Ono što se u praksi događa jeste da se u proceni poslovne sposobnosti često donosi pretpostavka da će osoba sa invaliditetom doneti neku nerazumnu odluku, a uopšte se ne vode time da bilo ko može da donese i donosi nerazumne odluke, kaže izvršna direktorka MDRI-S Snežana Lazarević
Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S je predstavila analizu usklađenosti javnih politika sa standardima ljudskih prava osoba sa invaliditetom i zakonskim okvirom u Srbiji.
Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom je kod nas ratifikovana 2009. godine. Iako je ovo dokument koji bi trebalo da se primenjuje kako bismo imali puno poštovanje prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom, izvršna direktorka MDRI-S, Snežana Lazarević je na konferenciji rekla da, iako se nadala da će se ovom ratifikacijom nešto promeniti, „nažalost nismo daleko odmakli“.
Propisane su dve strategije, jedna za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom (2020. do 2024. godine) i strategija za deinstitucionalizaciju i razvoj usluga socijalne zaštite u zajednici (2022 – 2026).
Obe strategije su usklađene sa Konvencijom i imaju barem četiri iste teme.
Zapošljavanje – nemoguća misija
Međutim, ukoliko uzmemo primer zapošljavanja osoba sa mentalnim invaliditetom u praksi i procenu radne sposobnosti koja je propisana zakonom, ta procena nije adekvatno sprovedena.
Snežana Lazarević ukazuje na to kada se na primer donesu papiri nekom doktoru koji bi trebalo da donese procenu, doktor tu osobu nije video u realnom radnom okruženju kao ni da li neko zaista može da obavlja posao koji želi. „Ukoliko se aplicira za posao pranja sudova u nekom kafiću, kako bi neki doktor, ukoliko nije video tu osobu kako pere posuđe, mogao da kaže da taj dečko ili devojka ne mogu to da postignu.“
I naglašava da ono što se često događa jeste da se u proceni poslovne sposobnosti često donosi pretpostavka da će osoba sa invaliditetom doneti neku nerazumnu odluku. „Uopšte se ne vode time da svi ljudi mogu da donesu i donose potpuno nerazumne odluke.“
Pored toga što je Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom uveden 2009. godine mi i dalje ne znamo koliko je zaposlenih osoba sa invaliditetom.
Preispitati većinu sprovedenih mera
Lazarević je izdvojila i da je mnogo mera aktivne politike zapošljavanja koje bi trebalo da budu preispitane.
„Na primer organizovanje sajmova zapošljavanja posebno za osobe sa invaliditetom. Zašto osobe sa invaliditetom ne bi učestovale u redovnim sajmovima zapošljavanja? Mislim da se suviše rasipa novac na takve stvari umesto na konkretne podrške osoba sa invaliditetom poslodavcima koji bi ih zaposlili.“
Ono o čemu je, između ostalog, bilo reči jeste učešće osoba sa invaliditetom u izradi i primeni propisa politika, kao i u svim drugim procesima odlučivanja u vezi sa pitanjima koja se ih se tiču.
Snežana Lazarević kaže da obe naše strategije navode da su u proces konsultacija bile uključene osobe sa invaliditetom. „Možda jesu, ne znam koje su to organizacije, ne znamo koje su to osobe sa invaliditetom, ne znamo koliko ih je bilo, šta su ih pitali, šta su oni odgovorili. Samo imamo rečenicu ‘po/zvani su bili’. Konkretno naša organizacija nije bila pozvana.“
Dodaje da kada je u pitanju Strategija deinstitucionalizacije da tamo piše kako su konsultacije sprovedene sa zaposlenima iz ustanova, sa zaposlenima iz Centra za socijalni rad i pružaocima usluga, a da niko nigde nije pomenuo osobe sa invaliditetom. Čak i u smernicama za deinstitucionalizaciju piše da u donošenju odluka i planiranju procesa deinstitucionalizacije ne smeju da učestvuju ljudi koji su zainteresovani da ustanove nastave da postoje.
„To su pre svega zaposleni u ustanovama, očekujemo naravno da ljudi hoće da zaštite svoja radna mesta, ali ne mogu oni da donose odluke o tome nego ljudi koji tamo žive.“
Šta dalje?
Kako će se dalje sprovoditi mere kroz konkretne akcije i poboljšati položaj osoba sa invaliditetom, odgovor na konferenciji, od svih prisutnih ministarstava, dobili smo samo od predstavnice Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
„Nije u našoj nadležnosti, mi držimo druge strategije. Na primer antidiskriminacionoj u meri u kojoj ona može da doprinese ispunjenju nekih ciljeva, mera poboljšanja položaja. Mi za taj segment možemo da odgovaramo i da kroz neke naše ‘soft’ mehanizme ukazujemo. Možemo da se uključimo u to neko multisektorsko delovanje, da se neki ciljevi realizuju, ne možemo da odgovaramo za realizaciju mera i aktivnosti“, rekla je pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Ivana Joksimović.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
