Osim sastanka premijera Aljbina Kurtija i Hristijana Mickoskog u planu je potpisivanja bilateralnih sporazuma
Zajednički sastanak vlada Kosova i Severne Makedonije i sastanak premijera Aljbina Kurtija i Hristijana Mickoskog održavaju se u ponedeljak u Prištini. Pored njih, planirano je i održavanje bilateralnih sastanaka ministara dve vlade.
Osim sastanka premijera očekuje se i ceremonija potpisivanja bilateralnih sporazuma, a nakon toga će uslediti zajednička konferencija Kurtija i Mickoskog.
U planu je potpisivanje protokola o zajedničkim pograničnim prelazima Blace – Đeneral Janković (Hani i Elezit) i Jažinca-Globočica, odnosno sistem IBM – zajedničkog integrisanog graničnog prelaza koji će omogućiti nesmetan protok građana kroz samo jednu graničnu kontrolu.
Pored toga planirano je i potpisivanje još jednog sporazuma u oblasti energetike za racionalno korišćenje prirodnih resursa i jačanje energetske bezbednosti, a najavljeno je da će makedonski i kosovski zvaničnici razgovarati i o saradnji u oblasti obrazovanja.
Ovo je samo jedna u nizu mnogobrojnih bilateralnih aktivnosti Kosova i Severne Makedonije, a prethodila joj je radna poseta Aljbina Kurtija i članova njegovg kabineta Skoplju, u avgustu ove godine, kada su u fokusu bili razgovori o bilateralnim odnosima Kosova i Severne Makedonije, njihovoj saradnji, regionalnoj saradnji i infrastrukturnim projektima.
Kosovo priznale sve bivše jugoslovenske republike osim BiH
Severna Makedonija je jedna od četiri zemlje bivše Jugoslavije koja je priznala nezavisnost Kosova.
Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008, godine, a od bivših jugoslovenskih republika tu nezavisnot prva je priznala Slovenija, 5. marta 2008. godine, kada je na sednici parlamenta te države za priznavanje nezavisnosti Kosova glasalo 57 od 67 prisutnih poslanika, dok su četiri poslanika glasala protiv.
Zatim je Hrvatska, zajedno sa Mađarskom priznala nezavisnost Kosova 19. marta 2008. godine. Tadašnji premijer Hrvatske Ivo Sanader poručio je da je Hrvatska „pošla od realiteta“, ali da razume da je reč o teškom pitanju za Srbiju, i da je to bio jedan od razloga zašto je Hrvatska čekala čitav mesec da prizna nezavisnost Kosova. Sanader je tada istakao da Hrvatska želi nastavak dobrosusedskih odnosa sa Srbijom, kako političkih, tako i ekonomskih.
Konačno, Crna Gora i Severna Makedonija priznale su nezavisnot Kosova 9. oktobra 2008. godine. Zbog te odluke Podgorice, Beograd je tadašnju ambasadorku Crne Gore u Srbiji Anku Vojvodić proglasio personom non-grata. Početkom 2008. godine je formirana Međudržavna komisija za razgraničenje Srbije i Crne Gore. Budući da je deo državne granice Srbije prema Crnoj Gori istovremeno i granična linija Kosova i Crne Gore, Srbija je stala na stanovište da se o državnoj granici ne može razgovarati dokle god Crna Gora smatra Kosovo državom.
Od bivših jugoslovenskih republika jedino Bosna i Hercegovina ne priznaje nezavisnost Kosova, i to zahvaljujući protivljenju entiteta Republika Srpska.
Sa svim ostalim bivšim jugoslovenskim republikama Kosovo ima vrlo razvijenu bilateralnu saradnju.
Koliko će predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću njegov predizborni „cirkuski karavan“ od sela do sela, režiran dijalog sa narodom koji se svaki put otrgne u monolog, pomoći da sa se biračima nametne kao budući premijer Srbije
Saslušanje Estele Radonjić Živkov, bivše zamenice direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i svedoka u postupku „Generalštab“, studenti u blokadi ocenili su kao politički progon i zastrašivanje
Poslanik Šaip Kamberi kaže da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić jednom građaninu koji je upotrebio pogrdni izraz „Šiptar“ obećao zaposlenje u BIA u roku od 48 sati
Predsednik SVM Balint Pastor kaže da ta partija neće podržati studente i da „ne bi bilo zdravo niti normalno da usred utakmice koja je u toku deo igrača pređe na suprotnu stranu“
Predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković izjavio je da Hrvatska mora da upozorava zapadne saveznike na bezbednosne rizike u regionu, tvrdeći da se Srbija ne naoružava samo odbrambenim već i ofanzivnim oružjem
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekat Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
