Apelacioni sud u Beogradu objavio je u petak da je oslobodio četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti optužbi za učešće u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine.
„Okupljamo se na protestu jer 25 godina država nije u stanju da reši jedno strašno ubistvo koje slikovito govori o vremenu u kojem živimo. Poruka Apelacionog suda je jako strašna i za buduće generacije jer očigledno nismo imali snage da promenimo ovu državu nabolje. Opet, mnogo je onih koji ne odustaju i zato sutra želimo da se okupimo i pokažemo da nas ima, da ćemo se i dalje boriti za pravdu. I da nikada nećemo odustati, da ćemo i dalje braniti našu profesiju i insistirati na tome da se ne mogu novinari ubijati nekažnjeno, a u Srbiji nijedno ubistvo novinara nije razrešeno. I to je ono što zabrinjava, nas koji se bavimo ovim poslom i one koji će u nekom trenutku zakoračiti u njega, ali i sve građane“, kaže za „Vreme“ predsednik NUNS-a Željko Bodrožić.
Sud je, usvajanjem žalbi odbrane i delimičnim usvajanjem žalbe Tužilaštva, preinačio prvostepenu presudu i okrivljenog Radomira Markovića oslobodio optužbe da je izvršio krivično delo teško ubistvo u podstrekavanju, a okrivljene Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića da su, kao saizvršioci, izvršili krivično delo teško ubistvo.
Na sajtu suda je 2. februara objavljeno da „nema neposrednih i posrednih dokaza koji bi pouzdano potvrdili da su Marković, Radonjić, Kurak i Romić izvršioci ovog krivičnog dela“.
Na ovu odluku ne postoji pravo žalbe.
„Nakon 10 meseci skrivanja od javnosti, Apelacioni sud je u petak objavio odluku kojom je četvoricu bivših pripadnika Resora državne bezbednosti oslobodio krivice za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. 25 godina nakon ubistva koje je naručila i organizovala država i devet godina od početka suđenja, ubistvo Slavka Ćuruvije ostaje nekažnjen zločin, a građani Srbije ostaju bez pravde. Izbili su nam dah. Zanemeli smo. Nema više tih reči koje možemo da uputimo pravosuđu koje se predalo pred silom. Pokažimo im to. U ponedeljak, 5. februara, u 14 sati ispred Apelacionog suda u Nemanjinoj 9 u Beogradu. Dođi, povedi prijatelje i rođake, i ponesi ogledalo – da pokažemo pravosuđu sopstevni odraz“, saopštila je Fondacija Slavko Ćuruvuja.
Oslobađajuća presuda izavala je brojne reakcije kolega novinara, pravnika. Ne samo što su njome zgroženi, već i izražavaju sumnju zbog toga što se na odluku suda čekalo čak deset meseci. Sada, kada je stigla, doživljava se kao dokaz da devedesete godine nisu prošlost i da iste mračne sile i dalje vladaju ovom zemljom.
„Mislim da, nažalost, u našoj zemlji, postoji za sve određeni tajming i da se određena vest, u ovom slučaju presuda sa određenim razlogom i na određeni način saopštava u određeno vreme. Nažalost to nije smo vest, ovo je ogromna stvar koja će uticati sutra na sudsku praksu“, kaže Rade Đurić, pravnik NUNS-a.
Novinarka KRIK-a Marija Vučić koja je pratila suđenje za ubistvo Ćuruvije kaže da joj takva praksa u srpskom pravosuđu do sada nije bila poznata:
„Da li su oni čekali da prođu izbori ili je nešto drugo po sredi, ja zaista ne mogu da spekulišem. Čekanje jeste sumnjivo, deset meseci jeste sporno, problematično, čudno, zašto se čekalo? Treba videti šta su oni radili tih deset meseci. Međutim, ono što je mi je indikativnije, ono što više govori o pravosuđu jeste sama presuda“.
Od predstavnika vlasti za sada se oglasila samo tehnička premijerka Ana Brnabić: „Da li mi je žao zbog ovoga? Beskrajno. Da li i dalje tražim pravdu, ne kao predsednica Vlade, nego kao građanka Republike Srbije? Da“.
