Beogradski advokat Vladimir Gajić izabran je za predsednika Narodne stranke, pošto je bio jedini kandidat. Dosadašnji šef stranke i njen osnivač Vuk Jeremić povukao se nakon lošeg izbornog rezultata. Gajić je već utanačio saradnju sa Dosta je bilo za naredne izbore i u razgovoru za „Vreme“ priča o prethodnim izborima i greškama opozicije.
Vreme: Kako je biti predsednik stranke koja je osvojila 0,9 odsto glasova?
Vladimir Gajić: Nije lako, ali imam iskustvo iz advokature da najbolje delujem kad sam u lošoj poziciji. To je izazov i na sudu, a i u politici. Dosadno bi bilo da je drukčije.
Vuk Jeremić je osnovao stranku i sve vas okupio. Sada će ostati u dubokoj pozadini?
Vuk će u stranačkom radu biti povučen, držaće predavanja u Londonu, raditi nešto svoje što je zapostavio poslednjih godina, ali ostaje naš član i tu je za nas u svakom smislu. Posebno u onome što najbolje zna, a to je spoljna politika.
Došli su neki mladi na značajne pozicije u stranci. Hteo bih da delujem malo više preko ljudi iz unutrašnjosti, da stranka bude malo više narodna. Potpredsednici su sada Aca Marković iz Lajkovca i Goca Čabrić iz Varvarina koji su u svojim sredinama imali jake dvocifrene rezultate na izborima.
Jeremića je bio glas da je nepopularan, da mu nastup više priliči debati na nekom prestižnom univerzitetu nego srpskoj politici. Vi ste tu drukčiji. Može li to nešto da promeni?
Moguće. Ja sam daleko nekonvencionalniji, što je možda ljudima bliže i možda lakše mogu da uspostavim kontakt sa običnim građanima. Naša je nada da će stvari da se okrenu ka bolje. Stariji sam, drukčiji karakter, a Vuk i ja se politički slažemo u velikom procentu, ali je svakako drukčiji način komunikacije.
Kažete da i dalje verujete da Srbiji treba politika Narodne stranke, to jest takvog desnog centra. Ako je tako, zašto se to nije videlo na izborima?
Mi smo žrtve političkog i medijskog duopola, između čekića i nakovnja. Opozicija ne razume da je Vučić kreator politike u kojoj, kao i Milošević devedesetih, sebe uramljuje kao patriotsku opcija. A onda režim medijski forsira takozvanu prozapadnu opoziciju kao najvećeg političkog neprijatelja i predstavlja ih kao izdajnike.
Kad izađete pred Srbe koji su informisano kako jesu, onda je izbor dosta lak i obično je dva prema jedan u korist režima. Kao i kod Miloševića pre 2000. godine, opozicija gubi sve izbore, kao i sada, razlikom od nekih milion glasova.
Rešenje kvadrature kruga je da opozicija dođe do pola miliona birača SPS-a i SNS-a, da bismo došli u egal. Dok god budemo vodili ovakvu politiku, izgubićemo svake izbore, bez obzira na uslove. A ne očekujem da će ti usovi ikada biti bolji. Naprednjaci ne planiraju da rade u korist svoje štete.
Niste oduševljeni time što „Srbija protiv nasilja“ u međunarodnoj areni tematizuje izborne manipulacije?
Ne delim stav da je bilo strašne izborne krađe. Postoji priča o dokazima, a nažalost dokazi su vrlo slabi. U Beogradu su izbori ponovljeni na ukupno tri biračkih mesta i podneto je svega nekoliko prigovora. Takođe, prozapadna opozicija je insistirala na izborima u decembru, spojenim, bez insistiranja na uslovima poput provere biračkog spiska.
Doduše, mogu da pretpostavim da je bio čitav niz nelegalnih radnji uoči izbora. Ali, opozicija nije na to obratila pažnju na vreme pa je išla na izbore i to je za posledicu imalo ove rezultate.
Krije se u javnosti da opozicija na dvadeset odsto biračkih mesta nije imala nijednog kontrolora. Mnogi ljudi se naprosto nisu pojavili 17. decembra iako je trebalo da budu u biračkim odborima. To je veliki problem opozicije koji se krije.
To su fakti. Važno je da se opozicija suoči sa njima da ne bi ponavljala greške, a jedna od grešaka je bilo pozivanje Beograđana da ne glasaju za Narodnu stranku ili koaliciju Dosta je bilo i Borisa Tadića da ne bi „bacili glas“. To nije pokazatelj solidarnosti opozicije.
Već ste načelno dogovorili saradnju sa Dosta je bilo. Šta ćete dalje?
Pokušavamo da uvedemo trećeg partnera, a to su na prvom mestu Dveri. U nekim lokalnim odborima smo saradnju već uspostavili. Računamo da bi te tri stranke onda mogle da pričaju sa još nekim strankama sa desnog centra, kao što je Novi DSS. Naše tri stranke imaju preko šest odsto u Beogradu pa mislim da bismo bili relevantan faktor, ako dođe do ponavljanja beogradskih izbora što deluje vrlo izvesno.
Opozicija nije uspela da dobije izbore u Beogradu – na kraju je bilo nerešeno – jer nije prošla Narodna stranka. Da smo prošli, pobeda bi bila nesumnjiva. Utisak je da nismo prošli pre svega zbog medija koji su forsirali prozapadnu opoziciju.
Zašto toliko kritikujete dve kablovske televizije, a ne pominjete one sa nacionalnom pokrivenošću?
Od režimskih medija ionako ništa ne očekujem. To je isključeno. Ali računamo da ovi koji se predstavljaju kao slobodni i profesionalni budu barem elementarno profesionalni.
