Istraživanje nesreće i objašnjenje pada konstrukcije nadstrešnice (kao dela sistema građevine) moraju dati građevinski inženjeri, konstruktori, i to isključivo na osnovu uvida u tzv. forenzički materijal, odnosno elemente konstrukcije koji su se međusobno odvojili u trenutku nesreće
Nakon evo sad već nekoliko dana intenzivnog prisustva u medijima tumačenja razloga nesreće u Novom Sadu, koja je odnela 14 života, moram da zaključim da su buka i bes, u tom povodu, takođe neka jasna i ne baš sretna slika ove sredine.
Ošamarena sumnjama struka
Jedan pravac te kakofonije odnosi(o) se na odgovornost arhitekte, arhitektkinja ili arhitekata uopšte u nesreći. U tom smislu veoma je bitno da se Udruženje arhitekata Srbije oglasilo saopštenjem jer je naša, inače svugde u svetu omiljena i s pažnjom i divljenjem doživljavana profesija, odjednom ošamarena sumnjama. Za to će biti potrebno vreme da se slika javnosti pročisti.
U sklopu toga je i neukusno, teško nekarakterno posredno optuživanje arhitekte autora Železničke stanice u Novom Sadu da je sagradio nešto sklono padu. I sâm sam, u jednom od svojih gostovanja po TV kanalima, izričito, nakon pojavljivanja takvih teza, požurio uzeti u odbranu tog pokojnog kolegu Imrea Farkaša, autora zdanja iz 1964, koje je inače veoma cenjeno u našoj baštini arhitekture Moderne.
Forenzički materijal je dokaz
Drugi pravac koji je zapahnuo našu javnost nakon tragedije je nerazumevanje, zapravo neznanje, da u ovom događanju, pre svega i svih, istraživanje nesreće i objašnjenje pada konstrukcije nadstrešnice (kao dela sistema građevine) moraju dati građevinski inženjeri, konstruktori, i to isključivo na osnovu uvida u tzv. forenzički materijal, odnosno elemente konstrukcije koji su se međusobno odvojili u trenutku nesreće.
U tom smislu silna lična tumačenja u javnosti, pa i od kolega arhitekata, bez dovoljno uvida i promišljenosti samo stvaraju šumove i konfuziju u javnom mnjenju. Jedan od takvih trenutaka je i priča o skupljanje vode oko kotvi zatega na krovu (!) iako se one nalaze na najvišoj tački krovne površine. A voda još nije naučila da trči uzbrdo.
Neuzbuđenost države
Treći i, pojavno, najbesmisleniji vektor događanja je sučeljavanje relativne neuzbuđenosti državnog aparata, osim u međuvremenu podnete ostavke ministra Vesića (koliko god da je ranije umeo da iritira javnost – čiji mandat izgleda da ne pokriva datume donošenja glavnih odluka u povodu rekonstrukcije u Novom Sadu), i protesta društva na skali od veoma masovnog signala građana u novosadskom mimohodu, pri kraju prožetog primitivnom destrukcijom jednog broja neidentifikovanih maloumnika, pa sve do dolaska uveče u Novi Sad predsednika Republike da bi poručio „da će ih on(i) ponovo pobediti!“ (!?), valjda na nekim izborima.
Jedino mu se omaklo da ne primeti da se nije pojavio u Novom Sadu kada je smrvljeno onih četrnaestoro, ali jeste došao da poseti sedište svoje stranke.
Odbornik pokreta Kreni-Promeni, advokat Nikola Tadić, podneo je predstavku predsedniku Višeg suda u Beogradu i zatražio uklanjanje obeležja SNS-a i predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz beogradske Palate pravde
Mlatili su studente palicama, studentkinji su polomili vilicu, za predsednika Srbije Aleksandra Vučića su “junaci”, a za sud su od ponedeljka momci kojima nije mesto u zatvoru. Istog dana prebijena je profesorka na Pravnog fakulteta u Beogradu
Ako ćaci-vratare uhvatite učmale, možete se ušetati u zabranjeni kamp u Pionirskom parku. Ako vas upozore da ne smete biti tu, prosto ih oterate dođavola
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zamolio je „Studente koji žele da uče“ da ne započinju najavljeni štrajk glađu. Oni su ga, gle čuda, poslušali
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da bi i izbori 2026. ili 2027. godine bili neizvesni zbog navodnog istinskog državnog udara
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
