Istraživanje nesreće i objašnjenje pada konstrukcije nadstrešnice (kao dela sistema građevine) moraju dati građevinski inženjeri, konstruktori, i to isključivo na osnovu uvida u tzv. forenzički materijal, odnosno elemente konstrukcije koji su se međusobno odvojili u trenutku nesreće
Nakon evo sad već nekoliko dana intenzivnog prisustva u medijima tumačenja razloga nesreće u Novom Sadu, koja je odnela 14 života, moram da zaključim da su buka i bes, u tom povodu, takođe neka jasna i ne baš sretna slika ove sredine.
Ošamarena sumnjama struka
Jedan pravac te kakofonije odnosi(o) se na odgovornost arhitekte, arhitektkinja ili arhitekata uopšte u nesreći. U tom smislu veoma je bitno da se Udruženje arhitekata Srbije oglasilo saopštenjem jer je naša, inače svugde u svetu omiljena i s pažnjom i divljenjem doživljavana profesija, odjednom ošamarena sumnjama. Za to će biti potrebno vreme da se slika javnosti pročisti.
U sklopu toga je i neukusno, teško nekarakterno posredno optuživanje arhitekte autora Železničke stanice u Novom Sadu da je sagradio nešto sklono padu. I sâm sam, u jednom od svojih gostovanja po TV kanalima, izričito, nakon pojavljivanja takvih teza, požurio uzeti u odbranu tog pokojnog kolegu Imrea Farkaša, autora zdanja iz 1964, koje je inače veoma cenjeno u našoj baštini arhitekture Moderne.
Forenzički materijal je dokaz
Drugi pravac koji je zapahnuo našu javnost nakon tragedije je nerazumevanje, zapravo neznanje, da u ovom događanju, pre svega i svih, istraživanje nesreće i objašnjenje pada konstrukcije nadstrešnice (kao dela sistema građevine) moraju dati građevinski inženjeri, konstruktori, i to isključivo na osnovu uvida u tzv. forenzički materijal, odnosno elemente konstrukcije koji su se međusobno odvojili u trenutku nesreće.
U tom smislu silna lična tumačenja u javnosti, pa i od kolega arhitekata, bez dovoljno uvida i promišljenosti samo stvaraju šumove i konfuziju u javnom mnjenju. Jedan od takvih trenutaka je i priča o skupljanje vode oko kotvi zatega na krovu (!) iako se one nalaze na najvišoj tački krovne površine. A voda još nije naučila da trči uzbrdo.
Neuzbuđenost države
Treći i, pojavno, najbesmisleniji vektor događanja je sučeljavanje relativne neuzbuđenosti državnog aparata, osim u međuvremenu podnete ostavke ministra Vesića (koliko god da je ranije umeo da iritira javnost – čiji mandat izgleda da ne pokriva datume donošenja glavnih odluka u povodu rekonstrukcije u Novom Sadu), i protesta društva na skali od veoma masovnog signala građana u novosadskom mimohodu, pri kraju prožetog primitivnom destrukcijom jednog broja neidentifikovanih maloumnika, pa sve do dolaska uveče u Novi Sad predsednika Republike da bi poručio „da će ih on(i) ponovo pobediti!“ (!?), valjda na nekim izborima.
Jedino mu se omaklo da ne primeti da se nije pojavio u Novom Sadu kada je smrvljeno onih četrnaestoro, ali jeste došao da poseti sedište svoje stranke.
Srpkinju Zorku Đorđević je investitor zazidao, utvrdio je Evropski sud za ljudska prava. Pravda je stigla, i koštaće državu Srbiju blizu dvadeset hiljada evra
Ako sledeće nedelje ne nađu izlaz iz dodatnih problema sa gasom, Srbija će sama "donositi odluke i zaštititi stanovništvo", rekao je predsednik Vučić
Za novu vladu Aljbina Kurtija glasalo je 56 poslanika, dok je 52 bilo protiv. Predsednica Osmani najavila konsultacije sa svim strankama
Marš studenata iz Novog Pazara, posvećen sećanju na 16 žrtava tragedije u Novom Sadu prošao je kroz Valjevo. Na ulicama ih je dočekalo više hiljada građana uz skandiranje „Pumpaj, pumpaj!“ i vatromet podrške
Premijer Macut kaže da narod misli svojom glavom, a radnica komunalnog preduzeća da ima dvostruki posao – šef je tražio da prvo dođu na miting, a onda da očiste grad kad se većina pristalica SNS-a spakuje u autobuse i ode
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
