Veći deo „Srbije protiv nasilja“ protiv bojkota izbora, ali za sada tih

Stranka slobode i pravde (SSP) formirala je izmenjenu poslaničku grupu u kojoj više nema mesta za troje poslanika Pokreta slobodnih građana (PSG), među kojima je i predsednik tog pokreta Pavle Grbović.

Kako saznaje „Vreme“, već duže postoje „razlike u stavovima“ između SSP i PSG i bilo je samo pitanje dana kada će PSG, ovako ili onako, napustiti poslanički klub.

Otvoreno je pitanje da i li će PSG uspeti da se udruži sa još nekoliko opozicionih poslanika, kako bi u Skupštini nastao novi poslanički klub koji mora da broji najmanje petoro ljudi.

Međutim, vest o razlazu došla je u burnim danima rasprava o tome da li dolazeće izbore u Beogradu 2. juna treba bojkotovati, ili ne.

Ove srede je Grbović, gostujući na televiziji N1, rekao da se za bolje izborne uslove treba boriti sve dok postoji promil šanse, a da na izbore treba izaći ukoliko se uslovi promene.

To se prilično razlikuje od kategoričnih reči Dragana Đilasa, predsednika SSP-a, koji je i u „Utisku nedelje“ ponovio – u ime svoje stranke, doduše – da se ne ide na ponovljene beogradske izbore osim ako se odgode, kao ni na redovne lokalne izbore u desetinama gradova i opština.

Većina u koaliciji protiv bojkota

Grbović je u sredu za „Danas“ pojasnio ono što je rekao na N1: „Verujem da je to većinski stav unutar koalicije i da su naši zajednički napori usmereni u tom pravcu, a ne u pravcu bojkota koji vidimo kao poslednju, najgoru i iznuđenu opciju.“

Situacija je jasnija posle sastanka koalicije „Srbija protiv nasilja“, gde je odlučeno da u četvrtak opet odu na konsultacije sa predsednicom Skupštine Anom Brnabić.

Prema saznanjima „Vremena“, zbilja se većina koalicije „Srbija protiv nasilja“ protivi bojkotu i pogotovu načinu na koji je SSP pojurio sa tim stavom.

Osim SSP-a, za bojkot se zalaže i stranka Srbija centar Zdravka Ponoša koji je i sam ovih dana rekao da „nećemo da budemo deo organizovane izborne krađe da bi Aleksandar Šapić bio gradonačelnik“.

Ekološki ustanak, to jest njegov lider Aleksandar Jovanović Ćuta, takođe naginju bojkotu. Ali, ostali u koaliciji su protiv ili barem uzdržani.

Više izvora kaže slično što i Grbović – da treba držati bojkot kao mogućnost i sredstvo pritiska, ali da se ne treba povlačiti iz izborne borbe. Insajderi takođe kažu da će se čekati još neko vreme sa javnim protivljenjem ideji bojkota, jer se nadaju mogućnosti da ipak cela koalicija izađe na izbore.

„Imam razumevanje za stavove Pavla Grbovića“, kaže za „Vreme“ poslanik Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta (ZLF). „U ovom trenutku smo posvećeni ispunjenju poboljšanja izbornih uslova. Inače bi postojale dve loše opcije. Neizlazak na izbore je loš, ali isto je loše ići na izbore bez promenjenih uslova.“

Nada u pritisak na Vučića

Lazović kaže da će opozicija „dati sve od sebe“ da uslove poboljša. On se, sa predstavnicima drugih partija iz koalicije, upravo nalazi u Berlinu gde će govoriti i pred Spoljnopolitičkim odborom Bundestaga. Sastao se i sa poslanicima Demohrišćana koji su deo Evropske narodne partije, baš kao i SNS.

Ali na konkretno pitanje da li će bojkotovati izbore ukoliko datum održavanja ostane 2. jun i šta će biti sa redovnim lokalnim izborima, Lazović kaže: „Ne bih mogao da se sada izjašnjavam o tome jer smo usredsređeni da se promene izborni uslovi. Kad se opcije iscrpe, odlučiće organi stranke.“

No, reči već ne štede neki niže rangirani političari ili obični članovi partija koji imaju javni ugled.

Nakon što je SSP napustila dugogodišnja članica Predsedništva Ana Stevanović Đukić, na Fejsbuku se oglasio i profesor Pravnog fakulteta Svetislav Kostić, član ZLF-a, koji je optužio SSP za „fijasko epskih razmera“, misleći na prethodnu kampanju u Beogradu, kao i za diktat bojkota.

„Ako moja partija ZLF i ostatak koalicije ‘Srbija protiv nasilja’ ima bilo kakav instinkt za samoodržanjem, ona će se maksimalno boriti za bolje uslove, ali će na izbore izaći. Sami ako treba“, napisao je Kostić.

Još nekoliko dana za odluku

Kopredsednik novosadskog odbora stranke „Zajedno“ Radivoje Jovović rekao je da je „neprincipijelno i neuverljivo“ da se izbori bojkotuju parcijalno, dok se istovremeno sedi u Narodnoj skupštini.

Ta ideja bojkota „razočarava i demotiviše, jer bi sada trebalo napuštati s teškom mukom osvojene teritorije za koje su se borile hiljade građana i aktivista širom zemlje. Takođe, deo liderstva opozicije već mesecima samo priča o izbornoj krađi umesto da zasuče rukave i preduzme ozbiljan terenski rad na prevenciji krađe izbora“, navodi Jovović za „Vreme“.

Za odluke nema još puno vremena. Deo koalicije se još nada da će režim, pod pritiskom, ipak pristati da sve lokalne izbore održi 2. juna, za šta još ima vremena.

Ali, taj datum se bliži i valja konačno krenuti u kampanju, u koju su naprednjaci već davno krenuli. Kako se nezvanično čuje, ostaje još desetak dana da se prelomi – ko ide na izbore, a ko u bojkot i da li će „Srbija protiv nasilja“ opstati kao koalicija.

A onda nas verovatno čekaju nove rasprave o tome ko je „prava“, a ko „lažna“ opozicija.