Foto: AP Photo/Michel EulerNi ove godine tokom komemoracije u Jasenovcu hrvatska vlast oličena u premijeru Andreju Plenkoviću nije pokazala da je spremna da uradi dovoljno da se sa ustaštvom jednom za svagda raskrsti. Za sada se još uvek razmišlja o „strožim kaznama“ za korišćenje pokliča „za dom spremni“. Njegova potpuna zabrana, za vreme vlade koja levitira između evropskog imidža spolja i udovoljavanja desničarima iznutra, čini se da je još uvek daleko
Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je u petak da se traže opcije zajedno sa pripadnicima nacionalnih manjina da li kazne za upotrebu ustaškog pozdrava „Za dom spremni“ mogu biti veće i strože. Izmene krivičnog zakona koji bi njegovu upotrebu potpuno zabranili premijer nije ni spomenuo tokom komemoracije povodom 77. godišnjica proboja iz ustaškog logora Jasenovac.
„Ja sam još jednom naglasio da su postojeći propisi i presude Ustavnog suda vrlo jasne što se tiče pokliča, tu mislim da samo treba ujednačiti praksu“.
Debata i razni pokušaji izmene pravnog okvira na ovom planu u Hrvatskoj traju već godinama. Druga vlada Andreja Plenkovića nastavlja da levitira između evropskog imidža spolja i udovoljavanja onim strujama koje bi „za dom spremni“ i dalje nosili kao svoje obeležje.
Tako zaključci Saveta za suočavanje sa prošlošću, na inicijativu Andreja Plenkovića, iz 2018. godine sugerišu da iako je ustaški pozdrav zabranjen, on se „može tolerisati na komemoracijama poginulim pripadnicima HOS-a“. Hrvatska stranka prava (HSP) imala je svoju paravojnu formaciju HOS, koja je kao svoju oznaku koristila ustaški poklič.
Te 2018. godine nije prošla ni inicijativa hrvatskih Socijaldemokrata (SDP) da se interpelacijom u Saboru Vlada obaveže „da će svojim delovanjem sprečiti korišćenje simbola i pozdrava koji su u Hrvatskoj zabranjeni na temelju Ustava, zakona i jasne sudske prakse“. Ustav Republike Hrvatske nedvosmisleno navodi da se današnja suverenost temelji na odlukama ZAVNOH-a iz 1943. i antifašističkih vrednosti.
Tolerantan zakonski okvir
Bez obzira na to, postojeći pravni okvir u današnjoj Hrvatskoj je takav da korišćenje ustaške simbolike ne podrazumeva izričito kazneno delo. Iako je sudska praksa, prema mišljenjima pravnika u Hrvatskoj, manje-više bila ujednačena u kažnjavanju ustaštva, presuda pevaču Marku Perkoviću Thompsonu pokazala je da može i drugačije. Pre dve godine Visoki prekršajni sud oslobodio je Thompson-a iako je u svojoj pesmi „Bojna Čavoglave“ koristio sporni poklič.
Najnoviji pokušaji da se pravnim putem ovo pitanje reši počeli su u januaru prošle godine na predlog Jevrejske opštine u Zagrebu, uz učešće predstavnika sprskih i romskih nacionalnih manjina. Iako predstavnici Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS), koja u pregovorima učestvuje i sedi u Vladi sa Plenkovićem, kaže da od tih zahteva neće odustati, konkretnih mera još uvek nema.
Nemački i austrijski primer
Hrvatska ne mora da bude mnogo inovativna da bi se izborila sa ustaštvom, ukoliko za to ima političke volje. Nemački krivični zakon, na primer, potpuno je jasan: zabranjeno je isticanje oznaka i simbola nacističkih organizacija. One koji ih ističu čeka optužnica za raspirivanje mržnje, dok je za „nacistički pozdrav“ kazna zatvora i do tri godine.
Mnogi u Hrvatskoj smatraju da je i Austrija, koja već godinama zabranjuje ustaške skupove u Blajburgu, dobar primer i za hrvatske vlasti. Visoke novčane kazne za isticanje ustaških simbola veruje se da bi mnoge odvratile od toga. Od prošle godine, za isticanje ustaških simbola u Austriji novčana kazna iznosi 4000 evra, a u slučaju ponavljanja ovog dela kazna je 10 hiljada evra.
Jedne verzije odakle potiče sporan poklič još uvek nema. Za istoričare nema dileme da se radi o kontroverznom ustaškom vojnom pokliču koji su koristile ustaše, kao simbol Nezavisne države Hrvatske (NDH). Pristalice korišćenja pokliča neretko kažu da je to hrvatski izraz koji se prvi put spominje 1684. autora Pavao Ritter-a Vitezovića, te se koristio tokom itorije kao „bojni poklik u književnosti i pesništvu“.
Novosti.hr/ RSE/N1/Al Jazeera
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Pripadnici UKP-a pretresaju Zabelu zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja i davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem. Tokom akcije pronađene su cigarete za koje se sumnja da su korišćene za podmićivanje zatvorenika da glasaju za SNS
Profesor Aleksandar N. Nešković za „Vreme“ najavljuje konkurse za direktore zdravstvenih ustanova, povećanje plata i manje administracije kako bi lekari imali više vremena za pacijente
Komandant Specijalne antiterorističke jedinice Igor Žmirić uhapšen je ove srede, 4. novembra, zajedno sa još 8 osoba
Direktor RHMZ-a Jugoslav Nikolić osumnjičen za pranje novca i neprijavljivanje imovine na saslušanju se branio ćutanjem. Tužilaštvo predlaže pritvor za njega i još dvoje osumnjičenih
Ročište u slučaju „Generalštab“ odloženo je jer se Goran Vasić, jedan od okrivljenih, nije pojavio pred Specijalnim sudom zbog bolesti
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Vreme istražuje: Izgradnja Hrama Svetog Save
Da li je novac koji je Vlada uplatila SPC završio u Moskvi preko Alta banke Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
