Foto: Tanjug
Dvanaestogodišnju Aleksandru Zec i njene roditelje Mariju i Mihajla su pre 32 godine ubili pripadnici specijalne jedinice MUP-a Hrvatske čiji je zapovednik bio Tomislav Merčep. Za taj zločin niko nije odgovarao
U Zagrebu je povodom 32. godišnjice ubistva porodice Zec na Sljemenu otkrivena spomen-ploča i održana komemoracija, a gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević poručio je da je to podsetnik i mračna uspomena kako se takav zločin više nikada ne bi ponovio.
Dvanaestogodišnju Aleksandru Zec i njene roditelje Mariju i Mihajla u decembru 1991. godine ubili su pripadnici specijalne jedinice MUP-a Hrvatske čiji je zapovednik bio Tomislav Merčep. Za taj zločin niko nije odgovarao.
Tomašević je u četvrtak uveče naglasio da je spomen-ploča podsetnik i „mračna uspomena“ ovekovečena u kolektivnom pamćenju i istoriji Zagreba na strašan zločin, kako se više nikada ne bi ponovio, prenela je Hina.
„Tog 7. decembra 1991. godine Aleksandra Zec je imala 12 godina. Ja sam imao nepunih 10 godina i bili smo gotovo vršnjaci. Ubice koje su počinile taj strašni zločin, iako su ga priznali, nikada nisu za to odgovarali – i to je sramota“, poručio je Tomašević.
On je istakao da je Zagreb otvoreni grad, grad razlika i različitosti, grad u kojem niko nije i nikada ne sme biti diskriminisan po ni kojoj osnovi.
Pedsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac rekao je da svi oni koji su godinama insistirali na tome, izražavaju svoju zahvalnost gradu Zagrebu koji je podržao podizanje ovog znamena.
„To je značajno za grad i za zemlju, kao pokazatelj kako se treba sećati, kako treba završavati s ratnim strahotama i kako treba graditi toleranciju i mir među ljudima”, poručio je Pupovac, istakavši da je mesto ubistva porodice Zec konačno dostojno obeleženo.
Zagrebački mesar, Mihajlo Zec ubijen je na pragu svoje kuće na Trešnjevici. Njegova supruga Marija i kćerka Aleksandra likvidirane su na Sljemenu, a njihova tela zatrpana smećem. Zločin su preživeli deca Dušan i Gordana koji su se sakrili u kući. Decu je potom njihova baka odvela u kasarnu JNA, odakle su evakuisani u Banjaluku gde i danas žive.
Z.S/FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Aleksandar Vučić za RTS o ostavkama, odgovornosti i sestrinskim televizijama - tužilaštvo je odradilo „nadrealno brzo veštačenje“, kaže predsednik Srbije
Inicijativa ProGlas pozvala je sve građane Srbije da u petak, 22. novembra, u 11:52 stanu na 15 minuta gde god da se nalazili i tako odaju poštu stradalima u Novom Sadu. Akcija treba da bude upozorenje vlastima da odgovorni moraju da budu kažnjeni i da istraga mora da bude transparentna
Osumnjičena Z.S.M. se tereti za teško delo protiv opšte sigurnosti, a u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova. Druga osoba, osumnjičena za isto delo trenutno je nedostupna organima gonjenja
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Kako su se razvijali odnosi između službenog Beograda i Zagreba u protekle dve i po decenije i do čega su doveli
Čini se da su svi čelnici pravosuđa zemalja regiona svesni da se nešto mora menjati i verovatno će u budućim susretima otići i korak dalje u rušenju barijera za progon, kažnjavanje i izvršenje krivičnih presuda osuđenih u zemljama regije. To je neophodno za kažnjavanje i sprečavanje krivičnih dela organizovanog kriminala u prvom redu, ali tek nakon rešavanja zaostalih "repova" ratnih zločina u zemljama regiona
