Zapadni mediji: Raskrinkavanje srpskog autokrate Aleksandra Vučića

„Vučiću ponestaje prostora za manevar, nezadovoljstvo je kulminiralo.“

Ovako je urednički kolegijum američkog „Fajnenšel tajmsa“ komentarisao dešavanja u Srbiji. U istom danu, objavljen je i komentar redakcije francuskog „Monda“, u kom se situacija u Srbiji poredi sa događajima na u Kijevu 2013–2014, kada su huligani i policajci u civilu korišćeni da izazovu nasilje.

„Ovih dana srpski predsednik Aleksandar Vučić pokazuje pravo lice“, komentariše nemački javni servis ARD, dodajući da se demonstranti prebijaju i ponižavaju iako traže ono što bi u evropskoj zemlji trebalo da je normalno – vladavinu prava. CNN je preneo agencijsku vest da je „populistički lider Srbije obećao oštar odgovor demonstrantima nakon nereda“.

FT: Vučić na raskrsnici

„Nakon više od decenije na vlasti, iskusni autoritarni lideri gotovo uvek se nađu na raskrsnici: da li će pojačati represiju, učvrstiti svoj krug tajkunskih saradnika i ugušiti ostatke nezavisnih medija, ili će popustiti pred zahtevima opozicije za reformama“, piše FT.

To se, dodaje urednički kolegijum, mnogo puta ponavljalo širom sveta u decenijama nakon Hladnog rata.

„Autokrate gotovo uvek biraju prvi pristup i postaju još tvrđi. Sada, dok antivladini demonstranti izlaze na ulice prestonice Srbije, Beograda, Aleksandar Vučić suočava se sa ovim izborom“, piše „Fajnenšel tajms“. „Osam godina, koliko je predsednik Srbije, a pre toga i premijer, vladao je sve intervencionističkijom rukom, ali i dalje vodi više neku vrstu kontrolisane demokratije nego punokrvne autokratije.“

Vučić je sličan balans uspeo da održi i na globalnoj sceni. Održavao je korektne odnose sa Moskvom, ali ne toliko bliske da bi isprovocirao EU i SAD, zažmurio je na prodaju srpskog oružja Ukrajini. Privukao je Peking, obezbedivši milijarde dolara ulaganja u industriju i infrastrukturu, navodi FT.

Iako je Srbija samo kandidat za članstvo u EU, Vučić ima bliske veze sa liderima bloka, poput francuskog predsednika Emanuela Makrona i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, posebno kroz obećanje da bi evropske rudarske kompanije mogle da iskoriste neistražene rezerve litijuma u zemlji. Takođe je izgradio dobre odnose sa bliskim saradnicima Donalda Trampa tokom njegovog prvog mandata. Vučićeva strategija balansiranja možda zaslužuje da bude proučavana i od strane drugih država koje vode višesmernu politiku, dodaje FT.

Ali, kod kuće mu ponestaje prostora za manevar, jer je nezadovoljstvo njegovom netransparentnom i neodgovornom vladavinom kulminiralo u protestima. Okidač je bio kolaps nadstrešnice železničke stanice prošlog novembra u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi. Stanicu su renovirale kineske kompanije u okviru kineske Inicijative „Pojas i put“.

„Vučić bi u teoriji i dalje mogao da ukloni restrikcije prema nezavisnim medijima, otvori politički prostor za opoziciju i pokrene istinski nezavisne istrage o skandalima, poput urušavanja stanice u Novom Sadu. Takvi potezi bi pomogli i višegodišnjoj, blokiranoj kandidaturi Srbije za članstvo u EU. Ali reforma nije način na koji autokrate funkcionišu: Vučić se ponaša po šablonu i sve jače steže obruč“, zaključuje FT.

„Mond“: Vučić primenjuje „strategiju straha“ uz huligane na ulicama

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić usvojio je „strategiju straha”, tako što je izveo huligane i privatno obezbeđenje na ulice tokom protesta, piše francuski list Mond. Prema navodima lista, u više gradova izbili sukobi između pristalica vlasti i demonstranata. Maskirani napadači demolirali su prostorije Srpske napredne stranke, dok su na društvenim mrežama objavljeni snimci nasilnih hapšenja, a vlasti optužuju opoziciju da pokušava da „uništi Srbiju” i izazove „građanski rat”.

„Mond“ podseća da protesti u Srbiji traju već devet meseci, nakon što je u novembru 2024. u Novom Sadu pala nadstrešnica železničke stanice, pri čemu je poginulo 16 ljudi, što je u javnosti protumačeno kao posledica raširene korupcije.

List navodi da Vučić optužuje „strane službe” za pokušaj „obojene revolucije” i oslanja se na pasivnost evropskih prestonica. Francuska i Nemačka nisu kritikovali vlast u Beogradu, jer imaju ekonomske i vojne interese, uključujući prodaju borbenih aviona i planove za otvaranje rudnika litijuma, navodi „Mond“.

Iako se među demonstrantima čuju i nacionalistički i proruski slogani, „Mond“ zaključuje da nastavak pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji pod Vučićevom vlašću više „nema smisla”, jer samo jača uverenje opozicije da Evropa podržava njegov režim.

Nemački javni servis ARD: Profit Evrope

ARD piše da Evropska komisija protestima ne daje ni reč podrške.

„Evropa hoće da profitira od srpske ekonomije ma koliko korumpiranih ruku da je umešano“, dodaje se. „Takvim pristuom Evropa ne deluje verodostojno i gazi sopstvene vrednosti. Aleksandar Vučić pokazuje pravo lice. Evropa bi trebalo da pažljivo gleda.“

CNN: Populistički lider Srbije i oštre mere

U jednom od svojih čestih televizijskih obraćanja javnosti, Vučić je antivladine demonstrante optužio za „čisti terorizam“ i ponovio svoje tvrdnje da su višemesečni uporni protesti protiv njegove vlasti orkestrirani sa Zapada i usmereni na uništavanje Srbije, prenosi CNN agencijsku vest Asošijeted presa.

„Naša zemlja je u velikoj opasnosti, oni su ugrozili sve naše vrednosti, normalan život, svakog pojedinca“, rekao je Vučić, tvrdeći da se radi o razrađenoj šemi koja bi na kraju dovela do postavljanja „anarho-levičarskih“ vlasti u budućnosti. Nije ponudio nikakve konkretne dokaze za te tvrdnje.

„Ako ne preduzmemo oštrije korake, pitanje je dana kada će oni (demonstranti) nekoga ubiti“, rekao je Vučić. „Ovo govorim za istoriju.“

Mnogi u Srbiji za tragediju krive navodnu raširenu korupciju u državnim infrastrukturnim projektima, za koju tvrde da je dovela do loše obnove objekta, dodaje se. Predsednik Srbije suočava se sa optužbama da guši demokratske slobode, dok dopušta da organizovani kriminal i korupcija bujaju, dodaje se u tekstu. On to poriče.

Srbija formalno teži članstvu u EU, ali je Vučić zadržao snažne veze sa Rusijom i Kinom. U nedelju je pohvalio podršku Rusije svojoj vladi protiv, kako je nazvao, „obojene revolucije“ usmerene protiv njegove vlasti, piše AP, a prenosi CNN.