Foto:AP Photo/Radivoje Pavičić
„Današnjoj Bosni i Hercegovini, koja je i dalje zarobljena u dejtonskoj ludačkoj košulji, potrebna je dekonstrukcija etnonarativa i etnopolitike i kreiranje nekog novog bosanskohercegovačkog etosa i logosa.“
Posle 26 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, institucionalna i politička kriza u Bosni i Hercegovini je dosegla tačku ključanja. Nedavna odluka Skupštine Republike Srpske o prenosu nadležnosti sa federalne države na srpski entitet RS-a dodatno je zakomplikovala već kompleksne etničke odnose. Ovaj potez je inicirao srpski član predsedništva BiH Milorad Dodik koji kaže da Bosna „ide u smeru na koji Srbi nisu pristali“.
Druga dva člana Predsedništva BiH, Željko Komšić i Šefik Džaferović, pozivaju institucije da zaštite ustavni poredak i pokrenu istragu protiv odgovornih za njegovo urušavanje. Oni smatraju da je je Narodna skupština Republike Srpske ovim potezom napustila Dejtonski sporazum.
Istraživač Instituta za međunarodne poslove u Beču Vedran Džihić kaže za „Vreme“ da je BiH već dugo politički paralasina, da se nalazi u „smrtonosnom zagrljaju etnopolitike“ i njenih političkih eksponenata koji su do perfekcije uvežbali retoriku podeljenosti i proizvodnju krize. Oni u isto vreme grade „klijentelističko-kleptokratske etno-imperije“, a Milorad Dodik je tu „umetnost doveo do vrhunca“.
Džihić smatra da je nakon mnoštva skandala u RS (na primer afera kiseonik) i pod „znatno većim pritiskom opozicije“ Dodik od leta do danas prešao na taktiku mnogo radikalnije eskalacije nego ikada do sada, te da je najnovijim secesionističkim potezima i agresivnom retorikom usmerenom prema prema OHR i Zapadu započeo „direktan napad na Ustav i suverenitet zemlje“.
Zbog svega toga, kaže Džihić, ideja o uvođenju sankcija Miloradu Dodiku ima sve veću podršku i u Evropskoj uniji. Sankcijama se, međutim, za sada protive Mađarska i Slovenija.
Sjedinjene Američke Države već ranije su nekim liderima bosanskih Srba zabranile ulazak na američku teritoriju i zamrzli im imovinu. Ukoliko se situacija ne smiri, može se očekivati veći pritisak Zapada.
Džihić objašnjava da je Rusija u poslednje vreme daleko „agresivnije“ stala iza politike Milorada Dodika ne bi li „zagorčala“ život EU i SAD, koje još uvek nisu pronašle odgovor na ovakvu politiku.
Mada se i Zagreb i Beograd zaklinju u poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine, ne doprinose smirivanju situacije. Tako je i predsedniku Hrvatske Zorana Milanovića Milorad Dodik postao „najmanji problem u Bosni“.
„Nažalost, u Beogradu imamo kontinuitet politika koje dižu političke tenzije i instrumentalizuju BiH za vlastite političke potrebe. U tu svrhu oficijalnoj Srbiji je uvek važno da je RS blizu, da je Dodik na svim važnim skupovima, tu pored predsednika Srbije, da se šalje poruka zajedništva“, kaže Džihić.
On rešenje vidi na nkom „apstraktnijem nivou“. Kaže da je današnjoj BiH „zarobljenoj u dejtonskoj ludačkoj košulji, potrebna dekonstrukcija etnonarativa i etnopolitike, te konstrukcija nekog novog bosanskohercegovačkog etosa i logosa“.
Džihić vidi dosta solidarnosti na nekom bazičnom i ljudskom nivou među građanima, ali da svi narodi u Bosni pate zbog loših i neodgovornih političara.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Posle izbora za nove članove Visokog saveta tužilaštva, tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković kaže za „Vreme“ da su javni tužioci svojim glasovima poslali jasnu poruku u prilog samostalnosti tužilaštva
Štandovi za potpis građana biće postavljeni u više od 50 gradova i na više od 180 lokacija, kako bi studenti proverili podršku građana
Dosadašnji članovi rukovodstva PSG-a, uključujući predsednika i zamenicu predsednika novosadskog odbora, podneli su neopozive ostavke i najavili istupanje iz članstva stranke zbog nepremostivih razlika u političkom delovanju
Prema preliminarnim rezulatima glasanja na današnjem izboru za članove Visokog saveta tužilaštva, koje je objavio N1, tesnu pobedu na nivou viših tužilaštava odneo je Boris Majlat, tužilac Višeg javnog tužilaštva u Šapcu
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
