Foto:AP Photo/Radivoje Pavičić
„Današnjoj Bosni i Hercegovini, koja je i dalje zarobljena u dejtonskoj ludačkoj košulji, potrebna je dekonstrukcija etnonarativa i etnopolitike i kreiranje nekog novog bosanskohercegovačkog etosa i logosa.“
Posle 26 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, institucionalna i politička kriza u Bosni i Hercegovini je dosegla tačku ključanja. Nedavna odluka Skupštine Republike Srpske o prenosu nadležnosti sa federalne države na srpski entitet RS-a dodatno je zakomplikovala već kompleksne etničke odnose. Ovaj potez je inicirao srpski član predsedništva BiH Milorad Dodik koji kaže da Bosna „ide u smeru na koji Srbi nisu pristali“.
Druga dva člana Predsedništva BiH, Željko Komšić i Šefik Džaferović, pozivaju institucije da zaštite ustavni poredak i pokrenu istragu protiv odgovornih za njegovo urušavanje. Oni smatraju da je je Narodna skupština Republike Srpske ovim potezom napustila Dejtonski sporazum.
Istraživač Instituta za međunarodne poslove u Beču Vedran Džihić kaže za „Vreme“ da je BiH već dugo politički paralasina, da se nalazi u „smrtonosnom zagrljaju etnopolitike“ i njenih političkih eksponenata koji su do perfekcije uvežbali retoriku podeljenosti i proizvodnju krize. Oni u isto vreme grade „klijentelističko-kleptokratske etno-imperije“, a Milorad Dodik je tu „umetnost doveo do vrhunca“.
Džihić smatra da je nakon mnoštva skandala u RS (na primer afera kiseonik) i pod „znatno većim pritiskom opozicije“ Dodik od leta do danas prešao na taktiku mnogo radikalnije eskalacije nego ikada do sada, te da je najnovijim secesionističkim potezima i agresivnom retorikom usmerenom prema prema OHR i Zapadu započeo „direktan napad na Ustav i suverenitet zemlje“.
Zbog svega toga, kaže Džihić, ideja o uvođenju sankcija Miloradu Dodiku ima sve veću podršku i u Evropskoj uniji. Sankcijama se, međutim, za sada protive Mađarska i Slovenija.
Sjedinjene Američke Države već ranije su nekim liderima bosanskih Srba zabranile ulazak na američku teritoriju i zamrzli im imovinu. Ukoliko se situacija ne smiri, može se očekivati veći pritisak Zapada.
Džihić objašnjava da je Rusija u poslednje vreme daleko „agresivnije“ stala iza politike Milorada Dodika ne bi li „zagorčala“ život EU i SAD, koje još uvek nisu pronašle odgovor na ovakvu politiku.
Mada se i Zagreb i Beograd zaklinju u poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine, ne doprinose smirivanju situacije. Tako je i predsedniku Hrvatske Zorana Milanovića Milorad Dodik postao „najmanji problem u Bosni“.
„Nažalost, u Beogradu imamo kontinuitet politika koje dižu političke tenzije i instrumentalizuju BiH za vlastite političke potrebe. U tu svrhu oficijalnoj Srbiji je uvek važno da je RS blizu, da je Dodik na svim važnim skupovima, tu pored predsednika Srbije, da se šalje poruka zajedništva“, kaže Džihić.
On rešenje vidi na nkom „apstraktnijem nivou“. Kaže da je današnjoj BiH „zarobljenoj u dejtonskoj ludačkoj košulji, potrebna dekonstrukcija etnonarativa i etnopolitike, te konstrukcija nekog novog bosanskohercegovačkog etosa i logosa“.
Džihić vidi dosta solidarnosti na nekom bazičnom i ljudskom nivou među građanima, ali da svi narodi u Bosni pate zbog loših i neodgovornih političara.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem avgusta poslao je pismo predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen u kome se žalio na aktuelnu društvenu i političku krizu. Dve nedelje nakon toga iz Pekinga poručuje Evropi da treba češće da dolazi u prestonicu Kine
U četvrtak, 4. septembra istekla su dva meseca tokom kojih je, prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, trebalo da bude konstituisana Skupština Zaječara
„Ni Rusija ni Kina ne veruju u Vučićevu potpunu posvećenost, već ga više vide kao nekog koga mogu zajednički da iskoriste, i tu nema ljubavi i srdačnosti koje Vučić svojom propagandnom mašinerijom pokušava da predstavi“, kaže za „Vreme“ direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi
Sumnjivi tipovi koji su pretili srpskim navijačima u Rigi su izgleda promenili taktiku na Evropskom prvenstvu u košarci - na meču protiv Turske su pokušali da preduprede i preglasaju „pumpanje“ sa tribina. Obezbeđenje Arene je, saznaje „Vreme“, moralo da premesti familije reprezentativaca na druga mesta
Sednica Skupštine opštine Zaječar sazvana suprotno zakonu, jer je vodio predsednik čiji mandat nije potvrđen, dok su i drugi mandati osporeni, navodi CRTA
Nezamislivo je da građani i studenti priznaju pobedu izvojevanu krađom. A sasvim je izvesno da će da krade. S druge strane da li iko veruje da bi Vučić, ukoliko izgubi izbore, priznao izbore? Naravno da ne bi, ali ovoga puta ne pita se on
Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
