Venecijanska komisija smatra da promene usvojene kroz „Mrdićeve zakone“ ugrožavaju ranije uspostavljene garancije autonomije javnog tužilaštva i nezavisnosti sudstva
Venecijanska komisija objavila je mišljenje o takozvanim „Mrdićevim zakonima“ u kome je navela da izmene zakona o pravosuđu i Javnom tužilaštvu sadrže više nedostataka koji ugrožavaju ranije uspostavljene garancije autonomije javnog tužilaštva i nezavisnosti sudstva.
U pitanju su izmene Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o sudijama i Zakona o sedištima i teritorijalnoj nadležnosti sudova i javnih tužilaštava, koje je Narodna skupština usvojila 28. januara 2026. godine.
Venecijanska komisija smatra da su te zakonske promene zahtevale ozbiljnu javnu raspravu, pluralističko učešće, konsultacije sa relevantnim akterima i temeljnu procenu uticaja.
Komisija sa žaljenjem konstatovala da ti elementi nisu bili prisutni i preporučila da se ubuduće dosledno primenjuju principi transparentnosti, inkluzivnosti i demokratske debate.
Komisija navodi da izmene, između ostalog, menjaju obim hijerarhijske kontrole u javnom tužilaštvu, proširuju mogućnosti privremenih imenovanja i ponovnih imenovanja tužilaca i predsednika sudova, kao i režim privremenog upućivanja javnih tužilaca.
Iako je ocenila da su ciljevi vlasti, poput efikasnosti pravosuđa i koherentnosti pravnog okvira, relevantni, Venecijanska komisija je navela da je prihvatljivo rešenje kojim se odluke o privremenim upućivanjima tužilaca prenose na Visoki savet tužilaštva.
Preporučeno je da se prigovori tužilaca na hijerarhijske odluke razmatraju u okviru Visokog saveta tužilaštva, da se ukine prethodna saglasnost ministra pravde za međunarodne sporazume, da se ograniče privremena imenovanja glavnih tužilaca na godinu dana bez mogućnosti reizbora, kao i da se dodatno ograniči i neprodužava praksa privremenog upućivanja tužilaca.
Komisija je takođe preporučila jačanje autonomije specijalizovanih tužilaštava, uključujući i odeljenje za sajber kriminal, kao i da se mandat predsednika sudova u pravilu učini nerenovabilnim.
U mišljenju se ocenjuje i da izmene nisu pripremljene uz dovoljno transparentnosti i inkluzivnosti, uz poruku vlastima da te standarde doslednije primenjuju u daljem zakonodavnom procesu.
Konačno mišljenje biće razmatrano na plenarnoj sednici u Veneciji 12. i 13. juna.
Nemanja Đurić, predsednik Sindikata sudske vlasti rekao je za N1 da su ključne preporuke koje je povodom „Mrdićevih zakona“ dala Venecijanska komisija da se Posebno odeljenje za viskotehnološki kriminal izbaci iz okvira Višeg javog tužilaštva i da dobije svoju autonomiju, da svi tužioci Posebnog odeljenja za organizovani kriminal vrate na svoje predmete i da se kasnije sukcesivno vrše izbori i da se tačno propišu uslovi pod kojima će biti traženo mišljenje Ministarstva pravde kada Vrhovno javno tužilaštvo bude potpisivalo međunarodne sporazume.
Ocenio je da će vlast u Srbiji ispuniti zahteve Venecijanske komisije samo zbog toga što je „ucenjena“ uskraćivanjem novčane pomoći iz Evropske unije.
„Oni će vratiti ‘Mrdićeve zakone’ jer EU posmatraju kao kasicu-prasicu, a ne kao ideale koji bi trebalo da težimo“, rekao je Đurić.
Izvor: FoNet
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Zbog čega svet u Vučiću uglavnom ne vidi genija koji upravlja istorijskim procesima, već još jednog provincijalnog autokratu koji veruje da je mnogo zanimljiviji nego što zaista jeste? O tome piše „Vreme“ u novom broju
Iako je tužilaštvo objavilo analizu dokaza prikupljenih tokom dosadašnje istrage, prema kojoj Veselin Milić nije bio prisutan u restoranu „27“ na Senjaku u trenutku ubistva Aleksandra Nešovića Baje, deo javnosti sumnja u verziju događaja koju nudi VJT
Srpski bezbednosni sektor liči na redarsku službu Ćacilenda, kaže za „Vreme“ bivši zaštitnik prava građana i predsednički kandidat Saša Janković. Njemu ne deluju logično pojedini napisi da zapravo u policiji, službama i vojsci ispod površine „ključa“ i da će profesionalci dići glas
U Beogradu se nastavlja suđenje u slučaju „Generalštab“, u kojem su optuženi ministar kulture Nikola Selaković i još tri osobe zbog navodnog nezakonitog ukidanja statusa kulturnog dobra toj zgradi
Više javno tužilaštvo u Beogradu je nakon analize snimaka, listinga telefona i svedočenja zaključilo da ne postoje osnovi sumnje da je Veselin Milić učinio krivično delo pomaganja nakon izvršenja krivičnog dela. Postupak protziv bišgeg šefa beogradske policije ipak nije obustavljen
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Tivatska avantura Aleksandra Vučića, uzroci i posledice
Kako su Hari i Coje osvajali Crnu Goru Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
