Glavno i jedino pravo pitanje povodom zemljotresa koji je pogodio Tursku i Siriju 6. februara i u kome je do sada poginulo 45.500 ljudi glasi: da li ima nešto što može da spreči rušenje zgrade.
Odgovor je – seizmički izolator. Zaštita je skoro stoprocentna, kao da ga reklamiraju, tvrde stručnjaci.
Ispod stubova i armirano-betonskih zavesa postavljaju se izolatori koji sprečavaju direktnu interakciju objekta sa tlom, povećavaju period oscilovanja zgrade, omogućavajući joj da se udalji od destruktivnog kritičnog područja i da minimalno bude pod uticajem horizontalnih sila zemljotresa. Dakle, većina pomeranja do kojih dolazi tokom potresa ostaje tamo gde je izolator i pokreti na spratu su značajno smanjeni.
Više bolnica u Turskoj prošlo je bez velikih oštećenja u razornim zemljotresima upravo zbog korišćenja sistema seizmičkih izolatora.
Profesor Erdžan Juksel iz Laboratorije za građevinsko inženjerstvo Tehničkog univerziteta u Istanbulu kaže da je “izolator trenutno jedna od najnovijih faza u svetskoj tehnologiji potresa. Nakon potresa u Krajstčerču, koji se dogodio na Novom Zelandu 2011. godine, i potresa velikih razmera u Japanu koji su usledili, interesovanje za ovu tehnologiju je znatno poraslo.“
On kaže i da “izolatori mogu da se primene na bilo koju zgradu. To uzrokuje povećanje ukupne cene grube gradnje za 10-20 posto. Seizmički izolatori se mogu dodati u zgradu kasnije, ali ovaj proces može još malo povećati troškovno opterećenje. Rasprostranjenost ove građevinske tehnologije u Turskoj pokazuje se dobrim primerom. To je veoma važan i siguran sistem”, kazao je stručnjak.
Nakon zemljotresa u Turskoj i Siriji, gotovo svakodnevno trese se i tlo u Srbiji. Ovdašnja struka ima oprečna mišljenja o otpornosti zgrada na zemljotres, nema garancija da se prilikom gradnje poštuju pravila propisana da zaštite zgrade od rušenja zbog zemljotresa, a izolator ne pominju.
Dr Ana Mladenović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu rekla je za „Blic“ da ne treba da paničimo, jer se kod nas ne može desiti tako razoran zemljotres kakav se desio u Turskoj.
„Najbliže seizmično područje od Beograda je negde 70 do 100 kilometara udaljeno, tako da je s te strane na neki način zaštićen. Ne znam kako su zgrade projektovane, ali kada bi se desio zemljotres magnitude 6 Rihtera što je neki maksimum, zgrade bi izdržale, što se verovatno takav zemljotres ne bi ni desio u Beogradu“, objašnjava Ana Mladenović, i upozorava da je Kraljevo u velikom riziku od jačeg zemljotresa.
Profesor na Građevinskom fakultetu Branislav Ivković objasnio je za TV Prva da su naše zgrade projektovane da izdrže zemljotres do 8 stepeni Rihterove skale.
„Da umirim građane Srbije, što se tiče građevina. Evropska seizmička makro karta iz 1998. godine koja i dan danas živi, kaže da se ovde može očekivati zemljotres od 6, maksimalno 7 Rihtera, a mi projektujemo na 8. Već više od 50 godina se potpuno ovladalo projektovanjem za seizmičke uticaje.“
Najjači zemljotresi u Srbiji desili su se na Kopaoniku, Rudniku, Lazarevcu, a onaj u Kraljevu imao je razorne posledice. Zemljotres u Kraljevu iz 2010. godine bio je jačine 5,4 stepena Rihtera, pričinjena ogromna materijalna šteta a u njemu je nastradao bračni par, dok je oko stotinu ljudi lakše povređeno.
Govoreći o primeni regulativa u gradnji koje je propisala država, Vasko Nikolov, diplomirani inženjer arhitekture i nastavnik stručnih predmeta u Građevinskoj školi u Kraljevu, objasnio je za „Blic“ da je 2018. godine urađena nova karta seizmičkog hazarda (rizika) za Srbiju.
„Stupanjem na snagu Pravilnika za građevinske konstrukcije 2020. godine, stoji obaveza da se za sve objekte radi projektovanje seizmičke otpornosti građevinskih konstrukcija osim za objekte koji se nalaze u području vrlo niske seizmičnosti“, kaže Nikolov, naglašava da su objekti koji su projektovani i izgrađeni nakon donošenja odgovarajućih Pravila i Pravilnika sigurniji.
„Na osnovu uvida nakon zemljotresa u Kraljevu, mogu sa sigurnošću da kažem da većina individualnih objekat uopšte nema validan projekat, niti su izvedeni po Pravilima“, upozorava on.
Profesor na Građevinskom fakultetu u Subotici, dr Milan Kekanović, koji predaje Zidane konstrukcije, smatra da u Subotici, Novom Sadu, Beogradu i drugim gradovima, gradnja nije u skladu sa propisima građenja u seizmičkim područjima.
„Zakonodavac je ograničio spratnost zidanih zgrada maksimalno do četiri etaže, ako bi potres bio slabiji, a kod jačih potresa zidane zgrade mogu biti do dve etaže. Staru gradnju bih ipak ocenio kvalitetnijom i smatram da bi se starije višespratnice i objekti znatno manje oštetili ako bi se desio zemljotres“, rekao je dr Kekanović za „Blic“.
Kako je objasnio, u Srbiji 85 odsto zidova u zgradama sa i preko osam etaža su zidani zidovi, a samo 15 odsto su armirano–betonska platna.
S.Ć./N1/Blic
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
