hrvatska policija saopštila da se ta deca ne vode kao nestala u Hrvatskoj, što otvara pitanje ili nemara vlasti ili autentičnosti dokumenata.

„Kriminalističko istraživanje je složeno jer su osumnjičeni deo takozvanih mobilnih grupa ljudi koji sele iz države u državu i koji imaju različita državljanstva“, komentarisao je ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Davor Božinović, uveravajući da sve policijske agencije u regionu i šire sada rade zajedno kako bi otkrile detalje.

„I u toj rupi u komunikaciji između entiteta i Brčkog, odnosno između entiteta, Brčkog i Hrvatske, organizovani kriminal je našao prostor“, kaže Kotur Erkić, upozoravajući na činjenicu da su većina pronađene dece devojčice.

Deca za Zapadnu Evropu

Položaj distrikta čini ga strateškom tačkom jer se nalazi u blizini međunarodne granice i na raskrsnici puteva koji povezuju Zapadni Balkan sa Evropskom unijom.

„Zato ja lično smatram da ova deca nisu bila namenjena, vrlo je ružno tako reći, ali, za tržište našeg regiona. Naprotiv, trebalo je da uđu u Hrvatsku, da bi kasnije stigla do Zapadne Evrope, jer na tom području deca mnogo više vrede. Ponavljam još jednom, vrlo ružne kvalifikacije, ali to je jednostavno tako“, kaže za DW Igor Jurić, direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu u Srbiji i inicijator uvođenja sistema „Pronađi me“.

Sada je ključno pronaći roditelje te dece, upozorava Jurić, iako se do sada niko nije pojavio, što otvara pitanje njihovog saučesništva u ovom slučaju.

„I veoma je važno da znamo, imamo primer da su, izgleda, u svemu ovome učestvovali i ljudi iz institucija, što govori da je u pitanju ozbiljan novac. Treba da otkrijemo ko su organizatori, iako je teško doći do vrha piramide u organizovanom kriminalu“, kaže Jurić, upozoravajući na činjenicu da su ova deca pronađena slučajno i da je reč samo o vrhu ledenog brega.

„Pitanje je koliko je dece prošlo kroz tu kuću, koja je ovo grupa po redu i gde su sva ta deca završila. Svako dete u ovakvim slučajevima ima svoju ‘svrhu’. Neka se daju na usvajanje, neka su raspoređena da budu radno eksploatisana, a veliki broj pronađenih devojčica pokazuje da su trebalo da budu žrtve seksualne eksploatacije“, upozorava Jurić.

Sistematsko zataškavanje

Istovremeno, sunovrat društvene stvarnosti u kojoj se u centru nekog grada nalazi objekat sa zlostavljanom decom uzrasta do 12 godina, pokazuje stravične obrise neljudskosti i trulog sistema u kojem ne postoji nijedan oblik zaštite, osim onog na papiru. Ili se na kraju radi o sistemskom zataškavanju.

Izjava gradonačelnika Brčkog Siniše Milića da je „zabrinjavajuće koliko je dugo to bilo u komšiluku, a da niko nije obratio pažnju“, pokazuje pravo stanje svesti društva.

„To je posledica niza problema koje živimo, susrećemo se sa tako strašnim stvarima da naša nebriga ide u drugom pravcu, da kažemo da su to pripadnici neke druge etničke zajednice, da nas nije briga za to. Empatiju više nemamo, bez obzira na to da li je reč o nečijoj sreći ili bolu“, kaže profesorka sociologije iz Tuzle Smiljana Vovna.

Sudski postupci traju godinama

Naši sagovornici saglasni su da iza ovog slučaja u Brčkom najverovatnije stoji organizovana trgovina decom, na šta ukazuju sve dostupne činjenice do sada – od pronađenih dokumenata, geografskog položaja i blizine međunarodne granice do specifičnog administrativnog statusa unutar BiH, a istraga će pokazati da li su saučesnici u ovom slučaju i neke strukture vlasti.

Za krivična dela trgovine ljudima u 2023. godini osuđeno je 26 osoba. Međutim, u izveštaju Evropske komisije za BiH iz prošle godine navodi se da su sudski postupci uglavnom trajali godinama, ali da je pozitivno to što pravosuđe počinje da izriče sve strože kazne za ova krivična dela.

Ipak, poražavajuće je da država nije preduzela nikakve korake u pravcu izrade novog akcionog plana o zaštiti dece, s obzirom na to da je prethodni istekao 2018. godine. Zbog toga nema zvaničnih podataka o prosjačenju ili nasilju nad decom.