Foto: Mikhail Metzel, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Jednostrani prekid vatre na ukrajinskom frontu koji je naložio Kremlj stupio je na snagu danas u 10 časova po srednjeevropskom vremenu. Kijev to nije prihvatio
Izlazeći u susret molbi patrijarha Kirila ruski predsednik Vladimir Putin naložio je juče ministru odbrane Sergeju Šojguu da uvede režim prekida vatre na liniji razdvajanja u Ukrajini koji je stupio na snagu na Badnji dan u 10 časova po srednjeevropskom vremenu i koji će trajati do 22 časa 7. januara.
Kremlj je pozvao ukrajinsku stranu na kratkoručnu obustavu ratnih dejstava kako bi pravoslavni vernici u miru pogli da provedu Badnji dan i Božić i prisustvuju liturgijama, stoji u saopštenju Kremlja.
To je prvo primirje koje je proglasila Moskva od početka napada na Ukrajinu 24. februara 2022. godine. Prekid vatre, bar što se tiče ruskih trupa, trebalo bi da traje 36 sati.
Kijev je, međutim, odbio primirje, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da „Rusija želi da iskoristi Božić kao paravan da bar na kratko zaustavi ofanzivu naše vojske u Donbasu i dopremi opremu, municiju i regrute“. Poruka iz Kijeva glasi, da se o primirju može razgovarati tek kada se ruske trupe povuku sa ukrajinske teritorije.
Kako je na Telegramu objavio ruski Zajednički centar za kontrolu i koordinaciju pitanja koja se tiču ratnih zločina u Ukrajini, na Donjeck je ispaljeno šest projektila kalibra 155 milimetara, preneo je Sputnjik.
„Prekid vatre ne znači da ruske snage neće uzvratiti na provokacije neprijatelja ili mu dati bilo kakvu šansu da za vreme praznika popravi svoju poziciju na frontu“, pojasnio je na Telegramu predsednik samoproglašene Donjecke narodne republike Denis Pušilin.
U Briselu i Vašingtonu su „Putinov prekid vatre“ nazvali licemenim i podsetili da su Rusi na katolički Božić gađali “bolnice, obdaništa i crkve”.
J.H./FoNet/CNN
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Posle izbora za nove članove Visokog saveta tužilaštva, tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković kaže za „Vreme“ da su javni tužioci svojim glasovima poslali jasnu poruku u prilog samostalnosti tužilaštva
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
