Foto: Darko Vojinović/AP Photo
U poslednje vreme primetni su komentari vlasti o propuštenoj prilici da se eksploatiše litijuma, što liči na vraćanje ugovora sa Rio Tintom. Očigledno da postoje obaveze vlasti prema ovoj kompaniji, kaže Aleksandar Jovanović Ćuta. Naglašava da Srbiji umesto meda i malina, nude cijanid i koncentrovanu sumpornu kiselinu
Na osnovu najnovije retorike predstavnika vlasti o litijumu i australijskoj kompaniji Rio Tinto, kod mnogih se javila bojazan da se od iskopavanja u Strbiji odustalo samo zbog izbora, te da će projekat iskopavanja ove rude uskoro biti nastavljen.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, rekao je da je litijum bio srpska šansa da izađe iz “balkanske perspektive”, “uhvati neki novi industrijski talas”, kao i da “izmisli internet”. Po njemu, Srbija je u planiranoj eksploataciji litijuma „bila ispred Nemačke“, ali je ta država sada „prestigla“ Srbiju.
Čim je javnost pokušala da dokuči šta znači Momirovićev komentar o internetu, on se u juče, u ponedeljak, ponovo oglasio i objasnio da je u pitanju bila “metafora”. Naime, hteo je da kaže da je litijum mogao da bude šansa koja će Srbiji doneti nešto “revolucionarno”, što kako kaže iz “korena menja stvari”.
Tomislav Momirović se zapravo samo nadovezao na nedavne komentare o litijumu predsednika Vučića i ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović.
Predsednik Vučić je govoreči o Kosovu i Metohiji, Europrajdu i porodici, spomenuo i litijum. Rekao je da “nema problem svakome sve u lice da kaže”, kao i da su zahvaljujući revolucionarima “ispali jedini idioti na kugli zemaljskoj koji su se odrekli srpskog litijuma”.
Istog dana oglasila se i Zorana Mihajlović rekavši da je “litijum nafta 2021. veka”, kao i da se očekuje da tražnja za njim u narednih trideset godina poraste za “900 odsto”. Kako je rekla, to je mogla da bude “velika razvojna šansa za Srbiju”, jer postoji “jedinstveno nalazište minerala sa dokazanim rezervama od 158 miliona tona”.
Dodala je da bi u pitanju bila “visoko sofisticirana tehnologija” u kojoj ne bi bilo “isparenja sumporne kiseline, prženja jadarita na hiljadu stepeni, tečnog otpada”, kao “ni ničega čime su mesecima plašili građane”, misleći na ekološke proteste.
Kopredsednik stranke “Zajedno” Aleksandar Jovanović Ćuta kaže za portal “Vremena” da je očigledno da su obaveze “Vučića, Brnabić i Mihajlović prema kompaniji Rio Tinto mnogo jače nego što oni to žele da priznaju”.
Kako kaže, “oni su u Londonu i gde su se sve viđali sa njima, preuzeli neke obaveze i sad to mora da se rešava”. Zato je sada “kuknjava ovolika”, dodaje Ćuta
Ćuta kaže da je Vučića, Brnabić i Mihajlović “baš briga za našu najplodniju zemlju”, sve te ljude koji se tamo nalaze, ali i veliki basen pijaće vode koji se nalazi ispod tog područja. Kako smatra, “njihovi belosvetski pajtosi su stavili šapu” na to i “sve napipali”.
Jovanović dodaje da je svojevremeno nakon sastanka članova Srpske akademije nauka i umetnosti koji su ocenili da bi iskopavanje litijuma od strane kompanije Rio Tinto imalo pogubne posledice na životnu sredinu, Zorana Mihajlović rekla da oni “nemaju pojma”.
“Nama umesto maline i meda nude cijanid i koncentrovanu sumpornu kiselinu”, a kako stoji u projektu Rio Tinta i “relokaciju stanovništva”, zaključuje Jovanović.
Dodaje da će jedan od prvih koraka stranke “Zajedno” u Narodnoj Skupštini biti insistiranje da se Skupština izjasni o trajnoj zabrani iskopavanja litijuma i bora.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
