Venecijanska komisija smatra da promene usvojene kroz „Mrdićeve zakone“ ugrožavaju ranije uspostavljene garancije autonomije javnog tužilaštva i nezavisnosti sudstva
Venecijanska komisija objavila je mišljenje o takozvanim „Mrdićevim zakonima“ u kome je navela da izmene zakona o pravosuđu i Javnom tužilaštvu sadrže više nedostataka koji ugrožavaju ranije uspostavljene garancije autonomije javnog tužilaštva i nezavisnosti sudstva.
U pitanju su izmene Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o sudijama i Zakona o sedištima i teritorijalnoj nadležnosti sudova i javnih tužilaštava, koje je Narodna skupština usvojila 28. januara 2026. godine.
Venecijanska komisija smatra da su te zakonske promene zahtevale ozbiljnu javnu raspravu, pluralističko učešće, konsultacije sa relevantnim akterima i temeljnu procenu uticaja.
Komisija sa žaljenjem konstatovala da ti elementi nisu bili prisutni i preporučila da se ubuduće dosledno primenjuju principi transparentnosti, inkluzivnosti i demokratske debate.
Komisija navodi da izmene, između ostalog, menjaju obim hijerarhijske kontrole u javnom tužilaštvu, proširuju mogućnosti privremenih imenovanja i ponovnih imenovanja tužilaca i predsednika sudova, kao i režim privremenog upućivanja javnih tužilaca.
Foto: Tanjug / Ana PaunkovićUglješa Mrdić
Šta preporučuje Komisija
Iako je ocenila da su ciljevi vlasti, poput efikasnosti pravosuđa i koherentnosti pravnog okvira, relevantni, Venecijanska komisija je navela da je prihvatljivo rešenje kojim se odluke o privremenim upućivanjima tužilaca prenose na Visoki savet tužilaštva.
Preporučeno je da se prigovori tužilaca na hijerarhijske odluke razmatraju u okviru Visokog saveta tužilaštva, da se ukine prethodna saglasnost ministra pravde za međunarodne sporazume, da se ograniče privremena imenovanja glavnih tužilaca na godinu dana bez mogućnosti reizbora, kao i da se dodatno ograniči i neprodužava praksa privremenog upućivanja tužilaca.
Komisija je takođe preporučila jačanje autonomije specijalizovanih tužilaštava, uključujući i odeljenje za sajber kriminal, kao i da se mandat predsednika sudova u pravilu učini nerenovabilnim.
U mišljenju se ocenjuje i da izmene nisu pripremljene uz dovoljno transparentnosti i inkluzivnosti, uz poruku vlastima da te standarde doslednije primenjuju u daljem zakonodavnom procesu.
Konačno mišljenje biće razmatrano na plenarnoj sednici u Veneciji 12. i 13. juna.
Nemanja Đurić, predsednik Sindikata sudske vlasti rekao je za N1 da su ključne preporuke koje je povodom „Mrdićevih zakona“ dala Venecijanska komisija da se Posebno odeljenje za viskotehnološki kriminal izbaci iz okvira Višeg javog tužilaštva i da dobije svoju autonomiju, da svi tužioci Posebnog odeljenja za organizovani kriminal vrate na svoje predmete i da se kasnije sukcesivno vrše izbori i da se tačno propišu uslovi pod kojima će biti traženo mišljenje Ministarstva pravde kada Vrhovno javno tužilaštvo bude potpisivalo međunarodne sporazume.
Ocenio je da će vlast u Srbiji ispuniti zahteve Venecijanske komisije samo zbog toga što je „ucenjena“ uskraćivanjem novčane pomoći iz Evropske unije.
„Oni će vratiti ‘Mrdićeve zakone’ jer EU posmatraju kao kasicu-prasicu, a ne kao ideale koji bi trebalo da težimo“, rekao je Đurić.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Studenti Univerziteta u Kragujevcu najavili su da će nakon dočeka njhovih kolega biciklista biti predstavljeni kandidati za poslanike sa Studentske liste iz tog grada
Centar za lokalnu samoupravu navodi da program Studentske liste u prvi plan stavlja vladavinu prava, borbu protiv korupcije, jačanje institucija i depolitizaciju javne uprave
U Kragujevcu postoji više od 120 zgrada i kuća bez označenog broja, a gotovo 990 adresa sa dvocifrenim brojem birača upisanim u stanovima je bez broja, piše portal Prvi na skali
Vučić je novinarima u Njujorku rekao da će ostavku podneti 27. septembra u večernjim satima, najverovatnije oko 20 časova, nakon čega će javnosti obrazložiti svoju odluku
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
